Prethodni članak
Quo vadis SPS
Skoro jednoglasna odluka Glavnog odbora SPS-a i poslednji javni nastupi lidera socijalista Ivice Dačića, sa toliko žara i ostrašćenosti kakva do sada nije viđena u bilo kom javnom nastupu Dačića, kao sada kada podržava predsedničku kandidaturu Vučića, nedvosmisleno navode na pomisao da cela partija trči u zagrljaj svom trenutnom koalicionom partneru i da je samo pitanje dana kada će javno biti saopšteno da je SPS kolektivno pristupio SNS-u.
Vokabular kojim se Dačić poslednjih dana obraća Tomislavu Nikoliću ne samo da odudara od pristojnosti, već je i potpuno neprimeren još uvek zvaničnim činjenicama, da je Dačić ministar inostranih poslova, a Nikolić predsednik Srbije.
Nezabeleženo je, do sada, u istoriji bilo koje evropske države, da je ministar inostranih poslova predsednika države nazivao gubitnikom.
Nezabeleženo je i u istoriji SPS-a da čelni čovek stranke zahteva od članstva da u predizbornoj kampanji radi za kandidata iz druge stranke, više nego što bi radili za kampanju kandidata SPS-a.
Sa logikom onog građanina koji je svojevremeno rekao Vuku Draškoviću da će za njega glasati kad postane vlast, danas Ivica Dačić javno poručuje da “svi idu za pobednikom” a po njegovom predskazanju to je svakako Aleksandar Vučić, mada izbori još nisu ni raspisani.
Kao poslušni potrčko iz nekog lokalnog odbora naprednjaka, lider socijalista upinje se iz petnih žila da dokaže svoju lojalnost lideru većinskog partnera. Kao da je od životne važnosti za građane Srbije da Aleksandar Vučić pobedi u prvom izbornom krugu i kao da Aleksandar Vučić neće ili će manje biti predsednik Srbije ako pobedi u drugom krugu.
Kao da je sudbinski važno da se u Srbiji svake godine raspisuju izbori na kojima vlast treba do nogu da potuče opoziciju, dok je potpuno ne uništi, pa da tako višepartijski sistem svedemo na SNS i naprednjačke satelite.
Kakvu to poruku Ivica Dačić šalje građanima Srbije, da SPS više nije partija od integriteta, da nema više člana dostojnog kandidature za predsednika Srbije i da će ubuduće služiti samo kao potkusur i manjinski koalicioni partner, juče Tadiću, danas Vučiću, a sutra recimo Saši Raduloviću.
U vreme kada je SPS bila dominantna vladajuća stranka radikalima, među kojima su tada bili i Vučić i Nikolić, nije ni na pamet padalo da na predsedničkim izborima umesto Šešelja kandiduju Slobodana Miloševića.
U vreme kada SPS, nakon pada Miloševića, praktično nije ni imao bilo kakvu šansu na izborima, ipak je kandidovao Batu Živojinovića i Milutina Mrkonjića. I u dobru i u zlu, socijalisti su imali svog stranačkog kandidata. Do sada.
Da li je onome ko sam za sebe kaže da je najomiljeniji i nepobediv nedostaje samo podrška Ivice Dačića, da bi pobedio na izborima?
Pitanje koje se samo po sebi nameće je da li će socijalisti i na budućim parlamentarnim i lokalnim izborima raditi u izbornoj kampanji za kandidate neke druge partije ako Ivica Dačić ponovo, vidovnjački, predskaže pobednika unapred.
Pitanje je da li baš svi u Glavnom odboru SPS-a, uključujući i Branka Ružića, misle onako kako se glasalo. Da li svest o integritetu partije imaju samo jedna predsednica opštinskog odbora i ko zna koliko desetina hiljada običnih članova i glasača SPS-a koji neće glasati za Aleksandra Vučića, tako što na izbore neće ni izaći jer nemaju kandidata svoje partije, ili će izaći i glasati za nestranačkog kandidata.
Da li je interes građana Srbije ili je to samo interes Ivice Dačića da socijalisti uvek budu na vlasti, bilo s kim.
I na kraju, kuda to idete socijalisti?
______________________________________________________________
U Vucucevo xxxx
Svaka čast na hrabrosti i na dobroj analizi sadašnjeg stanja u SPS-u. Baš zato ste najbolji i nacitaniji u Čačku a i van granica naše zemlje. Želim vam sve najbolje.
Погледајте како је у САД, иако је то најбоља и најнеочигледнија „фасада“ која ствара само привид демократије, али бар већина странака (постоје поред демократа и републиканаца и мање партије углавном ограничене на поједине државе) увек има више кандидата који иду од града до града, од државе до државе, и СВИ чланови странке ГЛАСАЈУ за кандидата за кога мисле да би требао да буде кандидат странке на председничким изборима.
Ово код нас је ФАРСА, јер се из Београда постављају председници локалних одбора, а затим се из тих локалних одбора делегирају чланови Главних одбора, тако да у ствари председник странке и свита око њега бирају на све позиције у странци ПОДОБНЕ људе који никад неће гласати против њихових предлога.
Да је Дачић предложио да се споје са СНС-ом, јер је то најбољи и најсигурнији начин да буду победници, било би тек неколико гласова против!
То је очигледан показатељ какво ЈЕДНОУМЉЕ влада у СПС-у, а није много боље ни у већини опозиционих странака, ове на власти да не помињем.
Права демократија је да се унутар сваке странке чује свачије мишљење (искрено мишљење, а не полтронске изјаве и гласања), па да се уважи став већине, јер та већина у странци представља народ, тј. бираче у малом.
А ови главни из власти, и на прошлим изборима, а вероватно и на овим председничким, раде једну НЕЛЕГАЛНУ и НЕМОРАЛНУ ствар: а то је куцање људима на врата и ПОПИСИВАЊЕ тзв. „сигурних гласова“, са све детаљним личним подацима (име, презиме, годиште, ЈМБГ…). На ово би морао да реагује повереник за информације, јер одакле владајућој партији детаљни подаци о бирачима????
И савет свима: ако вам дођу на врата, само запретите да ћете их пријавити полицији и покренути тужбу за узнемиравање, јер НЕМАЈУ ПРАВО то да раде!
Prosečan čitalac bilo kog portala u Srbiji, guta ono što je napisano. Malo elokventniji i pismeniji pratilac zbivanja na ovoj našoj sceni, kakva god da je, vidi kakav je koji političar i koliko inteligentan. Ivica Dačić je stara čekalica, u najjačoj snazi SNS je trpeo udarce. Sada kada su naprednjaci dostigli zenit popularnosti, njihova krivulja ide ka dole. Da Ivica Dačić nije istrpeo udarce političke, danas bi SPS bila ko zna gde, negativno po njih. Zaigrao je na kartu Vučića, veoma riskantno, jer sadašnji premijer nije uredio odnose na vreme u svojoj stranci, pa mora da se kandiduje za poziciju koju realno ne želi i ne treba mu, ali mora. Zašto? Zbog moguće kohabitacije ukoliko bi neko drugi pobedio, a to je siguran kraj vlade koju predvodi. Ovako, će verovatno biti Predsednik, a tu se socijalistima otvara ogroman prostor, u kom će se regenerisati, srediti svoje redove i znatno ojačati. Biće medijski zastupljeniji i moći će da povrate ugled, koji im je u najturbulentijem vremenu od 5. oktobra uzdrman. Svojim ne činjenjem pozitivnim, prema SPS, i ne uzdizanjem istih, da poboljšaju svoj rejting, Vučić sada mora da se uzda u njih više nego u svoju stranku. Šta mislite ako se nekome iz SNS otvori prostor da malo ojača, bude npr. premijer ili premijerna, šta bi onda bilo sa Vučićem, bio bi obrisan kao Tomislav Nikolić. Zbog svega toga, pozicija SPS je sada bolja nego ikada, mada u ovo vreme pred izbore tako ne izgleda ali je tako. Znaju to Vučić i Nikolić, a vrlo dobro zna i Dačić.Živi bili pa videli.
После ових избора надајмо се да ће ова странка нестати са политичке сцене захваљујући политичком сину Слободана Милошевића.