Ne davimo Beograd i Politička platforma Solidarnost predstavili sporazum o saradnji
Pokret Ne davimo Beograd i Politička platforma Solidarnost su danas u Medija centru u Beogradu predstavili dogovor o zajedničkom delovanju na promovisanju platforme „Za dobar grad“, sa ciljem da građanima i građankama ponude politike „koje će omogućiti da živimo u zelenom, solidarnom i pravednom gradu“.
Kako su naveli organizatori, u dosadašnjem dugogodišnjem radu pokret Ne davimo Beograd se profilisao kao zeleno-leva organizacija posvećena rešavanju konkretnih životnih problema građana, unapređenju životne sredine, zaštiti javnih dobara, i poboljšanju uslova života ljudi, dok će Politička platforma „Solidarnost“ najveći doprinos zajedničkom radu dati svojim znanjem i iskustvom u borbi za dostojanstven rad, socijalnu sigurnost, zaštitu socio-ekonomskih prava i radničkih prava, kao i borbom za kvalitetne javne usluge.
Robert Kozma iz Malog veća pokreta Ne davimo Beograd je rekao da je ovaj pokret proteklih godina pokazao svoju privrženost u borbi za javni interes i za odbranu javnih resursa, svakodnevno sa građanima na ulicama sa ciljem da se reše svakodnevna pitanja i svakodnevni problemi sa kojima se građani suočavaju.
– Insitirali smo na tome da je kvalitet života ključno političko pitanje, na nacionalnom ali i lokalnom nivou – rekao je Kozma.
– Potreba za novom zeleno-levom političkom opcijom proizlazi iz svakodnevnog života u Srbiji jer Srbija je danas, nažalost, zemlja sa najvećim društvenim i ekonomskim nejednakostima u Evropi sa neadekvatnim platama od kojih ne može da se živi dostojanstveno, sa nesigurnim poslovima i lošim javnim uslugama, dok istovremeno politički sistem karakterišu urušene insitucije od strane bahatih vlastodržaca – podsetio je Kozma i napomenuo da su pokret Ne davimo Beogad i Politička platforma Solidarnost upravo zbog toga došli do sporazuma o zajedničkoj saradnji kako bi se zajedno izborili za dobar grad.
Portparol Političke platforme Solidarnost Miloš Baković Jadžić je rekao da „Solidarnost čine ljudi koji su preko deceniju prisutni u levim borbama protiv komercijalizacije obrazovanja, za očuvanje javnih dobara i usluga, kroz feminističke i ekološke borbe, kao i one koje se tiču radnog zakonodavstva“.
On je dodao i da je „Solidarnost“ opcija političke levice u Srbiji koju izdvaja spremnost da se bavi elektoralnom politikom i podvukao da oni svoju insipiraciju crpe iz partija evropske levice sa kojima imaju dugogodišnji kontakt.
– Demokratiju je potrebno vratiti tamo gde joj je mesto – nama samima, u naše lokalne zajednice, naše komšiluke, mesne zajednice, tamo gde ljudi treba da se pitaju kako će izgledati društvo u kome živimo – rekao je Baković Jadžić.
– Naš fokus u budućem periodu će biti na pradnim pravima, socijalnim pitanjima i problemima zato što imamo dugogodišnje profesionalno i aktivističko iskustvo i zato što ne smemo više da dozvolimo da ta pitanja budu skrajnuta sa političkih agendi kao što je to bio slučaj do sada, jer je situacija alarmantna – dodala je portparolka „Solidarnosti“ Aleksandra Lakić.
„Solidarnost“ iza sebe ima nekoliko pokrenutih akcija koje su imale za cilj da skrenu pažnju javnosti na problamatične odluke ove vlasti: „pokrenuli smo kampanju protiv usvajanja Zakona o sezonskim poslovima, učestvovali u javnom raspravi i zahtevali njegovo povlačenje. Organizovali smo protestnu akciju povodom pregovora o minimalnoj zaradi koja trenutno ne omogućava ni prividno dostojanstven život u Srbiji“ navela je Lakić i najavila da će ova organizacija u narednom periodu kroz saradnju sa Ne davimo Beograd nastaviti da razvija tačke programa koji će doprinositi poboljšanju radnih uslova i podizanju životnog i socijalnog standarda.
Ona je dodala i da će se kroz zajednički rad ove organizacije zalagati za ograničenje korišćenja ugovora o privremeno povremenim poslovima, dalje fleksibilizacije rada, za veće standarde bezbednosti na radu i unapređenje saradnje sa sindikatima kako bi se kolektivno pregovaranje radnika i radnica ojačalo.
Predstavnica pokreta Ne davimo Beograd Biljana Đorđević je rekla da je solidarnost za oba pokreta jedno od osnovnih vrednosti „pored jednakosti, participacije, slobode, brige i integriteta i nije slučajno da to bude nešto što nas povezuje jer se već jako dugo solidarno udružujemo i još važnije, solidarno stojimo sa obespravljenima“. Đorđević je podsetila da je upravo to solidarnost odozdo „koju smo gradili u odvojenim akcijama ali često i zajedno. Ona dolazi kao reakcija od insitucija ne dolazi širenje poruka solidarnosti. Ovaj naš sporazum je trenutak da više govorimo o novim politikama institucionalizacije solidarnosti“, navela je Đorđević.
Ona je dodala i da je to upravo razlika između dobrog i lošeg grada: „Loš grad je onaj u kome nas institucije otuđuju, ne samo kroz zakone i regulativu već i kroz prakse, načinom komuniciranja sa građanima i stvaranju konfikata, a nasuprot tome je dobar grad u kome se solidarnost odozdo ugrađuje u insitucije.“
Vizija ovakvih politika su suštinski ideološka pitanja dodala je Đorđević i podvukla da je „ovo trenutak u kome važne stvari koje su dugo bile na margini mi mejnstrimujemo, i mislim da mi to možemo.“
Robert Kozma iz Ne davimo Beograd je najavio i druga udruživanja sa političkim pokretima i organizacijama koje dele slične političke principe: Moramo da se udružujemo ali i da gradimo koherentnu političku opciju na političkim principima o kojima je danas bilo reči“ rekao je Kozma.
Na kraju, organizatori su pozvali građane i građanke na vakcinaciju protiv virusa Kovid-19 i državu da se uozbilji i povede jasnu i nedvosmilenu kampanju za vakcinaciju.
________________________________________________________________
Glavni test za sve ove levičarske karijeriste u pokušaju je odnos prema NATO paktu i Kosovu. Pričom o parcijalnim stvarima, ma koliko one bile važne (kvalitet života, učešće u odlučivanju, ženska prava, lokalna samouprava…), zapravo dižu prašinu od koje se ne vidi ključno političko pitanje koje prenebregavaju a tiče se orijentacije zamlje i međunarodnih odnosa. S obzirom da su i jedni i drugi, i NDBg i Solidanost na „sisi“ nemačkih fondacija (a time i nemačkih obaveštajnih službi), jasno je da se ova pitanja prećutkuju što samo po sebi glasno i jasno govori da se ne ponašaju kao klasična, prava levica kojoj bi anti-NATO i antiimperijalistički angažman bio jedno od ključnih pitanja, već kao levoliberalna sociopolitička ikebana koja treba da stvori privid postojanja levice u Srbiji, odnosno da je u njenom začetku otupi, defokusira, obeshrabri i pripitomi.