Pink opet targetira ljude, kao pred ubistvo Olivera Ivanovića

Kratki dokumentarni film o protestima u Srbiji Televizije Pink, koji je prikazan i na drugim TV stanicama, ima za cilj da funkcionere i aktiviste Saveza za Srbiju predstavi kao vođe rušilačkih i nasilnih demonstracija, smatraju sagovornici Danasa.

Oni napominju da je taj dokumentarni film u trajanju od osam minuta klasična zloupotreba medija i nacionalne frekvencije (vidljivosti) i još jedan pokušaj obračuna sa opozicijom. Osim na TV Pink, ovaj film je u udarnim terminima prikazan i na TV Prva, Studiju B i B92.

U filmu „Mirni“ protesti u Srbiji TV Pinka prikazani su detalji, počev od demonstracija Dveri ispred televizije Željka Mitrovića, kada su napadnute dve novinarke te televizije, preko upada u RTS prošle godine, protesta ispred Predsedništva Srbije, paljenja knjige Gorana Vesića, obračuna Dveri i poslanika SNS na stepeništu Doma Narodne skupštine, do poslednjih demonstracija zbog najave uvođenja policijskog časa.

Film traje osam minuta, a u filmu su izmontirane samo scene u kojima lideri SZS i njihove pristalice učestvuju u incidentima. Nema scena u kojima policija tuče demonstrante.

Jedan od glavnih aktera ovog Pinkovog dokumentarnog „ostvarenja“ je lider Dveri Boško Obradović, koji kaže za Danas da je cilj filma – ubiti svaku ideju za nove proteste. On tvrdi i da iza ovog TV priloga zapravo stoji SNS propagandna mašinerija.

„Svaki put me ponovo iznenadi koliko poštovanja i pažnje prema meni iskazuju u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Za vreme štrajka glađu na stepeništu ispred Narodne skupštine priredili su mi veliki miting na skupštinskom platou, a sad su mi posvetili čitav dokumentarni film od 10 minuta. Ističem da se na ovom filmu, u kome sam jedan od glavnih likova, angažovao čitav propagandni štab SNS i da je emitovan kroz kompletan režimski konzorcijum koji čine TV Pink, Prva, B92 i Studio B“, kaže Obradović.

On napominje da se iz svega toga jasno vidi da sve te televizije imaju jednog urednika informativnog programa.

„Očito je da se vladajući režim ozbiljno uplašio nedavnih demonstracija u kojima su prednjačili mladi ljudi koji ranije nisu izlazili na proteste i da sada na svaki način treba ubiti ideju novih protesta. Međutim, narodno nezadovoljstvo ovom vlašću je svakog dana sve veće i ništa ne može zaustaviti nov izlazak građana na ulice. Pošto su svi kanali da se izrazi drugačije mišljenje zatvoreni – ulica je postala narodni parlament, a uživo prenosi demonstracija na društvenim mrežama – slobodni mediji. Džaba im svi propagandni filmovi, Srbija se umiriti ne može dok ova vlast ne bude pala“, poručuje lider Dveri.

I dok je Obradović kako priznaje odgledao dokumentarni film u kome je on „glavni akter“, njegov kolega iz Saveza za Srbiju Dragan Đilas nije gledao, niti zna o čemu se radi.

„Nemam pojma o kakvom filmu se radi. Ne gledam Pink, a iskreno i ne interesuje me“, poručio nam je Đilas.

Film nije gledao ni doskorašnji funkcioner Dveri Jugoslav Kiprijanović.

„Povukao sam se sa svih funkcija pre par meseci i ne bavim se politikom aktivno. Ne znam o kakvom filmu se radi, niti sam čuo, niti gledao. Svakako, šta god da je tamo prikazano neću da komentarišem“, napominje Kiprijanović.

Novinar Branko Miljuš, koji je u filmu stavljen u kontekst paljenja knjige Gorana Vesića, kaže za Danas da ne gleda Pink, ni režimske klipove kojima se od svakoga ko se pobuni protiv nestručne, bahate i korumpirane vlasti pravi pokretna meta.

„Neki od ljudi koji su tamo na Pinku targetirani, streljani su ispred svojih kancelarija, neki su završili sa razbijenim glavama. Vučić je tu nacionalnu frekvenciju pretvorio u mašinu za upropaštavanje ljudskih života. Ali od toga šta oni montiraju i izmišljaju, mnogo je važnije to što lekari traže smenu Kriznog štaba, to što poljoprivrednici ne mogu da prodaju svoje proizvode, to što niko ne zna kako će prvaci u školu i što država nema plan kako da stotine hiljada ljudi ostane bez posla. Srbija danas plače i strahuje. Plače jer ljudi svakodnevno umiru, a strahuje kako će se izboriti sa ekonomskom krizom koja je već pogodila ceo svet. Odgovor onih koji se bave politikom je da daju odgovor na te izazove, a ne da se valjaju u blatu koji proizvodi režimska propagandna mašinerija“, ističe Miljuš, koji je i član SSP.

A Marko Bastać, sada već bivši predsednik opštine Stari grad i jedan od lidera Saveza za Srbiju, kaže da je jasno da je televizija Pink promenila ime u „Fabrika laži“. On smatra da to što ta televizija radi predstavlja klasičan primer zloupotrebe medija za obračun sa opozicijom. „Da bi dobili nacionalnu frekvenciju moraju svakoga dana da se utrkuju međusobno ko će gore predstaviti sve koji kritikuju vladajuću garnituru“, zaključuje sagovornik Danasa.