Pajtić: Klizimo ka diktaturi

Bojan Pajtić u Novom Sadu drži vlast, u Beogradu vladu u senci. Pre intervjua imao je sednicu te „paralelne institucije“, pa da vidimo o čemu se priča tamo gde ne dopiru reflektori.

A vi ozbiljno sa tom vladom?
– Vlada u senci je institucija koja je uspela da pokrene čitav niz inicijativa pred Ustavnim sudom, zakonskih predloga i da njen rad bude zapažen u inostranstvu.

A šta zamerate regularnoj vladi, ima li nešto što možete pohvaliti?
– Dobro kod aktuelnih vlasti je da više ne ratuju sa susedima kao što su to radili devedesetih, i to što nisu našli šovinistički odgovor na problem migranata koji prolaze kroz našu zemlju, nego su uradili onako kako bismo i mi uradili. Pokazan je human odnos i briga za te ljude. Sve ostalo, nažalost, loše je. O tome govori i najgori izveštaj Evropske komisije koji je ikada dobila jedna zemlja kandidat za članstvo u EU. Nikad se nije dogodilo u istoriji EU da jedan izveštaj o zemlji kandidatu bude negativan, jer to prosto znači da ta zemlja prestaje da bude kandidat. Međutim, niko nije dobio ocene kakve je dobila Srbija: da u zemlji postoji nasilje prema političkim protivnicima, da je borba protiv korupcije instrumentalizovana, da su mediji većinom blokirani, što sve znači da mi nismo demokratsko društvo.

Jeste li vi i Vučić čitali isti izveštaj?
– Pozivam javnost da ne veruje blanko ni meni ni Vučiću, nego neka pročita sama šta piše i vidi ko govori istinu. Što se tiče učinka u ekonomskoj i socijalnoj politici, ministar Vujović nam je rekao kako Vlada želi da privatizuje Telekom da bi reprogramirala nepovoljne kredite, i to je mantra koju ponavlja i Vučić tri i po godine. Sve vreme oni navodno podižu nove kredite da bi reprogramili stare, očekujući valjda da niko u Srbiji ne zna matematiku. Jer kad to radite, ostaje vam ista osnovica duga, samo se menja kamata.

Pa kad je vaša vlast ostavila dugove?
– Neće biti. Otkako je Vučić na vlasti, a to su tri i po godine, spoljni dug je porastao sa 15 na 26 milijardi dolara. Dakle, ova vlada se u proseku zadužuje 6.135 evra svakog minuta i vrlo smo blizu grčkog scenarija. Uz to, vlast je koncentrisana u jednim rukama, podela vlasti je potpuno obesmišljena. Svojatanje države i kult ličnosti koji se gradi je opasan po demokratiju. I uvek je vladavina jednog čoveka i njegova dominacija nad institucijama opasnost i predstavlja diktaturu, nezavisno koja je ličnost u pitanju.

Da malo ne preterujete, možda samo vlada malo autokratskije?
– Kako god nazvali trenutnu situaciju ona nije dobra. Osim toga, na delu je arogancija i bahatost kakva nije viđena ni devedesetih godina, jer se ni tada nije dešavalo da vladajuća stranka ima paramilitarne jedinice koje tuku političke protivnike po Srbiji. Danas se to dešava. Izveštaj Evropske komisija je konstatovao da nisu istraženi slučajevi prebijanja građana na lokalnim izborima.

Da li je odlaganje vanrednih parlamentarnih izbora bolje ili lošije za opoziciju, čini se da ste svi odahnuli?
– Mi smo ih očekivali i u decembru i spremali se za njih. Svakim danom raste nezadovoljstvo u odnosu na vlast, tako da odlaganje može da poveća naš rejting. Taj balon podrške SNS, koji se naduvao hapšenjem Miškovića, isto tako će se i rasprsnuti kad se vidi da se radi o lažnim borcima protiv korupcije. Mi ćemo i dalje razotkrivati afere ovog režima i svima je jasno da su svi unosni poslovi u zemlji koncentrisani u rukama najbližih ljudi Aleksandra Vučića i da nema investitora koji nije reketiran.

To su teške optužbe i tu dolazimo do priče o vetroparkovima. Kako se završila ta epizoda?
– Nije se ni završila niti će se završiti, kao što se neće ustanoviti nijedna istina dok se ne promeni vlast. Nismo naivni da očekujemo kako će ovaj režim da procesuira Vučićevog kuma, gradonačelnika Beograda ili ministre Gašića i Lončara ili bilo koga od protagonista afera iz prethodnog perioda. Što bi rekao Nikola Pašić: „Očigledno je da su zakoni samo za protivnike“.

Zašto ste odbili da idete na poligraf?
– Ta priča je groteskna. Kada bih otišao na poligraf, prvo bi mi se smejali moji studenti na Pravnom fakultetu. Poligraf je ne samo nepouzdano sredstvo već i sredstvo psihološkog pritiska i ništa više. Pritom treba da idem na poligraf gospodina Stefanovića kome treba da verujemo na reč da je gospodin Nikola Petrović odgovorio na pitanja i izašao čist. 

O „radnim navikama“

Iz SNS stižu razne optužbe na vaš račun, a najčešća je ona da vas nema na radnom mestu. Idete li vi na posao?
– Moje radno mesto je na Univerzitetu, a ne u Pokrajinskoj vladi i oni to odlično znaju. I kada me stranka čoveka čije je prvo radno mesto prvi potpredsednik Vlade proziva za radne navike, mogu samo da se nasmejem. Vučić je, prvi put, u petoj deceniji života počeo zaista nešto da radi, a da to nije jednom nedeljno konferencija za medije ili replika u Skupštini. U svetu gotovo da i nema ljud na istaknutim položajima koji se prethodno nisu dokazali u struci. Političari, bez alternative, radnog iskustva i stručnih znanja opasni su jer će odustati od svakog principa i vrednosti samo da bi ostali na poziciji, jer su bez nje niko i ništa.

Blic