Novi udar na pravni sistem i poredak u Srbiji

Ministarstvo privrede nanelo je novi udar pravnom sistemu i poretku u Srbiji pokušajem da prikaže da osobe kojima je istekao mandat vršioca dužnosti direktora javnih preduzeća i dalje zakonito obavljaju te funkcije.

U izveštaju sa javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (http://javnerasprave.euprava.gov.rs/javna-rasprava/287) Ministarstvo privrede je ustvrdilo da Registrator (APR) ne može automatski da briše podatke o licima ovlašćenim za zastupanje javnih preduzeća nakon što im istekne period na koji su imenovani (prestanak mandata) jer im, kako tvrdi Ministarstvo, mandat ne prestaje po sili zakona, već je neophodno doneti rešenje o razrešenju. TS je u javnoj raspravi predlagala da se zakonom izričito propiše da se navedeni podaci brišu po automatizmu.

Javno saopštenim stavom da je za prestanak funkcije vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća neophodno da “nadležni organ donese akt o razrešenju vršioca dužnosti, imajući u vidu da ne postoji zakonska odredba kojom je predviđeno da funkcija vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća prestaje po sili zakona (ex lege) istekom propisanog roka”, Ministarstvo privrede je pokazalo zavidan stepen nepoznavanja Zakona o javnim preduzećima, koji je ono izradilo i čiju primenu je dužno da nadzire.

Zakon izričito propisuje da mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan. U takvim slučajevima Ministarstvo je u obavezi da utvrdi da se javnim preduzećima upravlja nezakonito. Da je zakonodavac želeo da mandat vršioca dužnosti traje do imenovanja novog direktora ili v.d. direktora, onda bi tako i propisao, a ne bi ograničio maksimalno trajanje mandata.

Apsurdnost ovakvog stava i opasnost za pravni poredak može se ilustrovati sledećim primerima: kada bi se dosledno primenio,  mandat predsednika Republike ili sudija Ustavnog suda prestao bi tek donošenjem rešenja o razrešenju nakon isteka mandata a ne, kako Ustav i zakoni garantuju, istekom vremena na koje su izabrani.

Sve navedeno se dešava uprkos činjenici da postoji sudska praksa, oličena u presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu iz 2019. godine, prema kojoj je “…. na osnovu člana 52 stav 2 Zakona o javnim preduzećima, koji precizira da v.d. status mora da prestane nakon dva mandata od šest meseci…Miri Petrović (v.d. direktora JP “Pošta Srbije“)  taj status istekao“ a da “rešenja kojima su grupi radnika izdata tromesečna suspenzija sa posla, po kojima im je isplaćivana i zarada u visini od trećine osnovne plate, poništena su jer, kako navodi sud, doneta su od neovlašćenog lica“.

Podsećamo da je, prema poslednjem istraživanju TS (https://transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/Razreenje_vd_stanja_u_javnim_preduzeima_-_izvetaj.pdf), od 34 preduzeća na koja se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima o izboru direktora, samo njih osam ima direktora izabranog na konkursu, u 18 su na čelu osobe kojima je istekao mandat v.d. direktora, u tri su v.d. direktori u zakonitom roku, dok su u ostalim na čelu osobe  postavljene bez konkursa, ili je nemoguće utvrditi ko je i od kada direktor.

___________________________________________________________________