Puna podrška prosvetnim radnicima
Stranka Zajedno izdala je saopštenje u kome izražava punu podršku prosvetnim radnicima koji su danas protestovali u Beogradu ispred zgrade Narodne skupštine, kao i njihovim koleginicama i kolegama koji su danas bili u potpunoj protestnoj obustavi rada širom Srbije.
– Štrajk prosvetnih radnika je vapaj za poštovanjem osnovnih vrednosti. Sećam se devedesetih, kada smo svi, kao društvo bili degradirani, kada smo imali ratove, inflaciju, nestašicu svega i sećam se štrajkova. I svo to sećanje mi budi jezu, jer mislim da je sada ljudima isto teško. A mislila sam da nikada nećemo doživeti ponovo te devedesete – kaže Kristina Milošević.
Profesori, nastavnici, vaspitači i učitelji nam obrazuju decu. I traže pristojne uslove za obavljanje svog posla, da imaju dostojnu platu za pristojan život, da ne strepe da će doživeti nasilje na svom radnom mestu. Da li je moguće da ne postoji sluh za vraćanje dostojanstvenog života prosvetnim radnicima, a da postoji sluh i volja za nacionalni stadion.
Negde smo kao društvo poprilično omanuli. I za to krivim ovu vlast. Gledali su, dok su učestvovali u Miloševićevom režimu, koji su nedostaci koji su doveli do njegovog pada, pa su onda usavršili i to. Uništili su empatiju, ljudskost, podelili društvo na one koji imaju previše i one koji su omalovaženi zaradom kojom jedva sastavljaju kraj sa krajem. Još ih i maltretiraju, jer je alternativna stvarnost stvorila predstavu da sa lažnom diplomom imaju stvarnu svest o tome kako profesor treba da radi posao.
Sa ovom vlašću, koja je potpuno izgubila predstavu o načinu života svojih građana, očigledno nema razgovora. Njih je jedino moguće pritiskom naterati na ustupke, jer su uništili svaku mogućnost dogovora. Lagali su, obmanjivali narod, tukli novinare, privodili poljoprivrednike, o svojim neistomišljenicima pričali i pisali takve gadosti, uticali na dobijanje otkaza, zastrašivali, napadali, ljagali… mogu ovako u nedogled. Oni reaguju samo na pritisak.
Punu podršku dajem prosvetnim radnicima. I poljoprivrednicima, kulturnim radnicima, sudijama, tužiocima, svima koji su spremni da podignu glas, da se izbore za svoja prava, koja su im oduzeta.
Sve je to politika. I sve odluke koje se donose su političke. Mi, političari, moramo pokazati da smo spremni da stanemo uz građane koji se bore. Zato, zajedno moramo podići glas, zajedno pokazati da ne pristajemo na nepravdu i da je ovo naša zemlja, društvo koje ostavljamo našoj deci. Ne smemo se sutra stideti što nismo dali sve od sebe da ovo društvo bude društvo solidarnih, dostojanstvenih ljudi.
_____________________________________________________
Sa posebnim osvrtom na pljačku roditelja sa eksurzijama i izmišljnem izletima….
O nakaradnim udžbenicima ni reči…