Partijski višak košta Srbiju milijardu evra

Nijedna zemlja sa ovakvim merama štednje ne izlazi iz krize. Ukupan efekat smanjenja penzija je 210 miliona evra za godinu dana. Smanjenjem penzija vi smanjujete potrošnju i tražnju, što umanjuje proizvodnju i poreske prihode.

Za dve i po godine ova vlada je radila četiri fiskalne konsolidacije, ova je peta i uvek se umesto većih prihoda dobije veći deficit, ističe Saša Radulović, predsednik pokreta „Dosta je bilo“.

– Ključni razlog za deficit je partijski parazitski višak, koji je napao javni sektor. Mi nemamo višak lekara, profesora… Imamo partijski višak koji nas košta milijardu evra godišnje, a drugi izvor deficita je burazerska ekonomija gde pojedine firme preko partijskih veza dobijaju povoljne ugovore od javnog sektora i propalih banaka. Treći izvor je reket koji se uzima preko subvencija – navodi Radulović.

Šta vi u tim merama vidite kao pozitivno?

– Ništa. Tu postoji retorika koja govori o tome da treba promeniti stvari. Bio sam u vladi i uverio se da iza te retorike nema ništa. Otuda mislim da je Vučić jedan nesposoban premijer, ali je shvatio šta birači hoće da čuju i to im i govori.

• Pa, ipak, moramo se složiti da Vlada Srbije ima podršku Nemačke za reforme koje sprovodi.

– Njihov glavni cilj na teritoriji Balkana je stabilnost, a sve ostalo može da sačeka. U Srbiji postoji jedan partner pošto je sva opozicija u rasulu. Otuda oni su primorani da razgovaraju sa Vučićem. Tu nema emocija jer oni gledaju svoj interese.

• U tom kontekstu, kako gledate na Kosovo?

– Interesantno je da smo mi kao temelj spoljne politike postavili to da ne priznamo nezavisnost Kosova, a za to vreme naši građani, crkva, preduzeća gube imovinu. Umesto da celu priču prebacimo na ono što poštuje zapad, a to je zaštita imovinskih i ljudskih prava.

• Beograd je opet bio u centru međunarodne pažnje kao domaćin premijera Kine i još desetak zemalja iz regiona. Koji su mogući efekti ovog skupa?

– Biću praktičan. Vi kada gradite put i za to uzmete kredit taj novac mora da ide u vašu privredu, da bude deo rasta vašeg bruto nacionalnog dohotka. Ono što Kina radi po svetu, a ne samo kod nas, praktično pumpa svoj bruto nacionalni dohodak, time što plasiraju višak para koje imaju a taj novac ima se vraća kroz njihove kompanije. To rade samo „banana države“, a bojim se da smo i mi jedna od tih.

Autor: Vojkan Ristić, Danas