Odgovor na bes pristojne Srbije

Piše: Nebojša Zelenović

Postoje ozbiljne prepreke i rizici za realizaciju ideje o predizborima u opoziciji. Međutim, ne postoji već rizik za Srbiju od toga da ne preduzmemo ništa, a već devet godina opozicija ne preduzima ništa delotvorno. Prethodno glasanje trebalo bi najpre organizovati za beogradske izbore, a potom u celoj Srbiji, da bismo dobili predsedničkog kandidata i formirali listu, ili liste, i za parlamentarne izbore.

Režim je oteo od građana slobodne i poštene izbore. Temelj našeg ustavnog uređenja je razoren. Slobodna volja građana je zarobljena, a gola sila je izvor vlasti.

Veliki broj građana u našoj zemlji uveren je da su izbori besmisleni. Zato je apstinencija protivnika vlasti toliko visoka. Ljudi ne veruju da su promene moguće na izborima. Ovakva realnost proizvodi osećanje bespomoćnosti i besa. Taj bes je usmeren prema lošoj vlasti, ali isto tako i prema opoziciji. Mi, koji predvodimo političke stranke ili pokrete, ili smo kao pojedinci politički akteri, do sada nismo uspeli da pred građane izađemo sa uverljivim političkim planom za pobedu nad silom koja je uzurpirala normalan život.

Mađarska je zemlja sa autoritarnom vlašću. U bitnim elementima tehnologije vladanja podseća na Srbiju. Vođa i partijska mašinerija zloupotrebljavaju državni aparat za dobijanje glasova. Mediji su zarobljeni. Glavni novčani tokovi su gotovo pod potpunom kontrolom režima. Odgovor opozicije je bio – organizovanje prethodnih izbora! Izbori u Budimpešti su bili prelomni događaj. Opozicione stranke su pozvale građane da neposredno, svojim glasom, donesu odluku ko je takmac za bitku protiv Orbanovog kandidata za gradonačelnika glavnog grada. Sedamdeset hiljada građana je, na slobodnim i poštenim predizborima, takvu odluku i donelo. Pobedio je Gergej Karačonj i tako postao legitimni izazivač režima u bici za prestonicu. Sve drugo je istorija. Karačonj pobeđuje ubedljivo i postaje gradonačelnik. Danas se u Mađarskoj predizbori organizuju u celoj zemlji i tako se formira lista za parlamentarne izbore, koji će biti održani iduće godine. U ovom trenutku, prema istraživanjima javnog mnjenja, opozicija ima opipljivu orednost u odnosu na Orbana.

Postoje ozbiljna pitanja na koja mora biti dat odgovor.

Pre svega, na predizborima bi učestvovao svako ko to želi. Stranke , pokreti, ali i grupe građana, mogli bi da daju kandidate. Važno je da svako može da izađe pred građane i da zatraži njihov glas za program koji iznosi, autoritetom koji poseduje.

Dalje, svako ko predlaže kandidate učestvovao bi u stvaranju pravila za predizbore.

Prirodno je da ovakvo prethodno glasanje bude najpre organizovano za beogradske izbore. Tehnički je važno što teritorija nije velika, kao i to da su nezavisni mediji i socijalne mreže mnogo dostupniji nego prosečno u zemlji i da postoji veliki broj potencijalnih kandidata, koji su prepoznatljivi u javnosti po svojoj antirežimskoj borbi.

Posle Beograda, prethodne izbore bi trebalo organizovati u celoj Srbiji, da bismo dobili predsedničkog kandidata. Na ovaj način trebalo bi formrati i listu, ili liste i za parlamentarne izbore.

Sledeće važno pitanje je ko bi imao pravo glasa na ovakvim izborima. To je odluka koju bi doneli učesnici. U Budimpešti su mogli da glasaju svi koji imaju pravo glasa. Možemo da postupimo tako ili da omogućimo registraciju građana koji žele da glasaju. Važno je da pravila budu jednostavna i jasna i da svako bude uveren da učestvuje u slobodnoj i poštenoj utakmici.

Postavlja se pitanje da li predizbori obesmišljavaju dolazeći dijalog opozicije, Evropljana i vlasti. Da li odluka o predizborima u stvari znači da ćemo izaći na izbore i ako ne bude nikakvog pomaka u borbi za izborne uslove?

Odgovor je jasan – NE! Predizbori su uvod bilo u izbore, bilo u vaninstitucionalnu borbu. Ukoliko se na izbore ide, dobićemo kandidate i potpuno jasnu sliku o tome ko od boraca protiv nakaradne vlasti ima kakvu podršku među građanima. To će na prirodan način dovesti do formiranja jedne ili više lista na izborima.

Ako ne bude moguće izaći na izbore, svi koji žele normalan život u našoj zemlji, u stvari će izabrati svoje legitimne predstavnike u toj borbi.

Režim bi, vrlo verovatno, pokušao da ovakvo izjašnjavanje građana delegitimizuje. Ovaj rizik ne sme biti zanemaren. Međutim, dobri kandidati na predizborima stvorili bi priliku da veliki broj ljudi izađe i glasa i takva erupcija dobre energije bila bi protivotrov za svaku opstrukciju.

Ovde dolazimo do jedne od ključnih tačaka. Svako ko smatra da može da dobije podršku mogao bi da bude kandidat. Neki od nas smatraju da je vreme za nova lica u politici. Ali, političari koji su u ovoj borbi dugo vremena i uvereni su da i dalje imaju snagu da pokreću i vode procese, imali bi priluku da pokažu na predizborima da stvari stoje drugačije. Pošteno i slobodno glasanje je prilika za svakoga.

Jedna od primedaba je i da opozicionari koji imaju više novca na raspolaganju na ovaj način dobijaju nepravednu prednost. Ovaj argument je ozbiljan. Međutim, činjenica je da niko u opoziciji, vec devet godina, ne uspeva da dođe do ozbiljnog političkog uticaja, bez obzira da li ima novac ili ne. Kandidati i način na koji bi oni vodili ovu kampanju presudno bi uticali na rezultat. Organizovanje predizbora prvo u Beogradu ujednačilo bi početne pozicije svih učesnika. Ponoviću, ovaj izborni proces bi bio tehnički mnogo jednostavniji i jeftiniji nego kada bi bio organizovan za celu zemlju. Sa druge strane, pravilima predizbora koja bi sačinili svi učesnici, moralo bi da bude ustanovljeno fer rešenje za finansiranje kampanje.

Prethodni dogovor definisao bi i obavezu učesnika da na izbore, ukoliko bude uslova za učešće, izađu na jednoj listi, ili bi taj dogovor stvorio mehanizam da bude formirano više lista. Dobro organizovani prethodni izbori doveli bi do nekoliko važnih posledica.

Pre svega, učešćem velikog broja građana bila bi stvorena vojska entuzijastičnih političikih volontera. Na ovaj način bi prirodno bio rešen problem pridobijanja dovoljnog broja ljudi koji treba hrabro i pošteno da učestvuju u biračkim odborima i fizički onemoguće izbornu krađu. Podsetiću da je jedna od ključnih prethodnih pobeda 2000. godine bilo mobilisanje i obuka „čuvara kutija“ za skoro 10.000 biračkih mesta.

Dalje, potpuno sam uveren da bi jasna volja političkih aktera u Srbiji da organizuju ovakvo pošteno i slobodno glasanje uključila brojne domaće i inostrane organizacije, koje se bave unapređenjem demokratije i ljudskih prava. Mi, koji se danas bavimo politikom u Srbiji , treba nedvosmisleno i jasno da poručimo domaćoj i međunarodnoj javnosti da smo spremni da se podvrgnemo slobodnom i poštenom glasanju i da se ponašamo onako kako volja birača to odluči.

Uspeh predizbora u Beogradu pokrenuo bi celu Srbiju. Ništa više ne bi bilo isto! Predizbore za predsedničkog kandidata, ili kandidate, kao i za parlamentarne liste, ili listu, organizovali bismo samouvereno. Građani Srbije bi mogli da donesu veliku odluku ko će voditi borbu protiv uzurpatorske vlasti.

Postoji delotvoran lek za bes i beznađe u koji je zapala većinska, normalna Srbija. To su predizbori. Postoje ozbiljne prepreke i rizici za realizaciju ovog projekta. Međutim, ne postoji veći rizik za Srbiju od toga da ne preduzmemo ništa. Na žalost, već devet godina ne preduzimamo ništa delotvorno.

Staro je pravilo – oni koji žele da reše problem pronađu rešenje, a oni koji ne žele pronađu izgovor!

Tekst je objavljen u nedeljniku „NIN“ od 1. aprila 2021. godine

___________________________________________________________________________________