SNS: Pluralizam mišljenja ili početak rasula

Do nedavno u SNS-u je carovalo jednoumlje i važilo pravilo „Tačka 1. Vučić je u pravu. Tačka 2. kad Vučić nije u pravu primenjuje se tačka 1.“ ili u prevedenom značenju „Vučić je uvek u pravu„. 

A kad je Vučić uvek u pravu onda niko drugi nema šta drugo da kaže osim da se složi sa stranačkim šefom i da uvek i na svakom mestu, bilo šta da govori, obavezno kaže onih nekoliko fraza da je Srbija na najboljem putu zahvaljujući mudroj politici Aleksandra Vučića, da svi u SNS-u treba da znaju da su tu zahvaljujući Vučiću, da ovo, da ono i sve zahvaljujući Vučiću.

Sad da li je nedavno odbijanje Vučića da se na kongresu stranke opet kandiduje za predsednika bilo okidač za slobodu govora unutar monolitne partije na vlasti, pa su se jezici odvezali i sad svako ima neko svoje mišljenje što bi mogli da definišemo kao neočekivanu pojavu „pluralizma mišljenja unutar SNS-a“ ili je disciplina toliko popustila da sad svako tera neku svoju politiku što bi se moglo definisati kao – početak rasula. 

Može biti da je onaj koji se za sve pita, sada smislio politiku slanja poruke građanima da je SNS partija sa demokratskim principima, stranka čiji članovi slušaju narod i prihvataju svaki dobar predlog, stranka sastavljena od ljudi koji misle svojom glavom i to što misle uvek slobodno govore ….

Pa sad narode izvoli da biraš za koga ćeš na izborima u aprilu da glasaš, za zlu opoziciju u kojoj se samo jedan ili mali broj jedinki za sve pitaju ili za široku demokratiju koju predvodi Aleksandar Vučić. 

A u toj Vučićevoj demokratiji odjednom imamo da visoki stranački funkcioneri i poslanici građanima šalju poruku da na referendumu u nedelju glasaju protiv (Đuka Bizon) a  premijerka Ana Brnabić da glasaju za. 

Ili poslanik Bratislav Jugović javno saopštava da je za proterivanje Rio Tinta iz Srbije, a ministarka Zorana Mihajlović se zalaže da Rio Tinto ostane i nastavi svoj započeti posao sa litijumom. 

I sad ovo najnovije sa ostavkom generalnog direktora EPS-a Milorada Grčića u kojoj on kratko navodi da podnosi ostavku, a naširoko objašnjava predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić zašto je i koliko je ministarka rudarstva i energetike zlo za Srbiju i kako će  energetski sektor u državi da pukne ako Mihajlovićka ostane ministarka još tri meseca ili i posle izbora u aprilu. 

Navodi iz pisma ražalovanog direktora EPS-a su takve prirode da je lako zaključiti da to pisanije nije dobro adresovano, jer ono što u njemu stoji više je za istražnog tužioca nego za političke čelnike države. 

Grčić je podneo ostavku i u njoj poručio: Ako Mihajlovićeva ostane ministarka, elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu.

U pismu koje je uputio državnom vrhu poručio je da ako se dozvoli da „elektroenergetski sistem Srbije vode ljudi poput Zorane Mihajlović, Srbija će postati šaka jada, koju svako može da pozoba“.

U pismu premijerki sad već višegodišnji bivši vd generalni direktor EPS-a kaže i sledeće: 

– Poštovana predsednice Vlade Srbije, na kraju ovog, opširnog izlaganja, želim da vam skrenem pažnju na jedan važan momenat. Sada, kada više nisam vršilac dužnosti direktora EPS, kada mogu da kažem ono što mi na srcu leži, ne mareći za hijerarhiju, upozoravam vas na sledeće. Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast. Gospođa Mihajlović radeći za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere, ne uništava samo jedno od najvažnijih ministarstava, ona potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor, koji je srce naše države. Kao čovek, koji nema visoke titule i koji nije vaspitan tako da ume na pravi način da se smeška licemerima iz kruga dvojke, ali kome su Srbija i naš narod, naša država, u srcu, upozoravam vas i molim da preduzmete sve kako bi na čelo tog ministarstva nakon izbora došao neko ko voli svoju državu, a ne samo svoj džep i svoju fotelju, koju pokušava da sačuva preko zapadnih ambasadora. 

Na lokalnim društvenim mrežama pojavio se komentar jednog Čačanina koji kaže: 

– Ja samo vidim da je tamo raspad sistema. Jedni druge optužuju, ne zna se koje kome šef, svako radi šta hoće, a mi ispaštamo. A kada izađe predsednik, ispriča priču kao da smo najuređenija država na svetu. Kao da teku med i mleko. A ako nešto nije kako treba krivi su Đilas i Šolak koji hoće sve da unište. A sada izađe na videlo da Grćić i Mihajlovićka ratuju, da Bajatović i Mihajlovićka ratuju, da Đuka udara po Mihajlovićki, da se ne podnose Šapić i Vesić, a vrhunac priče je da se Brnabićka,  koja je svima njima šef, ne oglašava, dok joj njeni ministri, koje je kao ona birala za svoj tim i direktori JP, jedni drugima oči vade.

Ako su ljudi u vrhu vlasti neistomišljenici po najvažnijim državnim pitanjima, ako su posvađani, ako jedni druge optužuju za težak kriminal i nesposobnost – ko nam to onda zapravo vodi državu i kuda ta država ide. 

Možda je to zapravo pravo referendumsko pitanje za građane Srbije – Da li želite da vam ovakvi ljudi vode državu i javne službe. 

________________________________________________________________________________