Nedovoljni rezultati u sprečavanju korupcije u policiji i vrhu izvršne vlasti

Od 24 preporuke za sprečavanje korupcije u vrhu izvršne vlasti i policiji, koje je Srbija dobila od GRECO 2022. godine, samo je jedna ispunjena u okviru prvog postavljenog roka. Jedna trećina dodatnog roka od 18 meseci je već protekla, ali ni tokom 2024. nije bilo značajnog napretka – ocenila je danas Transparentnost Srbija.

Kao što su pokazali nalazi analize koju je Transparentnost Srbija predstavila, na ovako slab učinak se najviše odrazilo to što ni tokom ove godine nije donet novi Zakon o unutrašnjim poslovima, niti je izmenjen Zakon o sprečavanju korupcije.

Novi Zakon o unutrašnjim poslovima i podzakonski akti trebalo bi, između ostalog, da smanje politički uticaj kod imenovanja direktora i drugih najviših rukovodilaca u policiji, kao i da obezbede da mehanizam za ispitivanje pritužbi na rad policijskih službenika bude dovoljno nezavisan i transparentan.

Najkrupnija posledica propusta da se izmeni Zakon o sprečavanju korupcije ogledaju se u činjenici da veliki broj osoba koje donose važne odluke i odlučuju o veoma vrednim javnim resursima i dalje nema svojstvo javnog funkcionera, pa tako ni obavezu da podnosi izveštaje o imovini i prihodima i da prijavljuje sukob interesa. Pored toga, još uvek nisu propisane obaveze i ograničenja za savetnike i šefove kabineta predsednika i članova vlade.

Dok se za kašnjenja zakonskih izmena izgovori često traže u vanrednim izborima, nema nikakvog opravdanja za to što nisu preduzete ni one mere koje ne zahtevaju nikakav zakonodavni rad, već samo volju.

Usled toga:

• nije uspostavljena praksa da Vlada redovno razmatra izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije;
• Vlada i mnoga ministarstva ne objavljuju imena i druge podatke o savetnicima;
• ni ove godine Agencija nije planirala da proverava tačnost i potpunost izveštaja o imovini i prihodima predsednika Republike, kao ni aktuelnih i doskorašnjih članova Vlade;
• još uvek nisu uspostavljene redovne provere integriteta novih i postojećih policijskih službenika.

Za razliku od Zakona o sprečavanju korupcije, gde je novi nacrt pripremljen još u leto 2023, i Zakona o unutrašnjim poslovima, gde je planirano da se novi nacrt pojavi početkom 2025, nije ni započet rad na izmenama važnih propisa koje bi obezbedile:

• da Tužilaštvo za organizovani kriminal bude nadležno za istragu korupcije kod svih nosilaca najviših funkcija u državi;
• da članovi Vlade ne budu zaštićeni imunitetom u slučaju koruptivnih krivičnih dela;
• da se evidentiraju neformalni kontakti lobista i drugih zainteresovanih lica sa predsednikom Republike, članovima Vlade i njihovim savetnicima;
• da građani dobiju pravo na žalbu u slučaju da im Vlada ili predsednik uskrate pristup informacijama od javnog značaja;

Nasuprot deklarisanoj nameri vlasti u Srbiji da ispune uslove za pridruživanje EU do kraja 2026 i činjenici da je primena svih preporuka GRECO među ključnim zahtevima EU u oblasti borbe protiv korupcije, u ekspozeu premijera o tome nije bilo ni reči, dok se u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije planira ispunjavanje tek 35% preporuka GRECO do kraja 2028.

Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja to što je dosadašnji pristup u ispunjavanju preporuka bio minimalistički ili što usvojene mere nisu dovoljno promovisane, što umanjuje njihove efekte. Tako je, prema oceni GRECO, zadovoljavajuće ispunjena preporuka br. XXII – da policija uspostavi telo odgovorno za evidentiranje poklona i da vrednost poklona koje mogu da zadrže policijski službenici bude znatno smanjena. S druge strane, propuštena je prilika da se ovaj mehanizam dodatno promoviše, kako bi i građani znali koje poklone smeju da daju policijskim službenicima, i kome mogu da prijave ako znaju da je neki policijski službenik prekršio pravila.

GRECO je zabeležio napredak kroz usvajanje novog Kodeksa policijske etike i sprovođenje obuke o tome, ali se i dalje traži donošenje praktičnih smernica za postupanje kroz primere. Napredak je zabeležen i kroz uspostavljanje evidencija o prijavljivanju dodatnog rada policijskih službenika. Slično kao i kod prijavljivanja poklona, prema oceni Transparentnosti, ova mera neće doneti željene rezultate ukoliko se svede na puko evidentiranje situacija u kojima su savesni policijski službenici poštovali pravila i prijavili poklone ili dodatan rad. Upravo suprotno – fokus bi trebalo da bude na stvaranju veće mogućnosti da se otkriju slučajevi kada su nesavesni policijski službenici svesno uskratili informacije koje bi mogle da dovedu u pitanje njihov integritet.

Ključne preporuke istraživanja su sledeće:

1. Akcioni plan za prvu godinu primene nacionalne antikorupcijske strategije bi trebalo proširiti, tako da sadrži rešenja za sve Preporuke iz Petog kruga evaluacije GRECO, bilo na način da se preporuke u celosti ispune ili da se započnu pripreme za to, tamo gde je neophodan duži rok (izmene Ustava).
2. Bez odlaganja treba započeti izradu Akcionog plana i za period 2026-2028, koji se može dopuniti krajem 2025, na osnovu podataka o primeni prvog Akcionog plana
3. Ciljevi koji se odnose na ostvarivanje GRECO preporuka treba da budu postavljeni u Strategiji tako da Srbija u potpunosti ispuni svoje obaveze, pa je u tom smislu neophodno da Vlada usvoji izmene ovog dokumenta.
4. Narodna skupština, koja nije bila uključena u izradu Strategiju za borbu protiv korupcije, treba da razmotri na koji način bi mogla da doprinese njenoj primeni, i da uvede redovnu praksu razmatranja izveštaja o sprovođenju Strategije i Akcionog plana u vidu javnog slušanja, jednom godišnje.
5. Nacrt Zakona o sprečavanju korupcije treba da bude značajno dopunjen, nakon čega o njemu trebalo da bude organizovana nova javna rasprava.
6. Bez odlaganja treba da bude otvoren proces izmena i dopuna Zakona o lobiranju (Ministarstvo pravde) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave) u vezi sa svim pitanjima koja su se pokazala kao sporna.
7. Agencija za sprečavanje korupcije, predsednik Republike, Vlada, ministarstva i Narodna skupština treba da promene praksu svog rada, ne čekajući na izmene propisa, između ostalog i u sledećem:
8. Redovno razmatranje izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i imenovanje nedostajućih članova na osnovu predloga samog Saveta.
9. Objavljivanje informacija o kontaktima sa lobistima (lica obuhvaćena aktuelnim Zakonom), ali i drugim zainteresovanim stranama.
10. Objavljivanje informacija o angažovanim savetnicima i drugim licima koja pružaju savetodavne usluge.
11. Izrada analiza o koruptivnim rizicima u propisima, bez obzira na to da li su ministarstva zatražila mišljenje o nacrtu zakona i objavljivanje informacija o postupanju po tim analizama (Agencija).
12. Redovno postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja (Vlada, Predsednik).
13. Uključivanje na dnevni red samo onih predloga zakona kod kojih je prethodno sproveden postupak javnih konsultacija / javne rasprave i čije obrazloženje sadrži potpune informacije o uticaju na pripremu tih propisa (Narodna skupština).
14. Uključivanje članova Vlade iz 2024, 2022, 2020. i 2016, kao i predsednika Republike i njegovih savetnika u plan kontrole izveštaja o imovini i prihodima za 2025. (Agencija)
15. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi trebalo da objavi i promoviše akte koje je usvojilo na osnovu preporuka GRECO.
16. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi trebalo da planira širi krug aktivnosti u vezi sa realizacijom preporuka GRECO, naročito kada je reč o praćenju poštovanja Kodeksa i pojedinih propisanih pravila (primanje poklona i dodatni rad policijskih službenika).
17. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da po okončanju konkursa za izbor direktora policije objavi informacije na osnovu kojih će javnost moći da stekne uvid o tome da li je predložen najbolji među prijavljenim kandidatima, a Vlada potom bez odlaganja treba da postavi direktora.

_____________________________________________________________________