Advokat Božo Prelević izjavio je da će Srbija zbog pogrešne politike aktuelne vlasti na čelu s Aleksandrom Vučićem ostati bez Kosova i Metohije i članstva u Evropskoj uniji (EU).

Prelević je rekao da Srbija nema stručnu diplomatiju koja bi mogla da ostvari bilo koji nacionalni interes na međunarodnom planu.

Komentarišući zajednički predlog ambasadora država članica EU za pregovaračko Poglavlje 35 kojim se podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu s Aneksom o njegovoj implementaciji dogovorenog 18. marta 2023. godine u Ohridu, Prelević je kazao da to nije iznenađujuće jer su srpske vlasti aktivno učestvovale u pisanju Briselskih sporazuma i Ohridskog aneksa.

„S ovom vlašću na čelu s Vučićem niti ćemo ući u EU niti ćemo sačuvati Kosovo. Taj uslov za Poglavlje 35 će biti neprelazna stepenica za sadašnju vlast, a svim drugim vlastima će smanjiti prostor da se izbore za neku diplomatsku pobedu“, istakao je on.

Posledice višegodišnjeg Vučićevog pregovaranja i dogovaranja o Kosovu, dodao je, su ulazak Kosova u Savet Evrope i implementacija Ohridskog aneksa u Poglavlje 35.

„U međuvremenu, Vučić je Prištini predao sve elemente srpske državnosti na Kosovu. Osnov opstanka Vučića i njegove stranke na vlasti je u rušenju svih državnih institucija. U takvoj situaciji samo jedan čovek je kriv i odgovoran za sve loše što nam se dešava, a to je Aleksandar Vučić. U ovoj zemlji nijedna odluka ne može da se donese protivno njegovoj volji“, ocenio je Prelević.

Prema njegovim rečima, Vučić je, kada je prihvatao sporazume o Kosovu, znao da će oni biti implementirani u Poglavlje 35.  „Prihvatanjem tih sporazuma, Vučić je prihvatio i da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija“, kazao je advokat.

Upitan da prokomentariše tvrdnje pojedinih političara, istoričara i pravnika da je Vučić prihvatanjem sporazuma o Kosovu počinio čin veleizdaje, Prelević je kazao da to potvrđuje Krivični zakon Srbije.

„Svako ko je pismen u to može da se uveri u Krivičnom zakonu Srbije. Prema članovima 306-319, građanin Srbije koji prizna ili prihvati okupaciju zemlje ili pojedinog njenog dela kazniće se zatvorom od najmanje deset godina. Ko silom ili protivustavnim putem pokuša da otcepi deo teritorije Srbije kazniće se zatvorom od tri do pet godina. Takođe i udruživanje u kriminalnu grupu radi protivustavne delatnosti je krivično delo, tako da se postavlja pitanje da li su Srpska lista i Srpska napredna stranka udruženja formirana da bi rušila Ustav Srbije. Nema sumnje da je Vučić počinio krivična dela koja sam nabrojao“, rekao je on.

Ako je Kosovo deo Srbije kao što piše u Ustavu, dodao je, onda su svi akti koje su prihvatili i potpisali predstavnici aktuelne vlasti, od Brisela do Ohrida, neustavni.

„Protiv Vučića, na žalost, u ovom trenutku ne može da bude pokrenut krivični postupak jer on u svojim rukama drži Republičkog javnog tužioca, Ustavni sud i deo Vrhovnog suda Vučić već 12 godina osakaćuje sve državne institucije i to što radi s Kosovom je u ovom trenutku najvidljivija rak rana. Mi ćemo izgubiti celu Srbiju, a ne samo Kosovo“, zaključio je Prelević.

“Naravno izgubićemo” – zvanični slogan svake radikalske vlasti.

Ali kad oni gube, ne gubi se samo u glasanju.
Gube se saveznici.
Gubi se perspektiva i budućnost.
Gubi se svaka šansa za iole normalan život. https://t.co/1o0VoSWmFU

— Pavle Grbovic (@PavleGrbovic) April 16, 2024

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti prihvatili su krajem februara 2023. godine u Briselu sporazum u kome se ističe nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

U članu 1 tog sporazuma se navodi da će strane razvijati normalne, dobrosusedske odnose jedne sa drugima na osnovu jednakih prava i da će obe strane međusobno priznati svoje dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

Član 4. predviđa da Srbija i Kosovo deluju na pretpostavci da ni jedna od njih ne može da predstavlja drugu u međunarodnoj sferi ili deluje u njeno ime, kao i da Srbija neće prigovoriti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.  U članu 5 se ističe da nijedna strana neće blokirati, niti ohrabriti druge da blokiraju, napredak druge strane na njihovom putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga.

U članu 6 se navodi da će obe strane nastaviti s novim podsticajem procesa dijaloga koji vodi EU, a koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji svojih odnosa.  Nakon prihvatanja drugog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, 19. marta 2023. godine u Ohridu je prihvaćen implementacioni aneks Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Kosovo i Srbija su se u potpunosti obavezali da će poštovati sve članove Sporazuma i ovog Aneksa, i sprovesti sve svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa ekspeditivno i u dobroj veri. U Ohridskom aneksu se navodi da strane primaju k znanju da će Sporazum i Aneks za implementaciju postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pridruživanja Kosova i Srbije EU.

„Strane napominju da će EU posrednik odmah nakon usvajanja Sporazuma i ovog Aneksa započeti proces izmena merila za Poglavlje 35 za Srbiju zbog obaveza koje proizilaze iz Sporazuma i ovog Aneksa“, navedeno je u Aneksu.

Tekst koji su u ponedeljak usvojili ambasadori zemalja članica EU da u Poglavlje 35 bude implementiran Ohridski aneks, najverovatnije će biti potvrđen narednog ponedeljka na Savetu EU za spoljne poslove, nakon čega će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 35.

„Kasno Marko na Kosovo stiže“: Slađana Prica o sednici u SE i reakcijama Srbije

„Kasno Marko na Kosovo stiže“, kaže Slađana Prica, nekadašnja ambasadorka u Savetu Evrope, govoreći o današnjoj sednici PS Saveta Evrope i zahtevu za prijem Kosova. Ocenjuje da Srbija nije vodila aktivnu nego reaktivnu politiku i podseća da Kosovo ne kuca na ta vrata od pre neki dan.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) raspravljaće danas u Strazburu o preporuci za prijem Kosova u članstvo te panevropske organizacije.

Prica kaže da današnji dan ne bi nazvala ovo Danom D i podseća da Kosovo ne kuca na ta vrata od pre neki dan.

„Procedura traje mnogo duže. Kosovo odavno ima status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Taj status specijalnog gosta je delegaciji Kosova davao pravo, odlukom predsedavajućeg, da se obraćaju, ne i da glasaju i da odlučuju, ali oni su jako aktivni bili, jako dobri lobisti… Albanija je pre tri godine uvela jedan vrlo bitan non-pejper, vrlo argumentovan, obrazložen u prilog članstva Kosova u ovoj organizaciji. Mi smo na to takođe odgovorili samo jednim non-pejperom. O tome u našoj javnosti nikada nije bilo reči. Treće, Kosovo je već, da ne kažem na mala vrata, nego u skladu sa svim pravilima i procedurama, postalo država članica nekoliko značajnih parcijalnih sporazuma. Jedan od njih je Venecijanska komisija, u kojoj smo i mi i dalje članica. Drugi je, na primer, parcijalni sporazum kojim je formirana Evropska banka za razvoj. Pa nismo napustili ni Evropsku banku za razvoj“, navodi sagovornica N1.

Pita zašto se nikada u poslednjih deset godina u ovoj zemlji nije razgovaralo o svim tim koracima i težnjama Kosova i međunarodne zajednice i onih koji ga podržavaju – ne samo što priznaju, nego i podržavaju članstvo Kosova u toj organizaciji.

Kaže da Srbija nije vodila aktivnu nego reaktivnu politiku. „Drugo, bojim se da će ovaj izraz malo da iznenadi gledaoce, ali kasno Marko na Kosovo stiže. Znate, ja naravno cenim odluku da se formira radno telo. Ne znam ko su članovi, osim predsedavajućeg ili predsednika ministra spoljnih poslova, prosto po funkciji, Petkovića iz Kancelarije za Kosovo, Tanje Mišević, dve ambasadorke aktuelne Grubješićke i Đurovićke prethodno. Nadam se, pretpostavljam da su uključeni eksperti. Znate mi imamo diplomatiju, imamo Ministarstvo spoljnih poslova, karijerne diplomate su i stručnjaci. Mi imamo stručnjake za međunarodno i javno pravo. Da li su i u koje meri uključeni i na koji način, to nije poznato nikome. Naravno obraćanje predsednika jedne države svojim kolegama je bitno, ali znate predsednici država ne odlučuju. Ne odlučuju ni nacionalne delegacije u Parlamentarnoj skupštini po zemljama. Odlučuju političke partije tih zemalja koje čine stalne delegacije u Parlamentarnoj skupštini“,  navodi.

Prilika propuštena 2022.

Kaže da naša nacionalna politika, naši nacionalni interesi i spoljna politika ne bi trebalo da budu u raskoraku, mada smo često  u situaciji da nam nije baš sasvim sve jasno s tim u vezi. „Ovih dana govori se pre svega o ovom izveštaju, o zasedanju političkog komiteta, o zasedanju Parlamentarne skupštine i sve je to na liniji našeg principijelnog stava o čuvanju teritorijalnog integritete i suvereniteta. Ali nemojte isključiti i Briselski sporazum iz 2013. i Ohridski sporazum, aneks iz 2023. godine. Činjenica da je Kosovo još 2020. podnelo prvi zahtev, 2022. zvanično uputilo pismo Komitetu ministara – tada je propuštena prilika možda da se nešto uradi ili da se bar sarađuje na rešavanju tog pitanja, već je Komitet ministara jednostavno otvorio proceduru, prosledio PS“, dodaje.

Kako kaže, u članu 4 Ohridskog sporazuma jasno stoji da se nećemo protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. „Ja kao karijerni diplomata sa 40 godina iskustva sam bila zaprepašćena. Kao crvena linija je postavljena – članstvo u Ujedinjenim nacijama… I tu sam bila zaprepašćena jer nije bilo napomene da se to odnosi na specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija poput UNESCO-a. Kosovo je članica već nekih bitnih međunarodnih organizacija i tela, MMF-a, Svetske banke, pokušava uporno da dobije članstvo u INTERPOL-u, UNESCO-u. Znači, mi smo s jedne strane ne potpisujući, ali prihvatajući  – sami sebi praktično napravili ozbiljnu prepreku – prihvatajući takvu jednu odrednicu – nećemo se protiviti članstvu u međunarodnim organizacijama“, navodi.

Prica priznaje da se na otpriznavanju dosta uradilo i da se dosta radi, ali dodaje da je činjenica da većina država članica Saveta Evrope priznaje Kosovo, da 12-13 zemalja ne priznaje Kosovo, da su one sve pozitivnog mišljenja kada je u pitanju članstvo…

„Praktično vi sada ne možete s jedne strane da insistirate samo na ispunjenju jednog dela obaveze, koje Kosovo i prištinske vlasti definitivno ne poštuju – ne ispunjavaju, niti mislim da su spremni, niti da će u budućnosti to činiti…  Činjenica da je postignut neki pomak konačnim rešenjem pitanja upisa manastira Dečani i imovine u katastar kao pravo svojine, ali šta je sa drugim ključnim uslovima koje je i sam izvestilac Dora Bakojanu postavila“, pita.

Podseća da je to pitanje osnivanja Zajednice srpskih opština ili opština sa srpskom većinom, ali isto tako i zakon o eksproprijaciji.

„Nešto što ću dodati, bitno mi je da kažem, konačni izveštaj Dore Bakojanu koji će danas biti predočen, formalno, zvanično uveden s njene strane…  Ona nije slučajno izabrana, ona je ozbiljan političar, bivši ministar spoljnih poslova, dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo itd. Ona je izabrana kao glavni izvestilac od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a ne samo političkog komiteta. Taj izveštaj je ogroman, ima 20 i nešto strana. Ja hoću da vratim priču na dva bitna momenta koja su prethodila u proceduri tom njenom izveštaju koji sadrži i izveštaj tzv. eminentnih pravnika koji su boravili na Kosovu, obavljali razgovore, bavili se zakonodavstvom i koji su pozitivno procenili zakonodavstvo pa i praksu i pomake, napredak Kosova u pravcu zadovoljenja standarda uslova poštovanja vladavine prava itd. Taj pravni izveštaj smo mi potpuno prenebregnuli, a on je u dobroj meri kao i mišljenje eminentnih pravnika sadržan u konačnom izveštaju koji ima preko 20 strana. U tom izveštaju pravnog komiteta se vrlo jasno određuju nekoliko pravaca. Kosovo se navodi sa zvezdicom, a biću slobodna da citiram, da u prvom spominjanju Application by Kosovo for membership of the Council of Europe znači aplikacija ili zahtev Kosova za prijem članstva – kroz čitav ovaj tekst svaka referenca na Kosovo, bilo da se odnose na teritoriju, institucije, stanovništvo mora biti shvaćena u punoj saglasnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i bez ikakvog prejudiciranja konačnog statusa Kosova. Ni Savet Evrope, niti brojne druge organizacije nemaju mehanizam za utvrđivanje državnosti. Ono što su eminentni pravnici utvrdili, to je da Kosovo ima prerogative države, teritoriju, kompaktno naseljeno stanovništvo, jezik, kulturu, veru to se zna još iz teorije države i prava“, navodi.

Odgovarajući i na pitanje zašto su požurili baš 2022. da podnesu konačni zahtev, kaže da su dva razloga – prvo geopolitička situacija. „Drugo, oni su imali većinu u Komitetu ministara i ranije, ali nisu mogli da obezbede sa sigurnošću punu većinu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope s obzirom na to da je Ruska federacija bila brojna i Azerbejdžan koji je takođe u neizvesnom statusu kada se radi o učešću u Parlamentarnoj skupštini. Ruske federacije nema, njihovih poslanika nema. Oni sada mogu da ostvare većinu“, navodi gošća N1.