Radar otkriva kako vrh države namešta tendere

Iz telefonskog razgovora Miloša Popovića, šefa kabineta doskorašnje premijerke Ane Brnabić i bivšeg direktora Građevinske direkcije Srbije Nebojše Šurlana može se naslutiti da su ljudi iz vrha srpske vlasti bili uključeni u nameštanje tendera za pojedine firme, bliske vladajućim strukturama

Nakon snimka razgovora sa ministrom finansija Sinišom Malim, Radar je došao u posed još jednog telefonskog razgovora tadašnjeg direktora Građevinske direkcije Srbije, sada već bivšeg v. d. generalnog direktora Infrastruktura železnica Srbije Nebojše Šurlana, ovoga puta sa Milošem Popovićem, šefom kabineta doskorašnje premijerke Ane Brnabić i još aktuelnim predsednikom Nadzornog odbora Politike AD. Iz njihovog razgovora može se naslutiti da su ljudi iz vrha srpske vlasti bili uključeni u nameštanje tendera za pojedine firme, bliske vladajućim strukturama. U utorak pre slanja ovog broja u štampu nezvanično je saopšteno da je posle pisanja Radara Šurlan podneo ostavku.

Tema razgovora bio je tender vredan oko 15 miliona evra, po svemu sudeći za izgradnju stanova za potrebe pripadnika bezbednosnih snaga, Vojske, MUP-a i BIA. Sve bi bilo u redu da se iz telefonskog razgovora Šurlana i Popovića ne nameće zaključak da su uslovi tog tendera pravljeni tako da taj posao dobije srpski ogranak turske građevinske firme, Tašjapi, koja je i ranije angažovana na državnim projektima, uprkos ne baš dobroj reputaciji, pogotovo što se tiče rokova i kvaliteta gradnje. Možda je presudno za ovaj posao bila činjenica da se turska firma na tender javila kao deo konzorcijuma, u kojem je bio i Milenijum tim, jedna od ovdašnjih kompanija koju vlast često angažuje na državnim, infrastrukturnim projektima.

Konkretno, Popović je pozvao Šurlana da mu kaže da je prethodno pričao sa premijerkom Brnabić, da je prošao rok za prijave na tender, da se na njega niko nije javio i da bi trebalo doneti odluku da li da se rok produži ili raspiše novi tender, sa drugačijim uslovima.

Šurlan: Pa znate šta, prošao je (rok) za Kraljevo i već sam dao nalog mojima da puste odgovor ovom izvođaču… ali mislim da mu je odgovoreno da neće biti produženje.

Popović: A je l’… ko je to, je l’ su se javili Turci na kraju, jer su rekli da će se javiti. Jer smo mi dogovorili sa njima na sastanku, ovde pre pet dana‚ kad je bio onaj njihov glavni Turčin (verovatno se misli na predsednika turske kompanije Tašjapi Emrulaha Turanlija, sa kojim je u ime Vlade Srbije tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović 2018. potpisala okvirni sporazum, po kom je ta firma angažovana za gradnju auto-puta Beograd – Sarajevo) iz Turske. Bili smo i premijerka i Zorana (Mihajlović) i ja, i oni su rekli da će se javiti.

Šurlan: …Meni niko ništa ne govori. Shvatate… Ja sam napravio normalan tender sada, zato što je prošli bio katastrofa. Je l’ mogu među nama da kažem? Dakle mene je Zorana „peglala“ toliko, pre dva dana, toliko da sam joj napisao da ću da podnesem ostavku. Na kraju je rekla – nemoj, otprilike neću to da čujem. Dakle meni je više bre pun k..ac svega. Niko mi ništa ne govori – na kraju sam ja kriv za sve. Kapiraš? Dakle, ja više ne znam šta da radim. Bio mi Omar (Musabegović, do jula 2021. direktor srpskog ogranka Tašjapija) ovde sada. Bio mi pre sat vremena. Kaže: „Znaš, ja nemam licence“. Pa rekoh, čoveče, gde si ti j… te bog? Pre tri nedelje smo objavili tender… Dakle, otvoren je tender. Prošli put je tako bio napravljen da nije mogao niko da se javi. Avansne garancije na 15 miliona evra, niko nije imao. Sada, imali smo upite malih firmi iz lokala i imam osećaj da će ljudi da se jave. Bio je Omar da pita šta da radi, ja mu kažem – javi se, daj ponudu. Kako da ti kažem… moje neko lično mišljenje je da ćemo imati niže ponude, da nećemo njegovu ni gledati… Ne mogu ništa da garantujem, to je neki moj osećaj.

Popović: Da, da.

Šurlan: Ja ne znam što je bitno da se javi? Ja mislim da je kontraproduktivno, da se jave Turci, a ovi daju nižu cenu.

Popović: Pa imaš znači ovaj put druge zahteve?

Šurlan: Pa imali smo upite nekih manjih firmi. Odgovorili smo, ne znam, na pedeset pitanja… Ima interesovanja, nije to da neće niko… Ali vidi, meni kaže (verovatno Omar) „Je l’ garantuješ da će neko dati ponudu?“ Rekoh, nemam pojma, valjda će dati. Dobra je priča, znaš. Ja mislim da ćemo imati.

Popović: Koga ovi zastupaju…

Šurlan: Pa Tašjapi. Imao je neka tri pitanja, nešto za licence…

Popović: Oni su hteli da produže rok?

Šurlan: Da, ali meni je glavno pitanje zašto Turci moraju da daju? Što smo onda išli na tender?

Popović: Zato što smo mi mislili da se niko neće javiti, kao što nije za Vranje…

Šurlan: A je l’ trebao neko da mi kaže – napravi takav da se samo Turci jave? Niko mi ništa ne kaže, kapiraš?

Popović: Nije ni bila ideja. Nama je samo bilo (važno) da osiguramo da se neko javi, da ne bi kasnili, znaš i sam.

Šurlan: Evo, ovako, da ti kažem Miloše. Reci premijerki…

Popović: Pola ne čujem… mi smo mislili da ona (Zorana Mihajlović) drži sve pod kontrolom…

Šurlan: …Ako sutra ne budemo imali nijednu ponudu, ja ću da podnesem ostavku. Majke mi ti kažem.

Popović: …Premijerka kaže je l’ mora, kao mlađi referent, da se bavi svakim detaljem svega. Mi smo bili na sastanku pre tri-četiri dana sa Turcima. Zorana je bila, sve pod kontrolom, oni se javljaju. Sad odjednom ona piše: znali su kad je rok. Mi ni ne znamo ni ko je ova firma, za koga su tražili produženje, da li su to oni, da li se javljaju drugi? I evo, sad što si mi rekao – ti vaši razgovori… ništa ne znam. Ona je nama rekla da je sve pod kontrolom.

Šurlan: Al’ nemoj molim te, sad ja nju treba da drukam.

Popović: Ne, neću…

Šurlan: …Ja sam jedan od retkih, bre, direktora koji nije došao po partijskoj liniji… Ja sam u SNS ušao godinu dana nakon što sam bio direktor. Veruj mi da mi je muka, bre, od svega više.

Popović: Verujem ti, verujem ti, zato što nisi jedini koji to kaže, a ima saradnju s njom. Evo, otvoreno pričam. I ja zaista ne znam više šta da radim. Mi treba neke procese da dovedemo do kraja i kad god se udari u njen resor dođemo do tih ličnih problema…

Šurlan: (…) Bio je Omar danas i kaže da mu fale neke licence. Ja kažem – brate, gde si pre tri nedelje. Zvao sam ga istog dana kad je izašao tender. Doduše nije se javljao, jer je bio uhapšen. Kako da ti kažem…

Popović: E, pa super…

Šurlan: (…) Ja sam rekao Ministarstvu – pošaljite nam spisak kontakt osoba. On (Omar) je na tom spisku i šta sad da radim? Čekaj bre, ej, premijerka se sastaje sa nekim ko je uhapšen. Kapiraš?

Popović: …Ja sam nju (Anu Brnabić) posle sastanka pitao otkud on ovde? Ona kaže – ne znam šta ovi Turci rade. On je došao sa svojim gazdom, sa šefom. Ovaj ga poveo na sastanak, njega i ćerku svoju. Ja računam oni znaju nešto što mi ne znamo kad su tako nešto…

Šurlan: Da, ali mora još jednu stvar da shvatiš. Dakle ima Zorana, ima Ana i ima Ivica Kojić (šef kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića). Ja ne znam sa kim šta više da pričam. Dakle Zorana se godinu dana nije uključivala u projekat, sad se odjednom uključila.

Popović: Znam. Veruj mi da imamo svi isti problem…

Šurlan: (…) Ali, kako da ti kažem, ide s Vučićem, ide ovamo… Ja razumem to. Ivica Kojić odjednom me zove sa nekim pitanjima i sad sve razmišljam, majko moja gde sam z…bo…

Popović: (…) Ide kako ide. Naravno ovo što pričamo ostaje apsolutno između nas, pa ćemo mi da vidimo dalje kako…

Ovaj slučaj rešen je tako što je posao na kraju poveren konzorcijumu dva preduzeća, Milenijum tima i Tašjapi, o čemu je svojevremeno pisao KRIK. Ovaj istraživački portal objavio je da su ove dve firme dobile 15 miliona evra vredan posao gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju i da je taj iznos za 18 odsto bio viši od onog koji je resorno ministarstvo procenilo pre raspisivanja tendera. Prema pisanju KRIK-a, država je prihvatila jedinu ponudu, a primedbi na nju nije imao ni ministar finansija Siniša Mali, od koga se takođe tražilo mišljenje. Samo nekoliko meseci kasnije, u martu 2019. izbio je skandal, jer je, zbog sumnji da je davao i primao mito, priveden direktor srpskog ogranka turske firme Omar Musabegović.

Ako je za ikoga u Srbiji zlatno doba, onda to važi za firmu Tašjapi. Za samo tri godine, od 2019. do 2021. njeni prihodi povećani su skoro sto puta, sa 134 miliona na 12,96 milijardi dinara, a neto dobit 54 puta, sa 52 miliona na 2,8 milijardi dinara. Prema poslednjim raspoloživim podacima, 2022. je firma završila sa prihodom od 7,3 milijarde i profitom od 1,3 milijarde dinara, tako da su njeni vlasnici samo u poslednje dve godine inkasirali više od 35 miliona evra profita.

Ostaje da se vidi kako će vlast reagovati na najnovija saznanja Radara. Na prethodni snimak razgovora Malog i Šurlana, prošlog petka reagovao je predsednik Vučić. Gostujući na TV Prva on je praktično potvrdio autentičnost tog razgovora. „Objavili su Šolakovi mediji stvarni ili tobožnji razgovor Siniše Malog i Nebojše Šurlana. Snimao Šurlan. Direktor jednog od javnih preduzeća koji je dobio veliko poverenje države da se bavi železnicom, da se bavi pametnim stvarima, a on se ponašao kao najgori bednik. Jer to samo nečasni ljudi mogu da rade… Odmah znate da imate posla sa najgorim ljudima. Ali u svemu tome što su oni objavili ničeg posebnog nema… Pažljivije sam pročitao. Da se pomogne oko nekog pregradnog zida… I Siniša Mali kaže – sasvim sigurno je da je i stav glavnog šefa da se pomogne… I šta je loše u tome? Za svakog od njih uvek kažem – pomozite ako možete. To je moj posao… ja hiljadu puta dnevno kažem – pomozite“, rekao je Vučić.

Neko je očito pomagao i vlasnicima turske firme Tašjapi, koja je, uprkos brojnim skandalima pre toga, krajem 2019. dobila i 225 miliona evra vredan posao izgradnje 18 kilometara auto-puta od Sremske Rače do Kuzmina.

Šurlanu će, međutim, teško ko pomoći, uključujući i njegovu suprugu Tijanu, sudiju Ustavnog suda Srbije i članicu Komiteta UN za ljudska prava, s obzirom na to da ga je Vučić nazvao „bednikom“. Tim pre je neko očito napravio „grub previd“ kada je Šurlanu samo dan pre toga u Rektoratu Univerziteta u Beogradu uručio priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“, koje je istog dana dodeljeno i supruzi predsednika Tamari Vučić.

Zorana Mihajlović za Radar: Vlada izabrala izvođača

Kada je Vlada odlučila da krene u izgradnju stanova za pripadnike MUP-a, Vojske i BIA, zadatak Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bio je da pripremi poseban zakon, da na svom razdelu u budžetu obezbedi novac i da u skladu sa zakonom izdaje građevinske dozvole, dok su lokalne samouprave bile zadužene za projektno-tehničku dokumentaciju, izbor lokacije i sve što uz to ide, kaže za Radar bivša resorna ministarka Zorana Mihajlović, po čijim je rečima njeno ministarstvo bilo investitor za stanove u Nišu i Vranju, a nakon toga je sve prešlo na Građevinsku direkciju Srbije.

„U skladu sa posebnim zakonom formirana je mešovita komisija od pripadnika ministarstava građevinarstva i finansija, MUP-a, Vojske, BIA i Uprave za krivične sankcije. Komisija je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama spremila tender, sprovodila nabavku i dala predlog Vladi, koja je izabrala izvođača, jer je to bio njen zadatak. Na to ko će da se javi na javni poziv niko ne može da utiče, a sama činjenica da se javi samo jedan ponuđač nije prepreka da se on izabere. Kroz drugi postupak za upravljača ovog projekta je izabrana Građevinska direkcija, a CIP je izabran da vrši nadzor. Oni su odgovarali Vladi za probleme, kašnjenja, propuste u projektno-tehničkoj dokumentaciji“, kaže Mihajlović, uz opasku da su i javni pozivi i ugovori objavljeni na zvaničnom sajtu tog ministarstva, a uvidom se može utvrditi da je ugovor sa firmom Tašjapi 14. decembra 2018. potpisala državna sekretarka Aleksandra Damnjanović.

Mihajlović ističe i da je pre gradnje stanova za pripadnike bezbednosnih struktura, u skladu sa Strateškim sporazumom Srbije i Turske, na predlog Redžepa Tajipa Erdogana, izabrano da sa turske strane upravo Tašjapi bude izvođač na nekoliko projekata, izgradnji puta Sremska Rača – Kuzmin, rekonstrukciji puta Novi Pazar – Tutin i izradi projektno-tehničke dokumentacije za auto-put Požega – Kotroman. Sa srpske strane to su uvek bili Putevi Srbije ili Koridori, kaže i naglašava da je sa tom turskom kompanijom bilo „puno problema, od nedovoljnog broja radnika, kašnjenja, a posebno je bilo problema tokom izgradnje stanova u Nišu, zbog čega smo nebrojeno puta reagovali kao Ministarstvo“.