Nekada se za stradalim rudarima žalilo

Dešavaju se rudarske nesreće i dešavaće se dok je rudarenja. Nekada je uzrok ljudski faktor, nekada viša sila. Dešavale su se i ranije nesreće po rudnicima u Srbiji i stradali su rudari, samo je država nekada znala da se dostojanstveno i sa pijetetom oprosti od onih koji teškim radom zarađuju za hleb i doprinose energetici.

Kada je 1. aprila u rudniku u Sokobanji došlo do tragedije u kojoj je smrtno stradalo osam rudara, prve vesti  sadržale su ljutite izjave njihovih preživelih kolega i tvrdnje da su danima upozoravali rukovodstvo rudnika da situacija u jami nije bezbedna i da postoji visoki rizik za nesreću.

Istovremeno tvrdili su i da su ih rukovodioci prisilno slali pod zemlju da ostvare zacrtanu normu.

I dogodilo se šta se dogodilo.

A onda se u režimskim medijima promenila ploča i svi su odjednom zaboravili na izjave o blagovremenom upozorenju da rad u jami nije bezbedan i da bi trebalo prvo preduzeti potrebne i propisane mere prevencije i zaštite, a tek posle slati ljude u podzemnu proizvodnju.

Samo su citirali izjave naprednjačkih šefova u rudniku koji su jedan po jedan izražavali saučešće porodicama poginulih rudara i tvrdili kako je sve rađeno po propisima ali ima situacija kada se pojavi metan i kada nema načina da se tragedija spreči.

I resorna ministarka Zorana Mihailović, je poslala izraze saučešća. O dgovornosti za nesreću koja se dogodila nije progovorila ni jednu reč.

Onda je država odlučila da porodici svakog stradalog rudara isplati pomoć u iznosu od  po milion dinara. Komentari koji su usledili na društvenim mrežama nisu ni malo blagi. Evo jednog od njih: 

Milion dinara ili 8.500 evra, toliko valjda vredi život jednog rudara u Srbiji, po proceni aktuelne vlasti. A nije da nema para u državnom budžetu i nije da smo baš toliko siromašni.

Kao što rekosmo nije bilo dana žalosti za poginulim rudarima. Makar jedan dan da Srbija zaćuti i da se zapita dokle ovako i zašto u 21. veku rudari ginu od metana ili zašto nam je ljudski život jeftiniji od plana proizvodnje. Nije valjda da će rudnik ili Srbija da propadnu, ako se na dan-dva zaustavi iskopavanje rude u jednom oknu i dole spuste oprema i kvalifikovani ljudi da ispitaju i uključe provetravanje da odu otrovna isparenja. 

A onda, samo jedan dan nakon pogibije rudara održani su izbori u Srbiji. Mada nisu postigli rezultat koji je SNS dostigla na republičkom nivou čačanski naprednjaci odlučili su da proslave izborni rezultat.

Valjda im je hotel „Beograd“ koji su ceo izborni dan imali na raspolaganju bio mali za veliko slavlje pa su izašli na Gradsko šetalište i doveli trubače. Da se daleko čuje za njihovu pobedu i veselje, sve do aleksinačkih rudnika i sokobanjskog okna. Jer koga je briga za rudare kada SNS pobeđuje na izborima.

__________________________________________