Počela borba za funkcije

Формирање нове Владе још је на дугом штапу али улизивање је већ почело. Кад смо већ код улизивања, шлихтања, увлачења или како год то назвали ево правог рецепта како се то ради. 

Ко је аутор?

Па ко други него неко из Српске напредне странке. Помислите да је отписан, да је пао у немилост оног главног, да је покренута унутарстраначка кампања  за расходовање кадрова на које се вишпе не рачуна, кад оно не липши магарче до зелене траве, ето њега да напише образац за улизивање и да високо подигне лествицу шлихтања осталима у странци. 

Оне младе јуноше што су до јуче као посланици сваки свој говор у Скупштини почињали хвалоспевом председника (државе и своје странке) у првој, свакој другој и обавезно последњој реченици говора, делују бледуњаво и аутсајдерски у поређењу са овим мајстором шлихтања. 

Од шампиона се има шта научити па ево како то изгледа кад га Небојша Стефановић срочи.

Изјава потпредседника Владе и министра одбране Небојше Стефановића:

„Један сам од оних који су ушли у озбиљно бављење политиком због Александра Вучића и захваљујући Александру Вучићу. Непроцењива знања о политици, као и о посвећеном и одговорном раду за грађане и Србију, научио сам, као и хиљаде других страначких колега, од Александра Вучића.

Сигуран сам да смо га добро упознали за све ове године, скоро онолико добро колико је он упознао нас. Сложићемо се и да смо га пратили кроз многе борбе, искушења, кроз дане када смо били успешни, али и када нисмо. А да ли се слажемо да су ово дани када је наша земља пред највећим испитима и када је наш председник очи у очи са највећим изазовима? У то нема сумње.

Никада нисмо могли да бирамо околности у којима ће Србија да се нађе, али ако је већ морала да буде стављена у искушења, онда бирам да државу тада води Александар Вучић. То је гаранција да ће моја земља остати мирна, стабилна и усправна, какве год да су околности око нас. Задовољан сам што у овом избору имам најмање 2,2 милиона истомишљеника. Кажем најмање, зато што сам дубоко убеђен да председник Вучић има још већу подршку нашег народа од оне која се показала на председничким изборима. А та подршка је историјска, највећа коју памти савремена Србија.

Дужност ми налаже да најпре себи, али и људима који су ми страначке колеге, поставим питање – не само да ли смо учинили довољно, него да ли смо учинили све што смо могли да бреме изазова, притисака и тешкоћа не буде стављено само на једног човека, него на све нас? Одговор се, нажалост, сам намеће – нисмо!

Александар Вучић је други пут заредом изабран за председника Републике, и то огромним, недостижним бројем гласова. Изашао је пред народ својим именом и презименом и са огромним резултатима које је постигао. Подршка од 60% наших грађана је одговор нације њему лично.

Али још више, ово је одговор Србије на питање – коме ћете поверити на бригу своју земљу, своје градове и села, и то у време када светом влада неизвесност, несигурност, криза и зла воља. Александар Вучић је њихова одлука за време које долази, и то је најбоља одлука коју је народ могао да донесе, показавши да је зрео, да мисли на своју будућност и да уме да донесе праву одлуку.

И зато што пред собом имамо ову више него јасну слику, морамо озбиљније него икада раније себи да поставимо питање да ли смо урадили оно што смо били дужни да будемо део народног одговора. И још више, да ли смо спремни да у данима који долазе покажемо да смо дорасли бар делу одговорности, коју председник Вучић већ други пут преузима?

Не усуђујем се да дам одговор, не зато што не познајем себе, своје страначке колеге, а нарочито председника Вучића, него зато што сам свестан да ће давање тог одговора да траје све време док будемо у прилици да радимо оно шта нам је дужност. Када то кажем, мислим на посвећеност која се показује упорно и у континуитету, све време борбе за Србију и наш народ, а не неколико недеља борбе за функцију, а онда повлачење пред првим већим притиском на нашу земљу.

Свако од нас може да каже да је и до сада радио најбоље и највише што је могао, неко с правом, неко не. Али то не значи да смо урадили све што је било потребно и свакако не значи да смо урадили довољно. У овој критици и преиспитивању свакако полазим од себе. Позивам све из странке којој припадам да се такође запитају јесу ли урадили довољно.

Комфорно је када председник наше партије и наше државе има највећу подршку народа коју ова земља памти. Изузетно смо поносни на то. Али то је одговор који је добио Александар Вучић. То није и не сме да буде заклон за све нас који смо у политици и на свакој јавној функцији захваљујући њему и политици коју он води. Не поштујем оне који својатају Вучићев углед и народно поверење, а јако добро знају да томе нису допринели онолико колико су били дужни. Без обзира да ли зато што нису могли или зато што нису хтели.

Имамо пред собом дане и године да покажемо од чега смо направљени. Има ли већег мотива за то од могућности да се ставите на располагање свом народу и својој земљи онда када је тешко? Има ли боље прилике за то него следити Александра Вучића и политику која је добила огромно поверење грађана? Сваки дан ће бити корак ка одговору на питање – да ли смо дорасли тој одговорности. Тај одговор не знам унапред, али спреман сам да га тражим, заједно са својим колегама и са својим, народним, председником.“

________________________________________________