Narodna: Uništiće nam gradove, tek sledi urbanistički haos

Градски одбор Народне странке у Чачку данас је упозорио да ће након последњих измена Закона о планирању и изградњи у Народној Скупштини Србије уследити прави урбанистички хаос у српским градовима. Како наводе,  оно што ће уништити сваку помисао на урбанизам у Србији је брисање тачке 6) у ставу 2. члана 8ђ постојећег Закона о планирању и изградњи. Ова тачка је обавезивала надлежни управни орган да, приликом издавања грађевинске дозволе, провери да ли су подаци наведени у изводу из пројекта у складу са издатим локацијским условима. Саопштење преносимо у целости. 

Многи грађани Србије чуде се какве се зграде граде у Београду, Чачку и другим градовима. Како је могуће добити грађевинску дозволу за изградњу стамбене зграде са 30 станова на 6 ари парцеле, без зеленила и без паркинг места, са еркерима који кипе на тротоар, налепљену на суседни приземни објекат, у улицама у којима су изграђене све породичне зграде са највише једним спратом и слично.

После усвајања Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ број 9/2020), који је ступио на снагу 12.02.2020.г., на седници Народне скупштине на којој су посланицима били најбитнији аргументи против Закона раширени доњи веш министарке, све је могуће. Уместо да прочитају бар делић закона које је образлагала министарка Зорана Михаиловић, посланици су се измотавали и правили циркус. Али, последице овог закона осетиће цела Србија.

Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи је тринаеста измена првобитног Закона о планирању и изградњи из 2009.г, тако да овај закон више не постоји у оригиналном тексту, а сваком ко хоће да утврди шта сада заиста важи то није могуће без тешке муке и сравњивања многобројних измена. Уставни суд је чак четири пута одлучивао да су делови овог значајног закона у супротности са Уставом РС, али то је било у време док Уставни суд није променио састав и потпуно пао под утицај извршне власти. Измена о којој говоримо има чак 55 чланова са врло обимним и комликованим текстом.

Оно што ће уништити сваку помисао на урбанизам у Србији је брисање тачке 6) у ставу 2. члана 8ђ постојећег Закона о планирању и изградњи. Ова тачка је обавезивала надлежни управни орган да, приликом издавања грађевинске дозволе, провери да ли су подаци наведени у изводу из пројекта у складу са издатим локацијским условима. После ове измене, приликом издавања гарђевинске дозволе, надлежни орган само утврђује да ли је надлежан за поступање, да ли је уз захтев приложена сва документација (без улажења у садржину документације!), да ли су приложене прописане таксе и накнаде и сл.

Па ако надлежни управни орган не проверава да ли је техничка документација израђена у складу са локацијским условима, односно планским документом, ко то проверава? Одговор је: нико!!! Поштовање локацијских услова и планског документа сада је само на савести инвеститору и инвеститоровом одговорном пројектанту, а како су они „одговорни“ и савесни, то је свима познато…

Последица измена Закона је да ће сада бити потпуно законита грађевинска дозвола издата за зграду која има више спратова од планом одређених, без паркинг места за возила или без места за одлагање смећа, са кровом који прелази на другу парцелу и слично. Када се таква зграда једном изгради, више је нико неће срушити, без обзира на то да ли ће неки суд или инспекција, у поступцима који сада уопште нису дефинисани, утврдити драстично кршење планских докумената или локацијских услова. Дакле, потпуно безвлашће, урбанистички хаос, малтретирање и правна несигурност поштених грађана. И оно градова што сада на нешто личе, после ове измене Закона, биће урбанистички девастиране у циљу лакше зараде!

Колико је цели Закон супротан основним правним правилима цивилизованог друштва још јасније се види из чланова 52. и 53. Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи. Овим члановима се мењају одредбе недавно усвојеног Закона о становању и одржавању зграда („Службени гласник РС“ број 104/16) које нису ни у каквој вези са материјом коју регулише Закон о планирању и изградњи. Министарки је једноставније било да овим законом обухвати и материју закупнина на становима у својини грађана, него да мења и други закон, па је, без икакве суштинске везе са материјом, овим законом изменила одредбе Закона о становању и одржавању зграда!

Наравно, одраније је познато да се захтеви за издавање грађевинске дозволе издају у такозваној обједињеној процедури, у електронском облику, где ниједан документ не постоји код органа који је издао грађевинску дозволу, већ на неком серверу у Београду, коме није дозвољен приступ заинтересованим лицима. Заинтересована страна (нпр. сусед коме се на кућу „лепи“ вишеспратница) у овом поступку не може да учествује и да заштити своја права, јер то није предвиђено Зоранином електронском апликацијом, а све је то у директној супротности са чланом 3. став 2. Закона о општем управном поступку.

И уместо да стручна јавност извргне руглу овакво силовање прописа и играње са судбином наших урбаних средина, професори права на нашим многобројним правним факултетима ћуте, ћути Инжењерска комора Сбије, ћути такозвана интелектуална елита Србије.

Али зато сви опијени читају о циркусу у Народној скупштини и са задовољством гледају слике посланика са раширеним доњим вешом који нуде министарки…..