Opozicija da stane u jedan front ako se ponove izbori

Posredi je pokušaj neutralizacije vrlo oštre rezolucije Evropskog parlamenta i stišavanja bure oko neregularnih i nepoštenih izbora, kaže politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović povodom neuspele konstitutivne sednice skupštine Beograda.

On je u razgovoru za portal Ozon Press istakao i da je sve smišljeno sa razlogom te da ga ne bi čudilo da vlast bude „donekle darežljivija i popustljivija, više no što je uobičajeno„, ali opet, kako kaže, „nedovoljno koliko bi opozicija to htela„, po pitanju izbornih uslova, u susret očekivanim ponovljenim izborima u prestonici.

Na te ponovljene izbore, ako se dese, opozicija bi, po njegovom viđenju, trebalo da izađe jedinstveno, u jednoj koloni koja bi okupila sve „antirežimske snage„. Konstitutivna sednica 19. februara nije „prošla“ jer je očigledno da vlast nije uspela da obezbedi kvorum neophodan za rad sednice (podsetimo, poslanici iz redova vlasti držali konferenciju ispred Starog dvora, a opozicija u skupštini razvila transparente – „Pokrali ste izbore“, „Beograd vas neće“ itd.). Nova je zakazana za 1. mart.

– Relativno je jasno šta se dogodilo. Verujem da je SNS mogao do većine makar uz pominjana dva prebega iz pokreta „Mi, glas iz naroda“, možda i još ponekog, ali mislim da je politički faktor presudio da se u tu delikatnu operaciju ne upusti. Drugim rečima, ova postizborna kriza i reakcije koje su u zvaničnoj formi stigle iz Evropskog parlamenta, a u nezvaničnoj iz još nekih institucija i krugova, povećale su ulog i usmerile reflektore evropske i domaće javnosti na Beograd, pa je i ta operacija „preumljivanja“ opozicionih odbornika postala riskantnija… To je zapravo ono što koči Aleksandra Vučića da prekroji većinu – ocenjuje analitičar.

On napominje da su s jedne strane osporavanja i „dosta uverljivi dokazi o prekrajanju izborne volje„, a s druge strane činjenica da su izbori postali tema evropskih političkih krugova, razlog zašto smatra da će biti ponovljenih izbora u glavnom gradu.

– To će se pravdati i objašnjavati matematičkom nemogućnošću pravljenja većine, a ne činjenicom da su izbori bili, fakat je, pokradeni ili neregularni ili „ne daj bože zbog toga što Evropski parlament i Evropska unija traže ponavljanje„. Stoga, ova situacija je zgodna kao kompromisno rešenje, u stilu „i vuci siti i ovce na broju“: ne priznaje se krađa, a izlazi se u susret, doduše u minimalnom obliku, ne toliko opoziciji koliko pre svega Briselu„, ističe Vukadinović.

Navodeći da je očigledno da ova vlast „nije u stanju, niti ima volju„, da napravi stvarne ustupke po pitanju izbornih uslova, kaže da ga ne bi iznenadilo da će biti na neki način „simulirana konstruktivnost„.

– Ne mislim preko prelazne vlade ili ministarstva za izbore i tome sl., ali putem nečega što liči na dijalog vlasti i opozicije oko sprovođenja izbora, uz posredničku misiju Evropskog parlamenta ili Evropske komisije. Ne treba očekivati neke suštinske pomake, možda nešto otvoreniji Javni servis, RTS, i malo manje zaista ogavnih naslovnica – koje realno više liče na poternice za liderima opozicije nego naslovne strane novina – navodi on.

To je, procenjuje, otprilike i za sad „maksimum do kog se može ići„. Na eventualnim ponovljenim izborima šanse opozicije u odnosu na decembar ne vidi kao kudikamo veće, ali ističe da bi neka vrsta „repozicioniranja“ unutar opozicionih redova mogla da učvrsti njihove snage i motiviše jedan deo njima nastrojenih birača.

– Na te ponovljene izbore vlast bi ušla sa solidnim šansama. Još od 17. decembra postoji jedna intenzivna kampanja vlasti, dok je opozicija više okrenuta pokušaju mobilizacije evropske javnosti i tamošnjih političkih krugova. A ta kampanja vlasti je intenzivna da bi se odbranio postojeći ili možda čak i za nijansu popravio rezultat. Sve u svemu, zbog medijske slike i prilika opoziciji je teže da odbrani rezultat iz decembra – kaže Vukadinović i dodaje da je na terenu izvesna apatija među pristalicama građanske proevropske opozicije, dok je stanje na desnici „i više od toga, vrlo depresivno„.

Po njegovom mišljenju, u takvoj situaciji gotovo da je neophodno bukvalno ujedinjavanje „pravih opozicionih stranaka“ u jedan front.

– Objedinjavanje stvarnih antirežimskih snaga moglo bi eventualno da bude dodatni motiv i razlog opozicionim biračima da izađu na te nove izbore, znači ujedinjavanje ne više u dve (kao preporučeno za prošle izbore), već u jednu jasno profilisanu opozicionu kolonu – zaključio je Vukadinović.

_____________________________________________________________