Pošteno glasanje u Beogradu je ostvarivo
Piše: Nebojša Zelenović
Zamislite Beograd, početkom naredne jeseni, gde građani imaju priliku da izaberu kandidate opozicije za listu, ili liste koje će krenuti u kampanju za pobedu na gradskim izborima.
Zamislite slobodno i pošteno glasanje o tome ko će se suprotstaviti lošoj vlasti. Verujem da je ovo ostvarivo. To bi bio pravi početak izlaska Srbije iz političke agonije u koju je zapletena gotovo celu deceniju.
Sve političke stranke, pokreti, ali i svaka grupa građana mogli bi da istaknu kandidate. Svi učesnici bi sačinili pravila za sprovođenje prethodnih izbora.
Važno je da jednostavno i lako postane kandidat svako ko veruje da može da pokrene ljude. Sa druge strane svaki građanin koji želi da istinski odlučuje imao bi pošteno i slobodno glasanje, posle fer kampanje.
Autoritarna vlast u Mađarskoj veoma je nalik vlastodršcima u Srbiji. Gotovo da nema razlike u tehnici zloupotrebe vlasti, kontroli medija, gušenju opozicije i izbornim marifetlucima.
Nisu prilike u Rusiji i Belorusiji bliže našim nevoljama nego što je to Orbanovo zarobljavanje demokratije. Još uvek srpska vlast ne sme da primeni najsuroviju fizičku brutalnost. Razlog je jasan – strah od kazne iz Brisela i Vašingtona, koji ne dopire do Moskve i do Minska. Zbog toga je mađarski model primenjiv u Srbiji.
Svi građani Budimpešte, koji imaju pravo glasa, mogli su da učestvuju na prethodnim izborima. Njih 70.000 je odlučilo da Gergej Karačonj izađe na crtu Orbanovom kandidatu za gradonačelnika.
Karačonjova pobeda je bila ubedljiva i on je danas na čelu glavnog grada Mađarske. Kako ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh, upravo su u toku predizbori za poslaničke kandidate, a parlamentarni izbori su iduće godine. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da opozicija ima ozbiljnu prednost.
Režim u Srbiji svoj opstanak obezbeđuje na jednoj ključnoj tački – apstinenciji građana koji na izborima ne bi podržali vlast. Sva medijska proizvodnja zla i sva zloupotreba države ima u suštini samo jedan cilj – da ukorene beznađe i unište volju za otporom svakome ko se protivi lošem vladanju.
Zadatak opozicije je da vrati građanima volju za borbu. Rezignacija će biti savladana kada ljudi budu imali očiglednu mogućnost da istinski odluče o nečemu što je važno. To su predizbori. Režim nam je oteo slobodne i poštene izbore, ali niko ne može da oduzme mogućnost istinskog biranja unutar opozicije.
Zamislite pet, ili deset dobrih kandidata kako u fer kampanji, tri meseca, pridobijaju građane Beograda da glasaju za njihov program. Kakva velika prilika za svakoga ko veruje u svoju politiku da se kandiduje ili da podrži dobrog i ubedljivog kandidata. I zamislite taj festival pozitivne energije među građanima koji, posle skoro deset godina, ponovo imaju priliku da učestvuju na pravim izborima.
U Budimpešti se glasalo na trgovima, u šatorima, sedam dana. Nekim posmatračima je to ličilo na vašar. Ali, sto bi rekao čuveni Kinez, nije bitno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe.
Da li ćemo proizvesti rusvaj ili festival, to zavisi samo od nas. Uveren sam da bismo dobili ozbiljnu tehničku pomoć od domaćih i stranih nevladinih organizacija za razvoj demokratije.
Dobri kandidati i organizovana kampanja imunizovali bi nas od svakog pokušaja režima da ovakvo političko angažovanje građana pretvori u cirkus.
Mogućnost da vlast kompromituje kandidate jeste ozbiljan rizik. Ali, režim će pokušati da zgazi svakoga ko bilo kada bude pružio bilo kakav otpor. Baš će predizbori pokazati ko ima dovoljnu moć da mu ta mašinerija ne može nauditi.
Pravilima za predizbore bilo bi uređeno kako se stiče aktivno i pasivno biračko pravo, kako se glasa uživo, a kako elektronski, način formiranja izbornih organa, finansiranje kampanje, pravila javnog nastupa i sve druge izborno-proceduralne stvari.
Prigovor da predizbori idu u korist onima u opoziciji koji imaju više novca dobili bi svoj odgovor u izbornim pravilima. Tu bi bila garantovana suštinska ravnopravnost učesnika.
Beograd bi bio samo početak. Posle toga bismo organizovali prethodne izbore za predsedničku i parlamentarnu trku.
Slušam prethodnih nedelja dobronamerne primedbe o rizicima koji idu uz održavanje prethodnih izbora.
Suočio sam se sa dosta pametnih, pronicljivih i zabrinutih pogleda na ovu stvar. Sve to me je učvrstilo u uverenju da smo, svi zajedno, izloženi samo jednom istinskom riziku – da ne preduzmemo ništa. Vreme je za promene!
Izvor: Danas
________________________________________________________________________________