Ovo su firme koje su preko SNS zgrnule milione u sred najgore korone

Stara izreka da dok jednom ne smrkne, drugom ne svane dobila je novu potvrdu na primeru nekoliko privatnih firmi, koje su od početka pandemije sa državom sklopile više unosnih poslova. U toj grupi je i Termomont, koji je direktnom pogodbom angažovan za gradnju sve tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Zahvaljujući tom i još nekim poslovima koji se finansiraju javnim novcem, prihodi te firme sada su tri i po puta veći nego pre pandemije – u 2018. i 2019. bili su 1,9 i 2,6 milijardi, a u dve prethodne godine su skočili na 7,1 i 8,7 milijardi dinara. Paralelno je rastao i profit, pa je 2021. Termomont iskazao rekordnu neto dobit od tri miliona evra, koja je bila za samo 300.000 evra manja od dobiti ostvarene zajedno za tri godine pre prvog velikog posla sa državom.

Država je na izgradnju i opremanje sve tri kovid bolnice potrošila oko 130 miliona evra, s tim što je izgradnja koštala 87,9 miliona, a opremanje 42,3 miliona evra. Prema pisanju Nove ekonomije, gradnja bolnice u Batajnici plaćena je 27,8 miliona, u Kruševcu 28,3 miliona i u Novom Sadu 31,8 miliona evra. Sudeći po javno dostupnim podacima, najveći deo tog novca završio je na računu Termomonta, čiji su prihodi u poslednje dve godine premašili 130 miliona evra, dok su se u prethodnom periodu kretali u rasponu od 15 do 20 miliona evra godišnje. Ovakvom zaključku u prilog govori i činjenica da su ukupni prihodi drugog člana konzorcijuma, angažovanog za gradnju kovid bolnica, firme Teming Elektroteknolodži iz Niša prošle godine bili manji od 7,3 miliona evra, dok treći član konzorcijuma, Saša Milosavljević PR BP Konsalting iz Kruševca, nije čak ni obavezan da podnosi finansijske izveštaje APR-u. Već uigranoj „trojci“ poverena je i izgradnje fabrike vakcina, tako da se može očekivati da će i na kraju ove godine prihodi i dobit Termomonta biti značajno veći od višegodišnjeg proseka pre pandemije. Vrednost tog ugovora je oko 24,5 miliona evra, s tim što Nova ekonomija piše da su cene izgradnje rasle i nakon njegovog potpisivanja, naknadnim aneksima ugovora.

Po već skoro ustaljenoj praksi, svi ti poslovi ugovarani su praktično bez konkurencije, jer su na tenderima mogle da učestvuju samo firme koje su predstavnici države pozvali da na njima učestvuju. Nije, dakle, mogao svako da dostavi ponudu, iako je za onoga koji plaća uvek bolja opcija da konkurencija bude što veća, jer u tom slučaju može da izabere najbolju ponudu, koja podrazumeva najnižu cenu za isti kvalitet radova. Ali, kada se na terenu pojavi samo jedan igrač, trener čak i kada bi hteo, ne može da bira ko će da šutira penal.

Termomont je godinama bio ispod radara, a prvi put šira javnost je za njegovog gazdu Dejana Burčula čula 10. decembra 2020, kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram-profilu buducnostsrbijeav pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid bolnice koja je poreske obveznike koštala 28,3 miliona evra. To je, međutim, bio tek početak, jer je prema analizi Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava baš te godine od 100 najvrednijih nabavki čak pet poslova, vrednih 71,4 miliona evra, dobila firma koja je predsednika častila tortom. A samo sedam dana uoči dočeka nove 2021, vladina Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je sa jedinim ponuđačem – konzorcijumom, u kome je i Termomont – sklopila ugovor za izgradnju novog gradskog stadiona u Loznici. Iako je taj projekat prvobitno procenjen na 2,5 milijardi dinara, on će sa PDV-om koštati 3,6 milijardi dinara ili 30,6 miliona evra.

Dok se zvaničnici hvale da je Vučić izgradio više bolnica od svih prethodnih vlasti, gazdi Termomonta publicitet nije potreban. Dovoljno je to što mu je firma, čiji je jedini vlasnik, najveći deo ostvarene dobiti isplatila kao dividendu, što se vidi iz javno dostupnih odluka o raspodeli dobiti do 2020. Po tom osnovu Dejanu Burčulu isplaćeno je oko 4,7 miliona evra, s tim što odluka o raspodeli dobiti za 2021. još nije objavljena. U bilansu stanja se, za sada, vodi kao neraspoređena dobit, koja je u međuvremenu narasla na skoro šest miliona evra.

Koliko god se vlast upinjala da sakrije sve detalje brojnih aranžmana, istina kad-tad ispliva na površinu, bar u vidu podataka o dinamičnom rastu prihoda i profita pojedinih firmi koje imaju razgranate poslove sa državom. Jedan od najvećih dobitnika svakako je Magna farmacija, vlasništvo Jasne Stanivuk, koja je sa Ministarstvom zdravlja, opet kroz direktnu pogodbu, potpisala 42,3 miliona evra vredan ugovor za nabavku opreme za sve tri kovid bolnice. Zahvaljujući tom, ali i brojnim drugim ugovorima – prema pisanju Blica, samo u 2020. ta firma je, prema javno dostupnim podacima, sklopila 308 različitih ugovora – prihodi Magna farmacije su lane dostigli rekordnih 21,2 milijarde dinara ili 180 miliona evra, uz neto dobit od 31,4 miliona evra. Poređenja radi, pre samo nekoliko godina, 2016, 2017. i 2018. neto dobit kretala se u rasponu od jedan i po do 2,4 miliona evra, u 2019. je povećana na oko pet miliona, a u godini pandemije na 16 miliona. Kada se sve sabere i oduzme, Magna je samo u 2021. ostvarila za 3,5 miliona evra veći profit nego u prethodnih pet godina zajedno, a time malo koji biznismen može da se pohvali. Ostaje da se vidi da li će Magna nastaviti da obara rekorde, jer je kao deo konzorcijuma sa Ministarstvom zdravlja potpisala i 14,3 milijardi dinara ili 121,5 miliona evra vredan ugovor o nabavci opreme za Klinički centar Srbije. Nova ekonomija je u više navrata pisala da je tokom celog postupka procenjena vrednost te javne nabavke bila tajna, tako da se nije znalo koja je maksimalna cena koja može da se ponudi. Epilog je da je u budžetu za to bilo predviđeno 2,7 milijardi dinara, a da je na kraju oprema plaćena 5,3 puta više. Pride je nabavljena čak i oprema za deo KCS čija rekonstrukcija u to vreme nije bila ni započeta. Imajući sve to u vidu, biće pravo čudo ako se na novoj rang-listi „Sto najuspešnijih preduzeća“ Magna ne popne bar za koju stepenicu više od 35. mesta, koje je zauzimala po profitu u 2020.

Veću pažnju od uobičajene prošle godine privukla je i Gudvil farma iz Subotice i to isključivo zbog „hitne“ nabavke vitamina (C i D3) i minerala (cink) za penzionere. Pre nego što je Vučić u aprilu najavio da će svaki od oko 1,7 miliona najstarijih dobiti poklon-paket vitamina i minerala od države, Ministarstvo zdravlja je u februaru odlučilo da ih nabavi po „hitnoj“ i „poverljivoj“ proceduri, bez objavljivanja javnog poziva. Tako je posao vredan 9,4 miliona evra ugovoren sa konzorcijumom, na čelu sa Gudvil farmom, u kojoj je jedan od suvlasnika Zoltan Tamaš, državljanin Mađarske, ali i lični prijatelj predsednika države i SNS-a Aleksandra Vučića. O njihovom poznanstvu svedoči i objava na Vučićevom instagram-nalogu buducnostsrbijeav: „Divan poklon od dobrog poznanika iz Subotice Zoltana Tamaša. Još samo da retro flašicu koka-kole uspem da zamenim dobrom bocom vina i dobio sam najoriginalniji poklon za Novu godinu“. Javnost teško da će ikada saznati u kojoj meri Tamaš uspeh svoje firme duguje i poznanstvu sa predsednikom, ali već sada se zna da su njeni prihodi lane bili dva i po puta veći nego 2017, a neto dobit je povećana sa 650.000 na skoro milion evra.

Da bi se razumeo nagli rast i nadrealan ekonomski uspon firmi poput Termomonta, Gudvil farme i Magna farmacije, nisu dovoljna čak ni potrebna znanja iz ekonomije, jer ni njihov brzometni uspon, kojeg smo svedoci, kao ni budući strmoglavi pad, koji će neminovno uslediti, nemaju nikakvo utemeljenje u veštini vlasnika i menadžmenta ovih kompanija da upravljaju mikroekonomskim procesima, tvrdi Dragan Dobrašinović, doskorašnji predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. „Pravi odgovori smešteni su u zonu opskurnog, dakle srpske realpolitike, koja se po suštini i svim značajnim spoljnim manifestacijama svodi na korupciju i bezočnu trgovinu javnim dobrom i javnim interesom u cilju sticanja lične dobiti političara i njihovih pažljivo izabranih i brižno negovanih biznis partnera. Ovaj princip poslovanja korumpiranih političara sa kooperativnim partnerima iz poslovnog sveta nije, naravno, izum ove vlasti. Setimo se samo Miroslava Bogićevića iz Šapca i njegove lažne poslovne imperije koja se nakon pada DS-a srušila kao kula od karata, sahranivši uzgred i jednu veliku državnu banku i ko zna još koliko neznanih poverilaca. No, ako ga nisu izumeli, pošto im kreativnost nije jača strana, Vučić i njegovi kadrovi su ovaj pijavica model poslovanja doveli do vrhunca. Sada, nakon nešto više od 30 godina od uspostavljanja lažnog višestranačja i još lažnije tržišne ekonomije, niko razuman više nema sumnju da je poslovanje sa državom moguće jedino za privilegovane, a da su javne nabavke i drugi vidovi takmičenja za ozbiljne poslove samo danguba za naivne i nerealno entuzijastične“, ističe Dobrašinović za NIN.

On ocenjuje da tako uspostavljene monopole, od kojih su neki nastali u ime navodne borbe protiv kovida i brige predsednika za zdravlje nacije, vlast sada pokušava ne samo da „zabetonira, već da asfaltira, uz obavezno zalivanje bitumenom“.

„Ali, kao što hormon rasta u normalnim okolnostima stimuliše rast organizma i reguliše određene metaboličke procese, tako je njegovo povećano lučenje uzrok ozbiljnog degenerativnog procesa koji dovodi do bolesti poznate kao gigantizam. A upravo su bolesne političke izlučevine, poput sticaja kovida i korupcije, faktor koji je zaslužan za podivljalu hipofizu mutant firmi, čiji je poslovni uspeh direktno povezan sa predsednikom države i njegovim najbližim okruženjem. Zbog toga sve što nastaje kao proizvod delovanja političko-poslovnog kartela, skupe i kriminalne igre koja na jednoj strani stvara mali broj milionera iz blata, a na drugoj čitavu zemlju pretvara u kaljugu, treba tretirati kao ozbiljan degenerativni proces, a ne kao primer nekakvog ekonomskog čuda kome se treba diviti i koji je poželjno razvijati. Naprotiv, kao i svaku ozbiljnu bolest, bilo pojedinca ili društva, i ovu treba temeljno lečiti i suzbijati. A makar za to ima leka“, zaključuje Dobrašinović.

Za Vladimira Kovačevića, vlasnika preduzeća Ave&Vetmdeic, u čijem sastavu posluje i fabrika humanih lekova Ave Pharmaceutical, odnedavno i predsednika stranke Nova – Da se struka pita, nije sporno samo to što je milionski posao nabavke vitamina i minerala za penzionere dodeljen mađarskom proizvođaču lekova i predsednikovom prijatelju Zoltanu Tamašiju. „Kao da samo to nije bilo dovoljno, pa je predsednik uradio još nešto što do sada nije zabeleženo nigde u svetu. On je kao najveći autoritet u državi, posredstvom televizija sa nacionalnom frekvencijom, lično promovisao tri suplementa Gudvil farme, a takva reklama ne može čak ni da se plati! Takva zloupotreba funkcije i favorizacija mađarskog u odnosu na veliki broj domaćih proizvođača decenijama će se izučavati na ekonomskim fakultetima, a to bi se moglo nazvati i najvećom, bar javno zabeleženom ekonomskom izdajom zemlje. Pitam se samo da li je to uradio slučajno, jer ne želim da verujem da mu je to bila namera. Pitanje je, takođe, zašto je posao dodeljen baš Gudvil farmi, kad ta fabričica nije imala dovoljan kapacitet, pa su polovinu naručenih suplemenata morali da proizvedu domaći proizvođači, koji su uključeni u konzorcijum voljom državljanina Mađarske. Na stranu što su suplementi penzionerima dostavljeni poštom, bez konsultacije sa zdravstvenom strukom, iako je postojao rizik za penzionere koji zbog nekih hroničnih bolesti uzimaju redovne terapije, a neki od tih lekova ne smeju da se piju zajedno sa vitaminima i mineralima kojima ih je držala častila. Nadam se samo da niko to neznanje nije platio glavom. Niko od nadležnih, naravno, nije razmotrio ni tržišne posledice te odluke, jer nakon što su dobili poklon od države tražnja za ovim suplementima je u apotekama značajno smanjena, pa je deo zaliha propao i neke su morale da se unište. U svakom slučaju država je na ovaj način unizila i ekonomsku i zdravstvenu struku. A da li će se ikada predsednikov prijatelj Viktor Orban revanširati i uzeti suplemente od nekog proizvođača iz Srbije da zdravstveno pomogne bakama i dekama iz Mađarske? Pa, naravno da neće“, zaključuje Kovačević i precizira da su ga slični deformiteti zbog ignorisanja i omalovažavanja struke i motivisali da se politički angažuje i osnuje stranku Nova – Da se struka pita, da bi odvratio državu da više nikada ne ponovi nešto slično.

Krajnje pojednostavljeno, ispada da su dva novogodišnja poklona Dejana Burčula i Zoltana Tamaša predsedniku Vučiću koštala poreske obveznike nekoliko desetina miliona evra. Ako je za utehu, Termomont i Gudvil farma nikad nisu uspešnije poslovali, a zajedno sa Magna farmacijom, ta tri privatna preduzeća završila su prošlu godinu u plusu od 35 miliona evra. Da li su za toliko svi drugi u minusu, možda i saznamo jednog dana. Za razliku od penzionera, koji su iz uputstva za upotrebu, čim su dobili poklone, mogli da pročitaju da se vitamin D baš i ne preporučuje svima, posebno onima koji redovno piju lekove za neke hronične bolesti. Ali, zna vlast da se poklonu u zube ne gleda.

Milan Ćulibrk, NIN