Premijerka se poistovetila sa partijama koje guše medije

Nepunih 100 dana od kada je postavljena na čelo Vlade Srbije, Ana Brnabić je svojim izjavama o medijima iznenadila i razočarala mnoge u medijskim udruženjima, nevladinim organizacijama, ali i deo šire javnosti.

Iako se možda očekivalo da će ona imati više razumevanja za potrebu javnosti i medija da dobiju odgovore na teme od javnog interesa, ona zasad nije pokazala drugačiji odnos vlasti prema medijima u odnosu na svog prethodnika.

Ove sedmice dve izjave premijerke su izazvale pažnju medijske javnosti. Povodom zatvaranja lokalnog nedeljnika Vranjske i štrajka glađu vlasnika i urednika tog medija Vukašina Obradovića, Brnabić je izjavila da „vlast ne guši medije“, da nije odgovorna za njihovu situaciju i izračunala „u dinar“ koliko je ovaj lokalni list dobio od države i lokalne samouprave u poslednje tri godine.

Još veće negodovanje i nevericu prouzrokovala je njena reakcija na saopštenja partije ministra Aleksandra Vulina – Pokret socijalista, koji su umesto odgovora o sredstvima za stan njihovog predsednika urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića nazvali „narkomanom“ i „stranim plaćenikom“. Na ovakva saopštenja reagovao je i predstavnik OEBS za slobodu medija Harlem Dezir ocenjujući da je tako nešto neprihvatljivo i da se tako ugrožava bezbednost novinara. Premijerka je, međutim, izjavila da ona ne bi koristila takav rečnik ali da „razume emotivnu reakciju“ Pokreta socijalista na pisanja KRIK-a.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević ističe za Danas da su razočarani oni koji su očekivali da će dolazak nove premijerke nešto promeniti, dok se kod onih koji nisu bili oduševljeni njenim izborom nije ništa promenilo. Ona dodaje da je iznenađena da premijerka reaguje u „suženom prostoru“ koji ne zahteva njene reakcije, a da se ne oglašava povodom stvari koje „vrišteći“ traže odgovor.

– Iznenađena sam da se saoseća sa jednom partijom, anonimnim kolektivnim entitetom, a ne sa Vukašinom Obradovićem, ni lično ni institucionalno, imajući u vidu da su Vranjske novine koje su čuvale baklju nezavisnog novinarstva na jugu Srbije, a da je Obradović bio na čelu jednog novinarskog udruženja. Čak se ni ljudski nije identifikovala sa tom situacijom. Zapanjena sam da se saoseća, s druge strane, sa partijom koja je sve uradila da zatre slobodu izražavanja, od samog svog nastanka – ocenjuje Milivojević.

Poredeći odnos prema medijima nove premijerke i njenog prethodnika Aleksandra Vučića sagovornica Danasa ističe da je jedina razlika to što je Brnabić vaspitana i pristojna osoba koja sebi ne bi dozvolila arogantne i agresivne ispade.

– Za društvo kao naše, koje nije naviknuto na elementarnu pristojnost u javnom govoru, već na tabloidne i agresivne govore to možda nije malo. To nismo navikli ni od prethodnog premijera, ni predsednice skupštine… Urušavanje medija je zapravo uvek išlo iz srca vlasti. U političkom smislu, u nastupima Ane Brnabić nema nikakvih istupanja u odnosu na prethodnog premijera – navodi Milivojević.

Vesna Marjanović, predsednica skupštinskog odbora za kulturu i informisanje, za Danas kaže da je Ana Brnabić, u političkom smislu, najslabiji premijer u novijoj istoriji Srbije.

– Postavljena sa namerom da bude u senci jednog čoveka, njene nedavne izjave pokazuju alarmantni nedostatak ličnog integriteta i poštovanja dostojanstva funkcije koju obavlja. Jedan deo javnosti je s pravom očekivao da će ona biti osetljivija na pitanja ljudskih prava i sloboda, no to se nije desilo. Naprotiv. Izjave povodom afere Vulin i njegovih napada na Krik, izvrtanje činjenica u slučaju Vranjske govore da će Brnabić štititi privatne interese pojedinaca okupljenih oko SNS, a ne interese građana kao ni Ustav nad kojim je položila zakletvu – kaže Marjanović.

S druge strane, novinarka i bivša predsednica UNS Ljiljana Smajlović ističe za naš list da je pristalica kritike medija i ne zamera ni političarima kada su oštri u toj kritici. Simpatičnije joj je, kako dodaje, kada političari kritikuju novinare nego kada ih pozivaju da im postanu „partneri“ u zajedničkoj borbi za evropske, ili neke druge vrednosti.

– Davno pre nego što je postala premijerka, Ana Brnabić mi se zamerila poređenjem Aleksandra Tijanića sa Nikolajem Čaušeskuom. Zbog toga ću je uvek kritikovati i zbog toga nisam mnogo od nje očekivala, ali ne slažem se sa kolegama iz NUNS-a koji tvrde da joj je mesto bilo uz postelju Vukašina Obradovića u bolnici u Vranju. Takođe, mislim da su licemeri svi koji premijerku kritikuju što je iznela podatke o državnoj podršci Vranjskim novinama. Ona je na to imala svako pravo, a i obavezu – naglašava Smajlović.

Ipak, kaže da nema razumevanja za Brnabićkinu odbranu načina na koji je Pokret socijalista napao Stevana Dojčinovića.

– Ne znam da li je premijerka štitila svog ministra, ili ličnog političkog prijatelja Aleksandra Vučića. Ali greši kad tvrdi da je to bio „sukob između jednog političkog pokreta i jednog portala“. Ana Brnabić je morala da bira između pristojnog javnog dijaloga i Aleksandra Vulina. Prava je šteta da je izabrala Vulina – ocenjuje Smajlović.

NUNS i NDNV: Osuda brutalne kampanje vlasti

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine izražavaju duboku zabrinutost zbog načina na koji se predstavnici organa javne vlasti, uključujući i premijerku Anu Brnabić, odnose prema oštrim stranačkim napadima na portal KRIK zbog izveštaja o novcu za kupovinu stana ministra odbrane Aleksandra Vulina. Podsećaju da je KRIK izneo navode o novcu pozivajući se na podatke zvaničnih organa i kontrolnih tela i da ti podaci nisu ni demantovani. „Stranka na čijem je čelu Vulin povela je neprimerenu i brutalnu kampanju protiv KRIK-a i njegovog urednika Stevana Dojčinovića. Očekivali smo da će, u interesu zaštite slobode javnog govora, uslediti kritike zbog takvog ponašanja, ali se desilo potpuno suprotno – Vulin je dobio podršku i razumevanje čak i premijerke Brnabić“, navode novinska udruženja. Takođe podsećaju da je u demokratskom društvu uloga medija da, u javnom interesu, ukazuju na moguće nepravilnosti, dok su organi vlasti dužni da te nepravilnosti provere i sankcionišu ukoliko utvrde da su zaista učinjene. Ceo ovaj slučaj NUNS i NDNV vide kao vrlo ozbiljan napad na slobodu javne reči i traži od organa javne vlasti da promene pristup.

Izvor: Cenzolovka

______________________________________________________