Reportaža DW sa protesta u Beogradu

Vučić ne bi bio to što jeste da nije ušao u Studio B u isto vreme kada je čelo protestne povorke bilo ispod Beograđanke,dakle njemu pod pendžerom. Mnogi smatraju da takva vrsta bahatosti može samo osnažiti protest.

Ovaj put je između Narodnog pozorišta i Studentskog trga ozbiljna gužva. Ljudi dolaze sa svih strana. Odmah se vidi da će ih biti više nego prošli put. Razgovaram sa Andrijom i Ljiljom, bratom i sestrom koji prodaju pištaljke i zastavice. Kažu da nabavljaju robu kod Kineza, a rade svugde gde ljudi hoće da proizvedu buku, od utakmica do demonstracija.

Andrija ne želi da ga slikaju. Osmehuje se gotovo kao da se izvinjava i u osmehu mu fale dvojka, trojka i četvorka. Možda mu je 18 godina, sestra mu je još mlađa. Ni ona ne želi da je fotografišu. „Znaš, živim u zgradi gde je mnogo starijih ljudi. Oni su za SNS. I ja kažem da sam za SNS samo da me ne diraju. A nisam“. Kaže da je njegova sestra lepila po liftu parolu „protiv diktature“ ali su neki stanari to cepali. Ona opet lepila, a oni cepali. Ljilja se samo vragolasto osmehuje.

Protest počinje pod poznatim geslom: #1od5miliona.

Izgleda da će Andrija i Ljilja dobro zaraditi, pištaljke su glasnije nego prošle subote. Huk mase je već stadionski. Ruta opet vodi prema Makedonskoj. Kod Doma omladine ulicu preprečuje grupica mladića sa parolama koje su povezane sa Kosovom.

„Nema predaje – nema podele“

Skoro svakog od njih sam zapamtio iz prethodne tri subotnje protestne šetnje. Pravili su slične „sačekuše“. Prilazim i pitam golobradog mladića koji drži jedan od transparenata da li su oni deo demonstracija koje im se približavaju. „Ne, nismo“, kaže on odsečno. „Jeste li onda protiv demonstracija?“, pitam. „Nismo ni to“, opet će mladić. „Mi samo želimo da ukažemo na još neke teme“. Pitam se ko li je ovog dečaka naučio ovakvoj frazi. „Još neke teme“ su poprilično jasne. U istoj paroli prozivaju premijerku i predsednika i za homoseksualnost i za izdaju Kosova.

Takva retorika sigurno ne pomaže Srbima sa Kosova, ali je opasna za sve ljude takve seksualne orijentacije. Jer su, prema ovim mladim ekstremistima, najviši predstavnici vlasti izdajnici – zato što su ovakve ili onakve sksualne orijentacije.

Opet sam u nedoumici da li grupice ekstremnih desničara to rade na svoju ruku, upadajući kao padobranci na tuđu žurku kako bi privukli pažnju, ili su tu sa zadatkom da ocrne proteste.

O bella ciao

U Svetogorskoj  je negde kod Ateljea 202 sa razglasa na kamionu zagrmeo hit od pre četvrt veka: Kud Idijoti – O bella ciao. Italijanska partizanska antifašistička pesma u čistoj pank verziji. Pomišljam da je Boško Obradović sa svojim protestnim šetačima zaista prešao dug politički put od ljotićevštine do građanskog protesta na kojem grme antifašističke himne i gde on rame uz rame korača sa Borisom Tadićem i Borkom Stefanovićem.

Ispred RTS-a demonstrante čeka dobro poznati predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM Simo Spasić. On je pred zgradom javnog servisa razapeo transparente koji DOS iz 2002. optužuje za zlu sudbinu Srba, ali i parolu da su „vaši sponzori“ Haradinaj i Veselji krivi za smrt Olivera Ivanovića. Pitam Spasića ko su to „vi“ u njegovom obraćanju demonstrantima. „Kako ko, američke službe, protivnici srpskog opstanka na Kosovu…“  Na dodatno pitanje da li misli da su albanski političari sponzori građana koji se bune protiv Vučića, Spasić izbegava direktan odgovor, uzima megafon i pokušava da masi koja već uveliko zviždi rukovodstvu RTS-a nešto objasni.

Ali je njegov profesionalno-patriotski bes uprkos megafonu slabašan u odnosu na zviždanje građana u pravcu zgrade iza njega.

Stičem utisak da Spasić pokušava da indirektno optuži hiljade i hiljade ljudi za neku vrstu nacionalne izdaje, samo mi se čini da ni on nije siguran kakve. Ili neće baš otvoreno da kaže, da ne bi bilo do kraja očigledno da radi u predsednikovu korist. Cilj njegovih napada je bivša, a ne sadašnja vlast.

Ko je sve bio deo protesta?

Očito je da se iza glavnog transparenta na protestima vijore samo srpske zastave, čime se, prema ideji organizatora, treba izbeći strančarenje. Na čelu su ovaj put predstavnici Sindikata vojnih penzionera i invalida. Možda su zato u masi vidljive parole koje stižu sa patriotskog krila: „Vojsko, policijo, zaustavite izdaju! Branite Ustav! Stanite uz narod!“.

Vide se i pojedinačni transparenti, jedan penzioner nosi parolu „Dosta obećanja i laži, penzioneri su gladni“, a jedan mladić nosi poznati logo „Pravda za Davida“. Jedan od organizatora protesta, glumac Branislav Trifunović javno je podržao banjalučke proteste i Davidovu porodicu. Mnogi učesnici nose nalepnicu „Puko si“.

U drugom delu kolone su zastave duginih boja i transparenti „I homofobija je nasilje“  i „Dok svi nisu slobodni, niko nije slobodan“. Pri samom kraju kolone je grupa levičara koja ima svog barjaktara i dobošara. Njihovi transparenti su „Solidarnost“,  „Privatni izvršitelji – javna pljačka“, „Stop krvavim radničkim odelima“. Demonstrati ove grupe su uzvikivali „Francuska-Srbija, revolucija!“ i „Vučiću – Šešelju!“.

Nezavisno od ovih ideološki jasno definisanih grupacija velika većina građana je išla bez vidljivih obeležja, najčešće sa poznanicima i prijateljima ili u parovima. Oni čine većinu.

Čini mi se da oni koji misle kako su protesti uzaludni jer nemaju stranačku infrastrukturu i izrazite političke zahteve potcenjuju dugoročne političke posledice gađenja koje mnogi ljudi osećaju prema političko-medijalnoj antikulturi, uvedenoj i dovedenoj do paroksizma za vreme Vučićeve vladavine.

Na ovom, četvrtom protestu, primetno je veće prisustvo mladih ljudi, planule su i navijačke baklje, protesti dobijaju mestimično karakter ulične protestne žurke.

„Barbara javi se“

Vučić ne bi bio to što jeste da nije u isto vreme kada je čelo protestne povorke bio već kod Beograđanke, a začelje negde kod Pionirskog parka ušao u zgradu Beograđanke da bi posetio Studio B, navodno privatizovanu televiziju koja se ponaša kao direktni portparol aktuelne vlasti.

Nezavisno od toga šta je tamo rekao, a govorio je po sistemu toplo-hladno, opet omalovažavajući i vređajući opoziciju i veličajući sopstvene uspehe, on je samim svojim pojavljivanjem na tom mestu i u to vreme uputio dve poruke: 1) Ne možete mi ništa, ne plašim vas se, gledam vas odozgo, sa Beograđanke i 2) Studio B je mesto odakle se obraćam svom narodu – dakle samo mojim biračima, i baš me briga što demonstranti to mesto smatraju trenutno najsramnijom jedinicom provladine propagandne vojske.

Obe poruke sadrže ponešto istine. Za sada protestni šetači nisu okupili kritičnu masu koja bi mogla politički uzdrmati Vučića. Ali, iz nedelje u nedelju ih je više. Predsednik ih ovaj put nije mogao prevideti. On matematički može izračunati koliko mu još nadmenosti treba da okupi celi Beograd protiv sebe. Isto tako, i druga poruka, Studio B je odlična televizija ma šta vi mislili, a Barbara je fino dete, sadrži politički rizik za presednika.

Ponovno naštimavanje ove probušene televizijske propagandne trube pokazuje da Vučić nije u stanju da nauči bilo šta iz sopstvenih grešaka. On se celi život bavio strančarenjem, pa se sa velikim uživanjem i ponaša kao despostki stranački predsednik koji ima i sporednu funkciju predsednika države. Tako da nikada neće biti predsednik onih koji se bune. A to će dovesti do sve veće podele u društvu i do sve većeg otpora.

Sa nekoliko pomirljivih tonova, upućenih generaciji od 48 do 60 godina starosti, čije nezadovoljstvo želi da razume, Vučić je napravio ustupke svojim profesionalnim savetnicima. Inače je na vrhu Beograđanke kao insekt u ćilibaru bio zarobljen u svojoj iluziji da njegova agresivna i nekorektna retorika neće imati negativne posledice po održivost njegove vlasti. Bes onih koje ne želi da čuje biće sve veći.

To nam govori huk mase u podnožju Beograđanke.

Jelena Anasonović poznatim zahtevima dodala zahtev za smenu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića jer, kako kaže, umesto da broji nerešena ubistva on broji svoje sugrađane. Novi protesti su zakazani za 5. januar.

• Autor Dragoslav Dedović, Dojče vele