Rezultati rada Vlade viđeni očima vojnika
Недавно министар одбране рече “Припадници Војске Србије морају делити судбину осталих грађана”. Овом својом изјавом министар индиректно даде значајну подршку најављеном протесту запослених у Војсци Србије јер су сви захтеви репрезентативног Војног синдиката Србије управо захтеви усмерени ка томе да војници поделе судбину и имају исте услове као грађани Србије.
Закон о Војсци Србије предвиђа да основица за обрачун војничких плата не буде нижа од 75% просечне плате у Србији. Закон је баш на предлог Владе усвојила Скупштина Србије. Иако нам финансијски иде сјајно, пара нема. Но ни ово није кључни проблем, нема се и нико није нерационалан. Проблем је што је повећање плата од 2% прошле године довело до новог смањења прихода од 10%. Без учешћа представника запослених, дакле незаконито, измењен је Правилник о путним и другим трошковима, чијим измењеним одредбама је смањен износ дневница, стручних дежурстава за 30%… А хтели смо да будемо као сви, ништа више. Ново најављено повећање плата од 5%, за велики број припадника значиће смањење примања, наравно опет због незаконито и тајно донетог Правилника о платама запослених у Војсци Србије. И опет нас не изједначавају са осталим грађанима Србије. Од следеће године они ће имати више, а ми припадници ВС мање. И ми смо део народа и желели би да делимо његову судбину. Не тражимо повећање, тражимо поштовање закона и зараде који је исти предвидео и то у минималном износу.
Пре годину дана предложили смо Министарству одбране измену правилника о Учешћу у трошковима лечења, по коме војни осигураници плаћају пет пута већу партиципацију него остали грађани Србије. Тако на пример, војник може за своје „БЕСПЛАТНО ЛЕЧЕЊЕ“ у трошковима лечења да учествује до 30.000 динара (цела његова плата). У нашем захтеву тражили смо да будемо изједначени са осталима, а не дискриминисани.
Фонд са социјално осигурање војних осигураника је по препоруцу Владе Србије смањио, опет незаконито, дневнице пратиоца лица на лечењу па оне сада износе 0,80 евра дневно! Фонд РФЗО то није урадио. Опет смо само тражили да будемо у истом статусу као грађани Србије.
На поједине прегледе у војним здравственим установама чека се преко годину дана. Тражили смо да имамо исти статус као и грађани Србије, да прегледе чекамо максимално 30 дана, за процедуре где постоје листе чекања до 6 месеци. Ми немамо избора, али морамо да чекамо, ми и Војска јер за време чекања војник није у строју. На наше предлоге се представник Владе задужен за ресор одбране оглушио, а у питању је само боља организација, без материјалних улагања.
Реформом војног здравства планирано је укидање 350 кревета у ВМА. Клиничко болнички центар Бежанијска Коса има 360 кревета. Дакле представници Владе задужени за сектор одбране хтели су на папиру да сруше цео један КБЦ! Без консултација са струком, представницима запослених-синдикатима, односно корисницима. Представници Владе задужени за ресор одбране су нас уверавали да ће се укидањем места и смањивањем кадра заправо смањити листе чекања! Баш као што нас Влада уверава да ћемо са мањим платама имати ефикаснију Војску.
Малопродајне цене у нашим кантинама су 30 – 40% веће од цена у другим малопродајним објектима, а најмања цена једног куваног оброка је 200 динара, који треба платити дневницом од 150 динара. Наш захтев није повећање износа дневница, него смањење цена у кантинама, и да буду рецимо н ниову оних у Народној скупштини, Влади, Председништву, ЕПС-у, Телекому …. И овде би желели да делимо судбину грађана Србије.
Жеља нам је и да као остали грађани Србије имамо колективни уговор, осигурање на послу … Волели бисмо и да са својим послодавцем водимо разговоре о побољшању и унапређењу животног стандарда и проблемима са којима се сусрећу припадници Војске Србије, а не да на наше упорне захтеве представник Владе задужен за ресор одбране ћути месецима. Ништа више, само да делимо судбину грађана Србије.
Желимо и да Министарство одбране испоштује одлуку Владе Србије о минималној цени рада од 130 динара по сату, а не да она за запослене у Војсци Србије по уговору о привременим и повременим пословима износи 100 динара. И овде нисмо као сви грађани Србије.
Медији нападају послодавце у ЈУРИ за неких 20 сати прековременог рада месечно који нису исплаћени, а запослени у војсци раде и по 350 сати месечно без икакве накнаде прековременог рада. Зашто и овде не делимо судбину грађана Србије.
Свакодневно нас уверавају да се ради на бољем стандарду и статусу припадника Војске Србије, али како каже Премијер „погледајте семафор“ резултат је неповољан по Вас, што је силом прилика најгоре и по нас. Да ли сте господо из Владе добро радили? За последње четири године ни једном мером нисте побољшали статус и стандард припадника Војске Србије, напротив, само сте га урушавали. Намера или незнање време ће показати. Грађани Србије нека не брину, њихова Војска је била најача онда када су многи мислили да је најслабија и увек је била уз свој народ, јер је она њен нераскидиви део, као што је и народ увек био у своју војску, што се недвосмислено и сада види из подршке коју нам пружа.
_________________________________________________________________