Neuništivi funkcioneri

Neuništivi funkcioneri: Agencija traži razrešenja, institucije ne reaguju

Funkcioneri koji zapošljavaju rodbinu, novcem građana plaćaju svoje ili firme članova porodice i zauzimaju više funkcija odjednom, često ne odgovaraju zbog toga jer se preporuke za njihova razrešenja ne poštuju. CINS je analizirao više od 50 takvih preporuka – u samo 11 slučajeva su funkcioneri i smenjeni

Pišu: Vladimir Kostić i Bojana Bosanac

Ilustracija: Đorđe Matić

Direktorka Doma zdravlja Kuršumlija Uranija Petrović ostala je na toj poziciji i nakon inicijativeAgencije za borbu protiv korupcije za njenu smenu. Ona je 2013. godine na period od šest meseci kao stomatologa zaposlila svoju ćerku. 
Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, direktorka Petrović je morala da obavesti Skupštinu opštine Kuršumlija o potencijalnom sukobu interesa. To nije učinila pa je Agencija izrekla preporuku za njeno razrešenje.
Na sednici Skupštine opštine na kojoj se odlučivalo o smeni Petrovićeve, predsednik opštine Radoljub Vidić smatrao je da zakon nije prekršen. 
– Pa ne može stomatolog da radi u ’Biftek’ (mesara u Kuršumliji) ili ne znam ni ja gde nego u Dom zdravlja… Kad ta Agencija reši korupcije na većem nivou u Beogradu i većim gradovima, lako ćemo mi za Kuršumliju – rekao je Vidić na sednici u oktobru 2015. godine.
Na kraju su skoro svi odbornici glasali da se predlog Agencije odbaci.

Baza podataka o postupcima protiv funkcionera

U nedavno objavljenoj bazi podataka o svim postupcima koje je Agencija za borbu protiv korupcije pokretala protiv funkcionera u proteklih šest godina, trenutno se nalazi 97 funkcionera kojima je izrečena preporuka za razrešenje. Ovaj tekst analizira 81 takvu konačnu odluku koja je na početku istraživanja bila objavljena na internet stranici Agencije.

CINS-ovu bazu možete pogledati OVDE.

U aprilu 2016. godine Agencija je na svojoj internet stranici imala objavljenu 81 konačnu preporuku za razrešenje funkcionera zbog različitih kršenja Zakona o Agenciji. 
Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije(CINS) su analizirali preporuke i otkrili da se u velikom broju slučajeva institucije odlučuju da ih ne prihvate. Kao opravdanje navode različite razloge, od toga da je Agencija pogrešila pa do toga da je kazna preoštra i da je dovoljna samo opomena funkcioneru.
Uranija Petrović kaže da jeste napravila propust jer tada nije znala da je trebalo da prijavi zapošljavanje ćerke. Dodaje da u Domu zdravlja nije zaposlila nestručno lice nego zdravstvenog radnika i da je za to imala odobrenje nadležnih institucija, zbog čega smatra da je preporuka Agencije prestroga.
Dalje objašnjava da je njena ćerka u tom trenutku bila jedini stomatolog na birou, sa dobrim prosekom ocena: „Svi se mi ovde borimo, pošto je siromašna opština, da se zaposle naši radnici, pogotovo naši intelektualci, da ne idu na stranu.“
U nekim od slučajeva u kojima je Agencija davala preporuku za razrešenje, funkcioneri su iz drugih razloga napuštali funkcije, a o inicijativi Agencije se nije raspravljalo ili je ona odbijena. 
Kod funkcionera koji budu razrešeni ili sami podnesu ostavku, pojam političke odgovornosti je kratkog daha, pa se kasnije ponovo pojavljuju kao pretendenti na slične ili iste funkcije.

Nedemokratski pritisak
– Mi živimo u iluziji da čovek koji nešto vredi i radi treba da bude siromah. Ne može baš tako. Taj čovek je mogao da prekomponuje vlast a nije, mogao je da izda a nije, ostao je lojalan i zato ima moju političku, ljudsku, moralnu i svaku podršku, jer je čovek. Zbog ove sile koja se obrušila na ovo mesto predlažem da odbacimo svaki pritisak jer on nije demokratski.

Ovako je Zlatan Krkić, predsednik opštine Ćićevac, na sednici Skupštine ove opštine u februaru 2014. godine, obrazložio zbog čega ne treba smeniti direktora Doma zdravlja, Zorana Milivojevića. 

Milojevićevu smenu je zatražila Agencija za borbu protiv korupcije jer je zaposlio svoja dva sina i pritom nije obavestio Skupštinu opštine o potencijalnom sukobu interesa. Za smenu nije glasao nijedan odbornik.

Bez konačne odluke o Nikoli Selakoviću

Agencija za borbu protiv korupcije je tražila i smenu Ministra pravde Nikole Selakovića, ali Odbor Agencije koji je trebalo da odlučuje o njegovoj žalbi do danas nije doneo odluku pošto u tom trenutku nije bilo potrebne većine.

Preporuke za razrešenja su samo konačan epilog postupaka koje Agencija vodi protiv funkcionera zbog različitih kršenja Zakona o Agenciji. Najčešće jer funkcioneri zapošljavaju rodbinu, od novca građana plaćaju usluge svojih privatnih firmi ili obavljaju više funkcija istovremeno. 
Pored preporuke za razrešenje, Agencija može doneti meru upozorenja ili meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona.
Preporuka za razrešenje postaje konačna ukoliko se funkcioner na nju ne žali, a ako uputi žalbu, konačnu odluku donosi Odbor Agencije. Ako Odbor potvrdi preporuku za razrešenje, Agencija je dostavlja nadležnim institucijama koje bi zatim trebalo da odluče o predloženoj smeni funkcionera. 

Novinari CINS-a su analizirali 81 konačnu preporuku za razrešenje, koliko ih je 20. aprila bilo objavljeno na internet stranici Agencije i koje se odnose na period od proteklih šest godina.

Skoro svim tim institucijama novinari su poslali zahteve za pristup informacijama od javnog značaja samo sa jednim ciljem – da saznamo da li su funkcioneri smenjeni.

– Kad ta Agencija reši korupcije na većem nivou u Beogradu i većim gradovima, lako ćemo mi za Kuršumliju.

Radoljub Vidić, predsednik opštine Kuršumlija, foto: medija centar

Od 54 funkcionera za koje je CINS dobio odgovore, svega njih jedanaestoro je razrešeno. U 23 slučaja funkcioneri nisu smenjeni, dok se u ostalim slučajevima o preporukama Agencije nije raspravljalo, funkcioneri su sami podnosili ostavku ili su smenjeni nevezano za preporuku.

Školski odbor gimnazije Branko Radičević u Staroj Pazovi nije želeo da smeni direktora ove škole, Miroslava Opavskog, koji je svoju ćerku zaposlio na određeno. Odbor je smatrao da je rešenje Agencije prestrogo i da je mera upozorenja u ovom slučaju dovoljna. 
Opavski kaže da ne može biti ista težina kada neko ošteti školski budžet ili zaposli celu porodicu i njegov slučaj gde je ćerka, koja je ispunjavala uslove, radila na zameni na dva časa i zarađivala nešto više od tri hiljade dinara mesečno. Dodaje da se onda može postaviti pitanje jesu li deci funkcionera uskraćena ustavom zagarantovana prava u odnosu na ostale kandidate. 
Direktor Osnovne škole Sveti Sava u Pirotu, Ljubiša Đorić, već nije bio na funkciji u trenutku kada je školski odbor odlučivao o preporuci za njegovo razrešenje, ali je inicijativa Agencije u svakom slučaju odbijena.
Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da se kada je 2008. godine donet Zakon o Agenciji, očekivalo da će svi organi biti na zajedničkom zadatku u zaštiti javnog interesa, odnosno, da će Agencija utvrđivati povrede zakona, a da će drugi organi postupati u skladu sa njenim odlukama i svojim ovlašćenjima.
– Ne zato što Agencija tako nalaže ili želi, već zato što se time štiti određeni javni interes. Praksa je, nažalost, pokazala da ne razumeju svi organi svoju ulogu i odgovornost u tome – kaže Babić.
Zbog nepostupanja institucija Agencija predlaže da se aktuelni zakon promeni i da preporuke za razrešenje budu obavezujuće. Usvajanje novog zakona traje duže od dve godine, o čemu je CINS već pisao.

Politička (ne)odgovornost
Bez obzira na to što Agencija traži njihovu smenu i na to da li su smenjeni ili ne, dešava se da se funkcioneri kasnije ponovo kandiduju za iste ili slične pozicije. 
Jedan od njih je i Dejan Čokić, nekadašnji predsednik opštine Mladenovac. Njegovu smenu je Agencija tražila još 2013. godine, kada je još obavljao funkciju, jer se ispostavilo da je firma u kojoj je bio suvlasnik opštini prodavala gorivo za službene automobile.

Dejan Čokić je i pored preporuke za razresenje i presude bio kandidat Demokratske stranke na izborima u Mladenovcu.

foto: fejsbuk stranica Za pravedni Mladenovac- Dejan Čokić

Čokić kaže da su vozači, pošto nije radila Jugopetrolova pumpa, otišli da natoče gorivo na pumpi koja je u njegovom i vlasništvu njegovog brata i da on to nije ni znao. Ukupna zarada u tom slučaju, po njegovim rečima, je oko 1.800 dinara. Dodaje da je ispoštovao Zakon i preporuku o razrešenju stavio na glasanje u Skupštini.

Kada se o njegovoj smeni odlučivalo na sednici Skupštine opštine, predlog je odbačen ubedljivom većinom.
Protiv Čokića je Agencija podnela i krivičnu prijavu jer nije prijavio svu svoju imovinu pa ga je Osnovni sud u Mladenovcu 2015. godine osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, ukoliko u roku od godinu dana ne počini novo krivično delo.
Sve ovo nije sprečilo Čokića niti ljude iz njegove Demokratske stranke (DS) da ga postave kao nosioca liste na proteklim izborima u opštini Mladenovac.
– Sigurni smo da je Čokić najbolji kandidat za najodgovorniju funkciju u Mladenovcu, što je uspešnim i angažovanim radom u prethodnom mandatu dokazao – bilo je navedeno na sajtu DS-a.
Čokić za CINS kaže: “Mislio sam da Mladenovčani, mi se ovde svi znamo, mali je grad, da znaju šta sam sve preživeo i da ja nemam realnu odgovornost za stvari za koje sam optužen.”
Stanovnici ove opštine očigledno nisu tako mislili pa su Čokić i DS završili na trećem mestu, sa lošijim rezultatom i od stranke izmišljenog lika Ljubiše Preletačevića, nastale kao parodija na politički sistem u Srbiji. Čokić je danas odbornik u mladenovačkoj Skupštini.

Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost CINS-a i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: CINS

_____________________________________________________