Pretnje Srbima se nastavljaju, projekat raseljavanja Srba ulazi u potpuni finiš

Povodom aktuelnih događanja tokom Božićnih praznika na KiM, oglasio se Pokrajinski odbor Narodne stranke Kosovo i Metohija, saopštenjem u kome se kaže:

Srbi kada danas slave Božić, dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik, treba da se zapitaju a gde je ta radost za našu braću na Kosovu i Metohiji, za našu braću rasejanu po celom svetu i u konačnom za našu braću u ostatku Srbije… Šta je to, što treba da nas čin srećnima, radosnima i punim ljubavi u trenucima kada je pritisak na opstanak života na vekovnim srpskim teritorijama nezamisliv i do te mere podmukao, da se maltretiranja Srba nastavljaju i u trenucima praznovanja.

Srbi su kroz istoriju imali mnogo svetlih primera, u vidu hrabrih junaka, časnih heroja, koji su utirali put izgradnji naše svesti, naše sreće i održanju života i opstanka na ovim prostorima. To su svako bili i knez Lazar, i Miloš Obilić, ali i junaci sa Košara, a danas su to Miloš i Stefan Stojanović, mladi i hrabri dečaci iz Gotovuša, sela pokraj Štrpca, koji su živeći običan život na jugu Kosova i Metohije, slaveći Badnji dan dobili metak od šiptarskog agresora.

Metak, koji je pogodio dete od samo 11 godina, morao je da probudi sve Srbe, naše vlastodršce posebno, naše generale, glavnokomandujuće, pa i crkvene velikodostojnike. Ali na žalost nije… Nije zato što je „projekat raseljavanja Srba“ došao u fazu u kojoj više niko niti zna šta je to minimum normalnosti i uviđajnosti, niti sme da uradi bilo šta, što nije deo već unapred pripremljenog scenarija.

Od svih „autoriteta srpske vlasti“ na Kosovo i Metohiju se jedino ušunjao neubedljivi i izviždani Petar Petković, sa ciljem da napravi neku političku vajdu od prostrelne rane na dečaku od 11 godina. Pojavio se nenajavljen, niotkuda i to u Zubinom Potoku na krajnjem severu Kosova i Metohije, u društvu isključivo predstavnika Srpske liste… Poseta herojima, dečacima iz Štrpca sa prostrelnim ranama mu nije bila u planu, jer agenda nazvana „Zajednica srpskih opština“ podrazumeva svođenje interesa Srbije i Srba na krajnji sever Kosova i Metohije, bez Srba u ostalim delovima Kosova i Metohije.

Srbija je doživela da se u projektu „raseljavanje Srbije“ organizuju vanredne sednice snaga bezbednosti, zbog preleta dečijih dronova u njenom vazdušnom prostoru, da se podižu „Migovi“, ne bi li vitlali te dronove, ali dok se ispaljuju meci na srpsku decu na Kosovu i Metohiji, e za takve događaje nema zasedanja, nema tenzija, jer to nije deo projekta.

Izostaje čak i vanredno obraćanje predsednika Srbije, koje je postalo skoro pa redovno…

Zaštita Srba na Kosovu i Metohiji nije nešto što iskreno brine bilo koga u svetu, ali ni naše vlastodršce, koje brine samo rejting i sitni politički poeni. Zato od naših vlastodržaca imamo pozive da se „okupimo u krugu porodice, da se ne okupljamo po kafanama, da se manemo paganskih običaja“, imamo i pozdrave i čestitke iz manastira Hilandara, ali nema sednice naših snaga bezbednosti. A trebalo bi da je imamo…

Trebalo bi makar zato što nam je baš na Badnji dan stigao i odgovor KFOR-a na zahtev Srbije o vraćanju 1.000 vojnika na teritoriju Kosova i Metohiju…

Eto, ako im bezbednost Srba, srpske dece i majki nije nešto što treba da ih pokrene na zasedanje, neka se makar okupe i razmotre šta činiti sada kada je „loptica“ opet u našem dvorištu.

Odgovor od KFOR-a smo dobili, ali niko ne sme da ga pročita dok se predsednik ne vrati iz Hilandara, jer praznovati Badnji dan i Božić u Hilandaru se ne prekida…

Nama Srbima, kojima je potpuno jasno šta se dešava, koji su posledice licemerstva i prodaje srpskih interesa osetili na svojoj koži, ne preostaje ništa drugo nego da se još više ugledamo na hrabrost Srba koji istrajavaju u borbi za opstanak života na Kosovu i Metohiji i da u njihovo ime pozovemo na protestni skup protiv režima u nedelju 8. januara, u Kosovskoj Mitrovici.

Mir Božiji, Hristos se rodi, braćo!!!

Pokrajinski odbor Narodne stranke Kosovo i Metohija

___________________________________________________