Otpušten zbog pisanja o priznanju Kosova

Виши радни и социјални суд у Љубљани донео је правоснажну пресуду у корист некадашњег уредника спољнополитичке редакције љубљанског „Дневника“ Игора Мекине и утврдио да је незаконит отказ који је Мекина добио после објављивања тзв. „Вашингтонске депеше“ словеначког Министарства спољних послова (МСП) у љубљанском „Дневнику“, а који је објавила и београдска „Политика“.

У „Политици“ је, не само о депеши него и о другим документима МСП Словеније,од којих су многи имали ознаку државне тајне, а које је добила из својих извора, писала и објавила серију текстова Игорова супруга – новинарка и тада дописница „Политике“ Светлана Васовић Мекина.

„Вашингтонска депеша“ која је објављена у „Дневнику“ није била означена ниједним степеном тајности, што је тадашњи министар спољних послова Словеније Димитриј Рупел оценио као пропуст својих сарадника.

У овој депеши био је попис задатака које су словеначке дипломате, тадашњи политички директор словеначког МСП Митја Дробнич и тадашњи словеначки амбасадор у САД Самјуел Жбогар, добили од Стејт дипартмента током разговора са највишим америчким званичницима одржаног 24.12.2007. године, у вези са словеначким признавањем независности Косова. Самјуел Жбогар после тога постао је Специјални представник Европске уније на Косову.

Обелодањивањем „Вашингтонске депеше “ на почетку словеначког председавања ЕУ (у то време председник Владе био је Јанез Јанша) разоткривен је план како Вашингтон, уз подршку бројних држава ЕУ, намерава да спроведе признавање једнострано проглашене независности Косова и како су америчке дипломате уочи проглашења независности Косова захтевале од власти у Љубљани, пре словеначког преузимања председавањем ЕУ, да поступају на унапред договорени начин.

Наиме, Стејт дипартмент је тражио да Словенија прва призна Косово као независну државу. Договорено је да Приштина прогласи независност баш у недељу, како Савет безбедности УН (на очекивани руски захтев) не би могао да се састане.

Тадашњи помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид је саговорницима из Словеније током разговора у Вашингтону објаснио и да „Косовари не смеју да изгубе самопоуздање, јер би САД без тога изгубиле свој утицај“. У депеши је описано и како је утаначено и слање нове мисије ЕУ на Косово, и то без пристанка Русије, при чему је било унапред одлучено да ће генерални секретар УН Бан Ки Мун само констатовати да се „ситуација на терену променила“.

Неспоредно после објављивања чланка о садржају дипломатске депеше у “Дневнику”, Игор Мекина је написао и коментар „Лажи вазала“ у коме је осудио вазалну политику своје земље и кршење међународног права у случају тако најављеног једностраног проглашења независности Косова, а уз то је упозорио и на право новинара да штите свој извор информације и критикују поступке сопствене државе.

Због објављивања депеше су у Словенији веома оштро реаговали политичари, пре свега из десних, тада владајућих, партија, а више стотина словеначких дипломата је на иницијативу МСП-а Словеније потписало петицију у којој је објављивање „Вашингтонске депеше“ оценило као штетно за словеначке националне интересе.

Одговорни уредник “Дневника” Миран Лесјак одмах потом изјавио је да би „требало да да оставку онај ко је својим непромишљеним поступањем омогућио медијима да објаве депешу„.

Како МСП Словеније није пронашао „кривца за цурење депеше из министарства“, „на брисаном простору“ јавног незадовољства због издаје националних интереса нашао се љубљански „Дневник“ и његов одговорни уредник Лесјак.

Миран Лесјак наредног дана јавно оптужује новинара Игора Мекину због одавања државне, односно „пословне тајне“, као и због „обмањивања јавности“ у коментару „Лажи вазала“, упркос чињеници да је уочи објављивања тог коментара Лисјак исти прочитао и није имао никаквих примедби.

За мање од месец дана, пословодство „Дневника“ Игору Мекини даје отказ, а он покреће тужбу.

Новинска кућа „Дневник“ је у међувремену у својим новинама, „Дневнику“ и „Недељском Дневнику“ објавила неколико текстова који су садржали лажне и увредљиве коментаре о Игору Мекини и Светлани Васовић Мекина. Суд је због тих текстова и незаконитог разоткривања личних података Игора Мекина „Дневник“ четири пута правоснажно осудио.

Igor Mekina

Нападе на Игора Мекину и Светлану Васовић Мекину осудили су Друштво новинара Словеније и Часопис за критику науке.

Виши радни и социјални суд у Љубљани је после готово 8 година донео правоснажну пресуду у којој стоји да „Вашингтонска депеша“ није била означена ни као државна, а ни као пословна тајна и да су сви наводи „Дневника“ о кршењу радних обавеза од стране Игора Мекине неосновани.

У вези оптужбе о „обмањивању јавности“, која у словеначком законодавству не постоји ни као прекршајно, ни као кривично дело, Виши радни и социјални суд у Љубљани је у пресуди од 8. октобра 2015. године упозорио на 39. члан Устава Републике Словеније који гарантује слободу изражавања мишљења, говора и јавног наступања, штампе и других облика јавног обавештавања. Суд је на основу тога закључио да је оптужба о „обмањивању јавности“ од стране послодавца неоснована, јер је Игор Мекина у свом коментару „Лажи вазала“ представио своје мишљење о објављивању „Вашингтонске депеше“.

Суд је у пресуди упозорио да „слобода јавног изражавања новинара има посебну тежину“ јер Устав штити како право посредовања, тако и примања информација и мишљења. Новинари ту посебну законску заштиту не уживају само у случају ако намерно запишу неистините тврдње, што, по мишљењу суда, није случај у коментару Игора Мекине, јер је његов коментар био написан „у границама допуштеног новинарског изражавања“. Тако ни оптужба о „обмањивању јавности“ због критике словеначке спољне политике у коментару „Лажи вазала“, према пресуди Вишег радног и социјалног суда у Љубљани, „није била оправдан разлог за ванредни прекид уговора о раду“ Игору Мекини.

Игор Мекина је још увек незапослен, иако је у тужби коју је поднео 1. марта 2008. године уједно захтевао и враћање на радно место које је незаконито изгубио.

Тај део судског процеса тече одвојено и ускоро улази у девету годину. Првостепени суд још увек одлучује о повратку на посао и о висини одштете због незаконитог прекида Уговора о раду.

Мекина је, због спорог поступка поднео жалбу вишим судским инстанцама у Словенији. Врховни суд Словеније је 7. септембра 2015. године одлучио да је у случају Игора Мекине прекршено његово право на суђење без непотребног одлагања и „суђење у разумном року“.

Прес служба УНС-а

_____________________________________________________________________