OzonPress u SAD: Srbi glasaju za Trampa

Iz SAD izveštava: Nebojša Jovanović

Amerikanci danas biraju predsednika države koji će voditi zemlju u naredne četiri godine. Glasačka mesta otvorena su od 7 do 20 časova, a pravo glasa ima 225 miliona građana koji će odlučivati između demokratskog kandidata Hilari Klinton i republikanskog Donalda Trampa.

Klinton i Tramp ponudili su i u ponedeljak dve oprečne vizije budućnosti, poslednjeg dana predsedničke kampanje čiji su ekscesi i žestina bili iznenađenje i van američkih granica. 

Hilari Klinton kampanju je završila velikim koncertom na otvorenom u Mičigenu na kom su nastupili Brus Springstin i Lejdi Gaga a koji je okupio približno 40.000 osoba.

U publicu su bili i predsednik Barak Obama, Mišel Obama, bivši predsednik Bil Klinton i njihova ćerka Čelzi.
– Kladim se da ćete odbaciti strah i izabrati nadu – izjavio je Obama pozdravljajući Hilari Klinton, koja je u govoru istakla potrebu okupljanja izrazivši žaljenje zbog žestokog tona koji je poprimila kampanja.
Donald Tramp (70) poslednjeg dana imao je pet skupova. Počeo je na Floridi, nastavio u Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Nju Hamširu i u Mičigenu.

Ponovio je da građanima nudi plan koji će okončati korupciju vlade i da će vratiti zemlju iz ruku interesnih zajednica.
Nakon nedelja žestokih napada sa obe strane, oba kandidata su uputila pozive na glasanje jer znaju da bi svaki glas mogao da bude presudan u ključnim saveznim državama u kojima će se danas odlučivati ishod izbora.
Ankete su tesne iako daju prednost Hilari Klinton koja se nada da će postati prva predsednica SAD-a. Pobeda populističkog republikanca se ne može potpuno isključiti, ali izborna karta jasno ide u korist demokrata.

Tom Holbruk

Tom Holbruk profesor na Univerzitetu Viskonsin, koji se veoma dugo bavi političkim sistemom u SAD, predviđa da će Hilari Klinton pobediti mnogo ubedljivije nego što to pokazuju ankete. Prema njegovom modelu proračuna, kandidatkinja demokarata osvojiće između 330 i 340 elektorskih glasova, odnosno 53 odsto.
U prilog njegovoj tvrdnji idu i poslednja dešavanja na berzama. Vrednost akcija na Volstritu počele su da rastu, što je prema analitičarima pokazatelj da će Hilari Klinton ipak pobediti. Isto mišljenje imaju i kladionice, koje prednost daju Hilari Klinton.

U svakom slučaju bila je ovo najprljavija kampanja u SAD ali i najskuplja jer su oba kandidata potrošila oko dve milijade dolara. Zanimljivo je reći da oni taj novac nisu mogli ni da potroše, jer na televizijima i radio stanicama odavno nema slobodnih termina. O kojim sumama se radi, najbolji govori podatak da je CNN za praćenje kampanje Donalda Trampa dobila dodatnih 100 miliona dolara. Zanimljiv je i podatak da su velike korporacije donatori i jednoj i drugoj stranci, a kako smatra profesor Holbruk, oni su sa tim obezedili svoje mesto za stolom i uticaj na donošenje nekih odluka.

Izbori su privukli i veliku pažnju mladih koji su postali aktivni u kampanji uplašeni pre svega za svoju egzistenciju jer studiranje u SAD postaje sve nepodnošljivije. Oni se susreću sa sve skupljim studijama, pa je najveći broj njih prinuđen da radi i to za veoma nisku minimalnu zaradu od 7,25 dolara na sat. Kako su nam rekli, većina mladih će glasati za demokrate jer su oni liberalniji i zalažu se za promene u sistemu studiranja, sa težnjom da ono postane besplatno.

Studenti sa Univerziteta Viskonsin

– Mali procenat naših kolega je zainteresovan da učestvuje aktivno u kampanji ali mladi su upoznati sa izborima, tu su društvene mreže a na našem Univerzitetu imamo Demokrarski klub. Poslednjih nedelja idemo od vrata do vrata i zovemo naše sugrađane da izađu na izbore i glasaju za demokrate jer smo uplašeni šta nas čeka ako pobedi Tramp. Odrasla sam u siromašnom delu države, i moji glasaju za Trampa iako su oni protiv obrazovanja ali i siromašnih, isključuju određene delove društva, doseljenike, ili homoseksualne osobe. Republikanci su smanjili izdvajanje za visoko obrazovanje za 250 miliona dolara, a naš univerzitet dobio je 16 miliona manje novca. To znači manje profesora, pa tako na predavanjima umesto 60 studenata imamo 120 i teško je doći do mesta. Takođe, najveći broj studenata ima studentske kredite koje neće moći dugo da vrate. Neki su već zaduženi i sa 80.000 i 100.000 dolara, knjige koštaju i do 100 dolara, a posle studija ih čeka težak put da dođu do posla. Na početku su svi prinuđeni da rade na bednim mestima za minimalnu platu – rekla nam je Suzan.

Sa ovom porukom slažu se i Kat Devlin i Shanon Brennon, koji su postali aktivni u kampanji demokrata uplašeni šta bi pobeda Trampa donela američkom društvu.

Kat Devlin i Shanon Brennon

– Došle smo u Viskonsin iz Kalifornije i žao nam je što se ranije nismo uključile u kampanju. Nismo imali nekoga do sada u politici kao Trampa, a njegovom pobedom kao gej osobe se ne bi osećale bezbedno. Osim straha od pobede Trampa želja nam je da se razvija socijalna pravda. Svako na ovaj svet dolazi kao sam na svetu, ali odlučujemo da se povezujemo, da budemo deo društva. Ja sam individua, a moj identitet je deo društva. Ako jedna osoba počini neko krivično delo, onda nije samo ona odgovorna za to. Možda nije imao/la odgovarajuće obrazovanje, lečenje, nije mogao da nađe posao – rekle su nam Kat i Shanon.

Srpska crkva u Milvokiju

Srpska zajednica u SAD, većinom će glasati za Trampa, jer, kako kažu, ne mogu da oproste ono što je Bil Klinton uradio Srbiji 1999. godine. U Milvokiju živi i radi oko 40.000 Srba i svi su oni integrisani u zajednicu, imaju svoju crkvu i školu, ne osećaju diskriminaciju. Srpkinja Marina Dimitrijević je visoko uticajna u štabu Demokrata države Viskonsin, a i član je regionalne Vlade, dok je Den Stojković, čiji je otac Čačanin, dekan na fakultetu koji školuje socijalne radnike i policijske inspektore. Za pristup informacijama od javnog značaja u gradu brine Stefan Dostanić iz Kragujevca, koji je 2001. godine došao u SAD.

Ishod glasanja za američkog predsednika znaće se već tokom noći, odnosno u sredu u ranim jutarnjim satima po našem vremenu.

Izborna procedura
Izborna mesta su slična kao i u Srbiji. Svako izborno mesto ima oko 2.000 glasača a prilikom zaduživanja glasačkog listića građani su dužni da pokažu lični dokument. Ukoliko ih nema u biračkom spisku, upis se vrši na licu mesta.

Glasački listić

Kada birač popuni glasački listić, prilazi mašini koja automatski obrađuje glas i evidentira za koga je birač glasao. Po završetku glasanja, u 20 časova, mašina automatski izbacuje rezultati glasanja i šalje ih u centralnu gradsku izbornu komisiju, tako da će se rezultati glasanja znati veoma brzo nakon zatvaranja birališta. Mašina neće učitati glasački listić ako je pogrešno popunjen. Ukoliko pogreši glasač može najviše tri puta da ponovi glasanje.

Mašina koja učitava glas

Izbornu komisiju uglavnom čine stariji ljudi koji taj posao obavljaju duže vreme i volonteri. U njenom sastavu su i ljudi iz opštine. Na svakom biračkom mestu se nalazi i kontrolor, najčešće iz neke druge države. U biračkom odboru nema predstavnika stranaka. U blizini biračkog mesta zabranjeno je isticanje stranačkih obeležja.