Nemačka očekuje da Srbija ispuni obećano

Nemački Bundestag istrajan je u nameri da Srbiji onemogući napredovanje u pristupnim pregovorima sa EU dok se ne desi pravni epilog napada na ambasadu Nemačke tokom mitinga „Kosovo je Srbija“ iz februara 2008. godine. Naš problem je što optužnice, a kamoli presude u ovom slučaju – nema ni na vidiku, podseća BLIC.

Naime, premijer Aleksandar Vučić najavio je, neposredno nakon stupanja na dužnost prvog potpredsednika Vlade u septembru 2012. godine, da će ovaj slučaj neminovno biti rešen.

– Niko nema pravo na napad na strana predstavništva. Još od Persijanaca i Spartanaca postoji pravilo da se poslenici, glasnici ili ambasadori ne diraju, ne ubijaju i ne ugrožavaju – rekao je Vučić tada.

Istraga traje

Međutim, istraga koja je usledila i četiri godine kasnije i dalje traje. Istraga je pokrenuta na osnovu izveštaja Radne grupe MUP Srbije, koju je osnovao ministar policije Nebojša Stefanović, i ona je nosila oznaku službene tajne.

Vodi je Više tužilaštvo u Beogradu, koje je, kako se pisalo u medijima, do sada saslušalo brojne svedoke, među kojima su i neki od najviših policijskih zvaničnika iz tog perioda – poput direktora policije Milorada Veljovića ili Stevana Bjelića, nekadašnjeg šefa beogradske policije.

Amerikanci dočekali presudu

U istom incidentu stradalo je nekoliko diplomatskih objekata. Viši sud u Beogradu osudio je u septembru prošle godine devet optuženih na uslovne kazne od tri godine zatvora za paljenje Ambasade SAD-a 2008. nakon mitinga “Kosovo je Srbija“.

U optužnici se navodilo da su optuženi kritičnog dana oko 18:30 organizovano došli do Američke ambasade i gađali je kamenicama, bakljama i drugim predmetima i tako izazvali požar u kome je poginuo Zoran Vujović.

Prethodno su, kako se navodi u optužnici, gađali Ambasadu Hrvatske i Ambasadu Nemačke, u kojoj su izazvali manji požar.

Presuda je trebala biti izrečena Dejanu Vučkoviću, Ðorđu Tominu, Nikoli Kosanoviću, Dušanu Sedlaru, Aleksandru Ercegu, Filipu Backoviću, Draganu Marinkovu, Mladenu Nebrigiću, Marku Novitoviću, Draženku Nikoliću i Milanu Tomasu.

Protiv Milana Dubočanina postupak je razdvojen i njemu će presuda biti naknadno izrečena.

Šta piše u deklaraciji?

Inače, deklaracija Bundestaga sadrži, osim pomenutog, još nekoliko uslova za Srbiju na putu ka EU. Deklaraciju je nemački savezni parlament usvojio većinom glasova. Za su bile vladajuće stranke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP), koje su deklaraciju i predložile. Protiv su bile opozicione stranke – Socijaldemokratska partije Nemačke (SPD), Zeleni i Levica, ali nije imala svoj predlog na tu temu.

Između ostalog, navedeno jeda dalji cilj, pre punopravnog članstva Srbije u EU, mora da bude „pravno obavezujući sporazum“ Beograda i Prištine.

Bundestag, kako je istaknuto, smatra da „pravno obavezujući sporazum“ treba da obezbedi da Srbija i Kosovo, kao punopravne članice, na osnovu EU-akata, „nezavisno zajednički mogu da koriste svoja prava i obaveze“.

Ovaj ugovor mora da bude sklopljen pre okončanja pristupnih pregovora između Srbije i EU, kaže se u deklaraciji.

Ukoliko Srbija, posle otvaranja pristupnih pregovora okleva sa sprovođenjem preuzetih obaveza, njih suspenduje ili od njih odustaje, pristupni pregovori treba da budu zaustavljeni“, dodaje se u deklaraciji koju je glasovima vladajućih stranaka usvojio Bundestag.

M. Jovićević, Blic