Селаковић: Министарство затрпава школе захтевима, не знају право стање на терену

Нова школска година ускоро почиње, а са њом, по ко зна који пут, стижу нове одлуке, нови дописи и протоколи, нова упутства и смернице. Наравно да се шаљу само на школске мејлове од стране запослених у министарству, а директори прослеђују запосленима да се упознају са новим „реформама“ и новине уврсте у своје Годишње планове.

Било би занимљиво када би бар једном они који доносе та „густо и ситно“ куцана документа прво прошетали до школа, упознали се са стањем на терену, поразговарали са запосленима, па тек онда тражили спровођење. Творци тих „пројеката“ су завршили своју мисију оног тренутка када је допис прослеђен школи, а запослени нека се сада снађу са тим како знају и умеју.

Тако је десет дана пред почетак нове школске године дошло упутство са смерницама о организацији почетка наставе где су таксативно и табеларно побројане активности којима наставник и сваки запослени треба да се бави у наредном периоду.Министарка у документу који потписује наводи све саме стране речи и изразе, позајмљенице којима већина не зна значење.

Тако да смо први пут имали прилику да се упознамо са тим да у  „партиципативном односу дефинишемо идентитет школе“ узимајући у обзир која су то „највулнерабилнија одељења“, која оперишу у  „високо компетитивно средина“…

Прве три недеље предвиђају да се ученици постепено уводе у наставни процес. Пажљиво их обавештавамо да су у школу дошли да нешто науче, па тек од четврте недеље можда можемо полако на обраду наставних јединица. Притом, строго треба да водимо рачуна како су се ученици прилагодили, да ли смо у довољној мери повезали међупредметне „компетенције“.

Није ли школа васпитно – образовна установа, а наставник тај који има обавезу да своје знање пренесе ученицима и подстакне их да га у знању надмаше?

Како је то министарка замислила да наставник испуни план и програм дефинисан много пре њеног постављења ако тај исти наставник треба да запостави свој предмет како би остварио захтеве наведене Стратегије?

Притом, упркос усменим наводима и најавама, ни на видику нема упутства о упошљавању већег броја стручних сарадника у области педагошко-психолошког рада. Све је остало на сензационалистичком медијском нивоу, по моделу: рећи – значи постићи циљ.

​​​​​​​​Зато, позивамо надлежне одмах, још данас, да почну са градњом нових вртића и школа, смање број ђака по одељењима како би се делић онога што је замишљено и дато школама да реализују могло и да се оствари у раду са нашом децом.

Ако тога не буде, чему онда пројекти које редовно шаљете на наше школске мејлове, а ми читамо, климамо главом, ћутимо и ,,спроводимо” у дело. На папиру ће све то бити савршено записано уз пар намонтираних фотографија политичара и понеки видео запис – у томе смо се усавршили максимално. Али, у пракси је све сасвим другачије.

Душко Селаковић

Потпредседник ГО Народне странке Чачак

_________________________________________________________