Od nikud do nigde

Na primeru sudbine Fabrike reznog alata predsednik Gradskog odbora Narodne stranke u Čačku dr Aleksandar Radojević, slikovito je objasnio kako to u Čačku i Srbiji izgleda kada se iz nikud stigne do nigde.

– FRA je slikoviti primer kako je aktuelna vlast posrnulo preduzeće dočekala silnim obećanjima da će ga podići na noge i pokazati kako ume uspešno da savlada probleme u privredi. Kako sada izgleda fabrika je od nikud stigla do nigde i biće porušena i do zemlje poravnana, da bi se tu neki tajkun naslađivao profitom koji će steći kao grobar te fabrike. To je sudbina ne samo jedne fabrike nego cele Industrijske zone u Čačku. Na obilaznici na skretanju za grad, još uvek stoji tabla Industrijska zona, a ni zone ni industrije tu više više nema, sada postoji samo groblje čačanske privrede. Da zlo bude veće tamo ni spomenika više nema, jer se i ostaci privrednih objekata ubrzano ruše, kao što se i širom Kosova ruše spomenici na srpskim grobljima, kako bi se zatro svaki trag nekadašnjem srpskom življu na tim prostorima – rekao je dr Radojević na početku konferencije za medije.

Tako sada domaći investitori, potpomognuti trenutnom vlašću ruše i zatiru tragove svemu onome što su generacije Čačana gradile i izgradile i živele od svog rada, naglasio je Radojević.

– Nije dovoljno zaustaviti fabriku, otpustiti radnike, ostati im dužan po nekoliko plata, ne uplatiti im poreze i doprinose i tako ih sprečiti da odu u penziju, nego treba do temelja zatrti mesto na kome su radnici FRA radili, sticali zaradu, pravili profit iz koga se gradila i napredovala fabrika, gradio i napredovao Čačak. Sve to neko je rešio da sruši do temelja, da sada novcem građana finansira dolazak inostranih investitora iz država koje su u bliskoj prošlosti bile okupatori na ovim prostorima, da sada budu mirnodopski ekonomski okupatori, gazde i profiteri na teritoriji Srbije. Tu su i Zakon o radu i ostali propisi koji od domaće radne snage prave masu za izrabljivanje u preduzećima stranih gazda – naveo je dr Radojević.

Ovakav primer nije jedinstven i dešava se po celoj Srbiji već godinama unazad, rekao je Radojević.

– Uz pomoć Zakona o privatizaciji već godinama traje rasprodaja nekadašnjih privrednih giganata pa ispada da je tu u pitanju zapravo Zakon o pljački i uništenju privrede Srbije. Sve vreme na celokupnoj teritoriji traje demontaža srpske države.

Kao jedan od klasičnih primera za “od nikud do nigde” dr Rdaojević je naveo i nedavnu rekonstrukciju Dušanove ulice u Čačku.

– To vam je kad pogledate sužavanje kolovoza ionako uske i prometne ulice, da bi se izgradila staza za bicikliste i to za oba pravca na istoj strani ulice. Tako sad imamo biciklističku stazu u dužini od nepunih 100 metara, da bi u sledećoj ulici imali novu u dužini od 50-tak metara, ali sa odvojenim pravcima kretanja na jednoj i drugoj strani ulice. Već u nekoj sledećoj ulici je neko treće rešenje do prvog semafora. I sad već kod prve raskrsnice biciklista mora da siđe na kolovoz, ili da uzme biciklu pod mišku i prenese je do sledeće biciklističke staze. Eto i to je primer kada se potroši ogroman novac poreskih obveznika tj. građana da bi se iz nikud stiglo do nigde – kaže dr Radojević.

Uz komentar da bi sa ovakvim primerima iz Čačka moglo da se priča od ujutru do ponoći, Radojević je naveo da “primere od nikud do nigde” imamo i na nivou države Srbije.

– Evo na primeru zdravstva, ministarka je izjavila da izabrani lekari neće više moći da daju bolovanja duže od 15 dana. Onda je “zamoljena” od predsednika države da to produži na mesec dana, kao da je posao lekara određivanje dužine bolovanja, a ne lečenje pacijenata. Izabrani lekari su ionako ugroženi sa svih strana zakonima i propisima u ovoj oblasti. Oni praktično bivaju prisiljeni da ne rade svoj posao doktrinarno, kako su učili na Medicinskom fakultetu, nego da se povinuju bednim administrativnim zahtevima osiguravajućih fondova, da se štede pare na zdravstvu. Pa tako oni lekari i medicinsko osoblje koji su ginuli na poslu tokom korone uz silna obećanja da će biti primljeni u stalni radni odnos i dalje rade po ugovorima na mesec dana do tri meseca, bez mogućnosti i sigurnosti za svoju egzistenciju, da mogu da planiraju svoj život i porodične obaveze na duži period od trajanja privremenog ugovora. Seljakaju se iz ambulante u ambulantu svakog meseca, pa ni pacijenti koji su se za njih opredelili kao izabrane lekare ne mogu da im uđu u trag.

Dr Radojević je naveo da izabrani lekari u proseku imaju po 70-80 pacijenata dnevno, što je apsolutno neprihvatljivo kada je zdravlje ljudi u pitanju.

– Nemoguće je da lekar početnik u opštoj praksi ima 70 pacijenata u toku jednog radnog dana. Nije prihvatljivo ni da iskusni lekari u toku 8 sati imaju toliki broj pregleda. Evo pozivam ministarku da ona kao primarijus dođe u jednu smenu i pregleda toliki broj pacijenarta i da tako pokaže kolegama iz opšte prakse koliko je to moguće, ako je moguće. Eto to neka uradi, pa da posle čujem na kom nivou je bila njena profesorska usluga za 70 pacijenata za 7 radnih sati. Vidim i da joj je zasmetalo da lekari imaju navodno predugačke godišnje odmore. A opšte je poznato da samo nekoliko specilajizacija i subspecijalizacija i to onih koji su tokom rada izloženi snopovima jonizujućih zračenja ili sličnim situacijama, imaju oko 40-tak dana odmora. Da ne pominjem da tokom 2019. i 2020. veliki broj lekara zbog epidemije korone nisu imali ni slobodnog dana, a kamoli godišnji odmor zbog nedostatka lekara njihove specijalizacije.

Radojević je podsetio da je na početku svog mandata ministarka zdravlja krenula sa najavama reforme zdravstva kako bi ono bilo dostupno, naivno verujući da i Vlada Srbije ima isto takvu politiku.

– Valjda je sada i sama shvatila da politika aktuelne vlasti nije briga o zdravlju svih građana i da zdrastvo svima bude dostupno, već da je politika maksimalne štednje prema siromašnim i platežno slabo stojećim građanima, a da zdravstvo bude dostupno samo visoko pozicioniranoj političkoj eliti i bogatom sloju stanovništva, onoj manjini koja može da plati skupe zdravstvene usluge. Pa čak i ovi koji mogu da plate, često lekarsku pomoć traže u inostranstvu.

I kad ministarka već nije progurala nijedan svoj predlog, pa ni da lekar opšte prakse ne može da daje bolovanje duže od 15 dana,  ili da skrati godišnji odmor lekarima, onda hajde da ponovo pokrene temu o zabrani pušenja.

– Naši ljudi valjda nemaju svest da svojim duvanskim dimom ugrožavaju zdravlje drugih ljudi, pa bi ministarka sad zabranom pušenja da ih edukuje.  I eto opet smo na putu od nigde do nikud.

Priču na temu od nigde do nikud Radojević je završio primerom iz stranke kojoj pripada.

– Neki, sada već bivši, članovi Narodne stranke tako su rešili da krenu putem donedavnog predsednika SNS-a koji je najavio da će da napravi svesrpski narodni pokret, pa da i oni urade  isto i u Topoli napraviše Narodni pokret i tako svom uzoru uzeše naziv pokreta. Ko će na kraju uspeti u APR da se upiše pod tim imenom videćemo, a ja ako sam do skoro mogao pomisliti da u ideji oko pravljenja Narodnog pokreta ima nečeg pozitivnog, od trenutka kada je lider tog pokreta postao medijska Zvezda u Srbiji i družbenik vlasnika Pinka, više namam nikakvih dilema o čemu se tu zapravo radi.

_____________________________________________________________