SNS i prijava za pranje novca

Nekoliko donatora tvrdi da su tokom izbora 2017. pomogli Srpskoj naprednoj stranci da sakrije poreklo novca, tako što su novac dobijen od SNS-a uplaćivali stranci pod svojim imenom. Zbog sličnih nalaza iz kampanje 2014. godine, Agencija za borbu protiv korupcije prijavila je ovu stranku Višem javnom tužilaštvu

Piše: Vladimir Kostić, Javno

U početku nisu tražili ništa zauzvrat.

Lokalni član Srpske napredne stranke (SNS) pomogao joj je da se zaposli kao vaspitačica.

Poznaje i druge koji su se zaposlili u javnim preduzećima ili privatnim kompanijama čiji su vlasnici povezani sa SNS-om.

U proleće 2017. godine, pred predsedničke izbore, iz stranke su je jednom nedeljno zvali na sastanke. Aleksandar Vučić, u tom trenutku premijer Srbije, bio je predsednički kandidat SNS-a.

Na jednom od sastanaka, funkcioner stranke izdvojio ju je u stranu, dao 40 hiljada dinara i rekao da je novac deo velikog priloga partiji. Da li bi ih donirala nazad SNS-u pod svojim imenom?

„Samo sam dobila kovertu sa novcem i račun na koji da uplatim“, rekla je za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) devojka koja je, iz straha da će ostati bez posla, tražila da ostane anonimna.

„Sve se znalo kad sam ušla u banku. Već su i oni znali kako idu uplate. Kasnije sam odnela uplatnicu kao dokaz da sam uplatila novac.“

Kaže da je na sastancima videla kako funkcioneri i druge pitaju da na sličan način uplate novac.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da ovo nije izolovan slučaj već šema koju je Srpska napredna stranka razvila da bi – protivno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti – kroz podmetnute donatore prikrila pravi izvor novca kojim su finansirane izborne kampanje.

Još četiri donatora ispričala su BIRN-u istu šemu – partijski funkcioneri dali su im 40,000 dinara pitajući ih da novac uplate nazad stranci pod svojim imenom.

BIRN otkriva da je zbog sličnih donacija Agencija za borbu protiv korupcije ove godine tražila od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da protiv SNS-a pokrene krivični postupak zbog sumnje na pranje novca tokom izbora 2014. godine.

U trenutku pisanja teksta, tužilaštvo je još proveravalo navode agencije. Sagovornici BIRN-a kažu da bi nereagovanje tužilaštva na moguće nepravilnosti u finansiranju političkih partija pokazalo da srpsko pravosuđe nije nezavisno.

Čačani finansirali Vučićevu kampanju sa 5,9 miliona dinara

I dok je bilo nemoguće utvrditi poreklo novca koji su zvanični donatori dobijali od stranke, dokazi prikupljeni tokom istraživanja ukazuju na sistematične povrede zakona od strane SNS-a na ovim i prethodnim izborima.

SNS nije odgovorila na BIRN-ova pitanja i zahteve za komentar.

Za krivično delo pokušaja skrivanja izvora donacija zaprećena je kazna do pet godina zatvora.

Misteriozna lista

Liste donatora SNS-a drugačije su od lista drugih stranaka. Tokom kampanje za predsedničke izbore 2017. godine, 98 odsto individualnih donatora SNS-a uplatilo je identičan iznos: 40,000 dinara. Agenciji za borbu protiv korupcije je trebalo nedelju dana da u bazu unese 6,789 imena.

Mnogi koje je BIRN kontaktirao sa liste donatora SNS-a objavljene na sajtu Agencije odbili su da govore.

Međutim petoro donatora nezavisno je potvrdilo da su im funkcioneri partije dali po 40,000 dinara kako bi donirali SNS 2017. godine.

Svi su želeli da ostanu anonimni.

„Zvali su jedne noći i rekli da dođem u kancelariju stranke“, izjavio je jedan 27-godišnjak. „Nisu dali nikakvo objašnjenje preko telefona.“

Stranke u Srbiji imaju zakonsku obavezu da prijave sve prihode i rashode u izbornoj kampanji u roku od 30 dana od dana održavanja izbora. Agencija zatim objavljuje imena donatora i iznose koje su uplatili.

U skladu sa zakonom, pojedinci mogu da doniraju političkim partijama iznos u visini do 20 prosečnih mesečnih plata, koja je u martu iznosila skoro 48 hiljada dinara.

Za razliku od drugih država u regionu, Srbija nema ograničenja na ukupna sredstva koja stranke mogu prikupiti za kampanju.

U zbiru, vojska donatora koja je SNS-u uplatila identičnu sumu novca, donirala je Vučićevoj kampanji više od dva miliona evra – iznos koji prelazi trećinu njegovog ukupnog budžeta od 6,5 miliona evra. Veći deo ostalih prihoda došao je iz državnog budžeta u skladu sa izbornim pravilima.

Budžet SNS-a bio je značajno veći od zbira budžeta ostalih deset kandidata – svi oni zajedno imali su nešto više od 4,3 miliona evra.

Ta vrsta finansijske nadmoći omogućila je naprednjacima da mobilišu mase na skupovima, preplave zemlju bilbordima i medije reklamama.

Zapravo, stranka je potrošila 83 odsto sredstava – preko 5,3 miliona evra – samo na reklamiranje.

Vučić je pobedio sa 55 odsto glasova na izborima za koje su posmatračke grupe rekle da su bili obeleženi kupovinom glasova, zastrašivanjem i kontrolom medija. Drugoplasirani kandidat dobio je 16 odsto.

„Naročito rasprostranjeni … bili su navodi o vršenju pritisaka na zaposlene u državnim i institucijama povezanim sa državom, da pruže podršku gospodinu Vučiću i obezbede dodatnu podršku na način da to prenesu svima ostalima, i podređenima i članovima porodice i prijatelja“, navodi se u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) objavljenom u junu 2017.

U 10.25 uveče, 2. aprila, ubrzo nakon što su stigli rezultati izbora, Vučić je stajao na podijumu u sedištu SNS-a na Novom Beogradu.

Njegova pobeda je „čista kao suza“, rekao je novinarima.

Finansijski tragovi

Sumnjive donacije SNS-u obeležile su i izbore 2014. i 2012. godine. Iako su i ostale stranke imale diskutabilne donatore, uključujući kompanije koje su velikodušno donirale uprkos poslovnim gubicima, SNS se i tada isticala hiljadama donatora koji su uplaćivali iste iznose.

Na parlamentarnim i predsedničkim izborima 2012. godine, od 2,300 pojedinačnih donatora SNS-a, 98 odsto njih je stranci uplatilo 19,000 dinara.

U 2014. godini, 95 odsto od više od 2,800 donatora uplatilo je 40,000, dok je u 2017. isti iznos uplatilo 98 odsto od skoro 7,000 davalaca.

Izuzetak su bili parlamentarni izbori 2016. godine, kada su naprednjaci dobili samo 17 donacija od po 40,000 dinara. Većina finansija za tu kampanju stigla je iz sopstvenih sredstava stranke, nakon promene u zakonu kojom je dozvoljeno korišćenje novca za redovan rad stranke u svrhe kampanje.

Agencija za borbu protiv korupcije već dugo ima razlog da bude sumnjičava prema donatorima SNS-a.

U 2012. godini Agencija je ustanovila da su 33 donacije partiji uplatili ljudi koji su od države dobijali socijalnu pomoć, prema izveštaju koji je objavila na svojoj veb stranici nakon izbora.

„Pojedini njihovi prilozi prelaze 50% od ukupnih godišnjih socijalnih primanja ili su im jednaki“, navodi Agencija, što je izazvalo spekulacije da su neobično darežljivi primaoci socijalne pomoći zapravo paravan za tajne donatore.

Istraživanje BIRN-a otkriva da je četiri dana nakon izbora 2014. godine Uprava za sprečavanje pranja novca alarmirala Agenciju za borbu protiv korupcije navodeći niz donacija SNS-u kao potencijalne slučajeve pranja novca.

Agencija je dobila informacije o 135 bankovnih transakcija u kojima su ljudi na svoje račune uplaćivali 40,000 dinara i odmah zatim prenosili isti iznos SNS-u kao donaciju.

Skoro tri godine kasnije, u martu 2017. godine, Agencija za borbu protiv korupcije podnela je izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Beogradu pozivajući na pokretanje krivičnog postupka u vezi sa transakcijama vrednim više od 5 miliona dinara.

Agencija je sumnjala da donacije „potiču iz nelegalnih aktivnosti, u koje između ostalih spada i sumnja na pranje novca“, navodi se u izveštaju u koji je BIRN imao uvid.

Izveštaj je takođe istakao dva sumnjiva bankarska transfera drugim strankama, jedan u vrednosti od 650 hiljada dinara Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i drugi vredan 80 hiljada dinara Ujedinjenim regionima Srbije (URS). U izveštaju se tužioci pozivaju da preduzmu mere i u vezi sa tim transferima.

URS se u međuvremenu ugasio, a SNS i SPS nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o konkretnom sadržaju izveštaja Agencije ili eventualnim optužbama u vezi sa izborima 2014. godine.

SNS nije odgovorio ni na pitanja o pet donatora koji su BIRN-u priznali da su bili posrednici u plaćanju kampanje 2017. godine, kao ni na navode Agencije da su donatori istovremeno bili primaoci socijalne pomoći 2012. godine.

Političko uplitanje?

Za činjenicu da je Agencija podnela izveštaj o sumnjivim donacijama vezanim za izbore 2014. sa tri godine zakašnjena, Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije, optužuje „politički uticaj“.

„Imajte u vidu i da ljudi u Agenciji zavise od toga kakav je Odbor“, rekao je on.

„Ako je Odbor nezavisan, on će vršiti pritisak na direktora i druge ljude da rade, a ako nije, ako je pod političkim uticajem, ljudi rizikuju da izgube posao. To je suština cele stvari i onda odugovlače. To je moje iskustvo.“

Jelena Đorđević, savetnica u Sektoru za kontrolu finansijskih izveštaja političkih subjekata Agencije, kaže da Agencija nema ovlašćenja da istražuje ili ispituje svedoke, što otežava podnošenje krivičnih prijava. Zbog toga su svoje zaključke poslali tužiocima, dodaje.

U odgovoru BIRN-u, tužilaštvo je saopštilo da je izveštaj vratilo Agenciji na dodatnu proveru i odbilo da dalje komentariše. Do trenutka pisanja teksta krivični postupak nije pokrenut.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da tužioci imaju dužnost da proveravaju sumnjive donacije kako bi saznali poreklo novca.

„To nije nikada urađeno i za to nema nikakvog izgovora za tužilaštvo“, rekao je Nenadić.

U Srbiji, javne tužioce predlaže Vlada a bira Skupština, zbog čega njihov izbor zavisi od vladajuće većine. Njihovi mandati traju do šest godina, a broj mandata je gotovo neograničen.

Jedinstven u regionu, sistem je „politički proces par excellence“ i stvara mogućnost za ometanje pravde, kaže Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca.

„Ako je tužilac suočen sa tim da će kroz određeni period ponovo biti biran i to od političara, on nema neki razlog da se njima zamera“, rekao je on. „Tužilac je čak i prilično motivisan da im se ne zameri kako bi dobio novi mandat.“

Kada su tužioci nezavisni …

U Makedoniji novo Specijalno Tužilaštvo, SJO, istražuje navode da su bivši premijer Nikola Gruevski i deset njegovih saradnika finansirali bivšu vladajuću partiju VMRO-DPMNE pranjem novca.

Ova istraga, nazvana „Talir“ [srebrni novčić], pokriva period od 2009. do 2015. godine. Tužioci sumnjaju da je stranka oprala najmanje pet miliona evra koristeći lažne donatore.

SJO je osnovan u okviru sporazuma o prevazilaženju političke krize, sklopljenog uz posredovanje Evropske unije između opozicije i vladajućih stranaka, nakon što je skandal sa prisluškivanim razgovorima paralizovao državu.

Tadašnji lider opozicije Zoran Zaev je nakon 2015. godine optužio Gruevskog i VMRO-DPMNE da stoje iza ilegalnog prisluškivanja 20,000 ljudi i niza drugih kriminalnih dela, uključujući izbornu prevaru, što je pokrenulo masovne proteste protiv Vlade.

Iako je organizacija Transparentnost Makedonija godinama upozoravala tužilaštva, državne revizore i poreske organe, istraga o finansiranju partije Nikole Gruevskog pokrenuta je tek sa formiranjem SJO-a.

U Beogradu, Lazić iz Udruženja tužilaca kaže da su slabe šanse da će se u Srbiji u skorije vreme pokrenuti slični postupci.

„Mislim da je teško izvući pouke [iz makedonskog slučaja] jer kod nas inače postoji jedna situacija nedodirljivosti političara dok su na vlasti“, rekao je on.

„Oni [tužioci u Makedoniji] podigli su te optužnice tek kada Gruevski nije više bio na vlasti.“

Optužbe u Crnoj Gori

Lokalni mediji u Crnoj Gori su 2011. godine objavili imena ljudi koji su negirali da su dali novac DPS-u, iako su se njihova imena pojavila na listi donatora Državne izborne komisije.

Tužioci su započeli istragu početkom 2012. godine, ali tek nakon što je antikorupcijska grupa MANS podnela krivičnu prijavu protiv stranke zbog mogućeg pranja novca.

Pet godina kasnije, slučaj stoji u mestu. Iz kancelarije specijalnog državnog tužioca odbili su da daju komentar.

U međuvremenu, optužbe nisu obeshrabrile donatore da daju novac za kampanju DPS-u. Na izborima 2016. godine pojedinačne donacije činile su polovinu partijskog budžeta, u iznosu od oko 680.000 evra.

Vladimir Kostić je istraživački novinar iz Beograda, koji se bavi istraživanjem javnih finansija, korupcije i kriminala. Ovaj članak izrađen je u okviru Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, uz podršku ERSTE Fondacije i Fonda za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.