Molitva za lepo vreme – Vlada odlaže grejnu sezonu

Nedavna izjava gradonačelnika Aleksandra Šapića kojom je samouvereno potvrdio da je Beograd potpuno spreman za grejnu sezonu počev od 15. oktobra, i da je za grejanje Beograd izdvojio preko 17 milijardi dinara, ostaće kao i mnogo sličnih izjava neostvarena. Naime, vlast je donela odluku da, pravdajući se visokim temperaturama u ovo doba godine, grejnu sezonu pomeri za novembar i tako pokuša da uštedi energente koje inače kupuje po astronomskim cenama na tržištu i kojih, uprkos optimističkim najavama o popunjenosti zaliha, nema dovoljno. Ovu odluku bi trebalo već narednih dana da saopšti predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić i Šapićeva gradska „šefica “.

Pokret SRCE Beograd upozorava gradonačelnika, da je za Beograđane znatno bolje i celishodnije da prestane da se nepotrebno nameće svakojakim izjavama i predlozima vezanih za odlučivanje o promenama gradskih direktora, osnivanja novih gradskih preduzeća ili garderobi komunalaca, već da obrati pažnju na interes Beograđana i njihove potrebe vezane za, u ovom slučaju, sistem naplate i kvaliteta daljinskog grejanja.

JKP Beogradske elektrane, kao javno komunalno preduzeće koje na teritoriji Grada, imaju monopol u pružanju usluge daljinskog tzv „centralnog “grejanja i njih Beograđani-potrošači ne mogu promeniti i izabrati drugog. Oni grejanje plaćaju tokom cele godine, iako ga koriste samo u grejnoj sezoni, čime omogućavaju ovom JKP da ostvaruje veliki profit, koji je po bilansima iz 2020. godine bio 26 miliona evra a 2021. godine iznosio čak 35 miliona evra, a veći deo tog profita je otišao, umesto u razvoj preduzeća i sistema grejanja, u gradski budžet. Ovo pokazuje da Beograđani plaćaju previsoku cenu za uslugu koju dobijaju, iako se nadležni neopravdano hvale da su cene usluge nepromenjene već sedam godina.

Naprotiv, ovi podaci ukazuju na anomaliju u obračunu cene, budući da građani plaćaju paušalno određenu cenu grejanja po kvadratnom metru površine, a ne po količini isporučenog grejanja. Umesto da ostvaruju profit, JKP Beogradske elektrane treba da „izmere “potrošnju svakog domaćinstva prema realnom utrošku i da svoju uslugu naplate po pravičnoj i pristupačnoj ceni. Jedino na ovaj način će građani imati i lični motiv da štede utrošenu energiju i da samostalno kontrolišu svoju potrošnju. Istovremeno to potvrđuju i nalazi Državne revizorske institucije, koijima se uporno naglašava da je „prelazak na grejanje po utrošku – inače jedini zakonom dozvoljeni metod obračuna naknade za utrošeno grejanje – isključivo u nadležnosti potrošača“.

Pored toga, Šapić bi trebalo da obrati pažnju i na sistem trenutnog obračuna ove usluge koju vrše JKP Beogradske elektrane.  Naime, račune za grejanje ispostavljaju preko drugog javnog preduzeća – Infostana, iako su kao trgovac uslugama od javnog interesa, prema čl. 90 Zakona o zaštiti potrošača „u obavezi da za svoju uslugu izdaju mesečne račune na osnovu potrošnje, kako bi potrošač stekao uvid u izmerenu tekuću potrošnju te usluge “.

Takođe, Šapić treba da objasni razloge zbog kojih očitavanje merila potrošnje u Beogradu obavljaju privatne firme (npr. Brunata, Techonmer) kojima građani ne mogu da reklamiraju svoje račune jer sa njima nemaju nikakav ugovorni odnos, niti osnov za eventualne sudske sporove.

U vezi sa napred navedenim, Pokret SRCE Beograd zahteva od gradonačelnika Aleksandra Šapića i nove gradske vlasti da ovu anomaliju ispravi već sada na početku grejne sezone, i na taj način omogući Beograđanima primenu zakona tj. naplatu grejanja po utrošku što će, uvereni smo, pokazati pozitivne efekte i na štednju i manju potrošnju energenata, a istovremeno ovom korisnom i konkretnom   inicijativom zaštiti interese građana za koje treba da radi od svojih ostalih besmislenih predloga i odluka.

________________________________________________________