SNS, SPS i DS: Za sedam godina građani strankama donirali oko 1,5 milijardi dinara

Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirali su donacije fizičkih lica strankama koje su bile ili su sada okosnica vlasti u Srbiji. U periodu od 2012. do kraja 2018. godine, sudeći po godišnjim finansijskim izveštajima, oko 1,5 milijardi dinara dobile su Srpska napredna stranka (SNS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka (DS). Najviše novca su dali donatori iz Beograda – skoro trećinu odnosno oko 451 milion dinara.

Iako oni koji daruju stranke uglavnom žive u razvijenijim područjima, donatori nešto više od 215 miliona dinara imaju prebivalište u manje razvijenim i devastiranim područjima širom Srbije.

Tokom 2012. i 2013. DS je skupio više novca i od naprednjaka i socijalista, međutim od 2014. situacija počinje da se menja i prihodi demokrata od donacija počinju da padaju.

SNS je za ovih sedam godina prikupio oko 764 miliona dinara, skoro koliko DS i SPS zajedno, s tim da treba napomenuti da ove dve stranke 2017. godine nisu imale svog predsedničkog kandidata već su podržale druge kandidate.

Novac koji su prikupile stranke su mogle da koriste za redovan rad i finansiranje parlamentarnih, lokalnih, pokrajinskih i predsedničkih izbora.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, novac se u većem obimu koristio za finansiranje izbornih kampanja nego redovnog rada stranaka.

Doniraju se i kvadrati

U ove vrednosti ne ulaze plaćene članarine već novčane donacije, ali i poklonjene nepokretnosti i pružene usluge. Upravo su nenovčane donacije jedan od razloga da se Kruševac po vrednosti donacija nalazi tik uz Beograd i Novi Sad. Naime, kako je CINS već pisao, SNS je 2017. godine dobio na poklon prostorije na Novom Beogradu čija vrednost od oko 1,3 miliona evra prevazilazi zakonom dozvoljeni limit. Prostor je donirao Velibor Jovanović, odbornik SNS iz Kruševca, koji ga je sa konzorcijumom godinu dana ranije kupio za oko 250 hiljada evra, tj. pet puta manje novca.

PROSTORIJE U BEOGRADU POKLONJENE SNS-U

Kao fizičko lice Jovanović u toku jedne godine može da da donaciju vrednosti do 20 prosečnih mesečnih zarada, što je 2017. godine bilo oko 920 hiljada dinara. U slučaju da je donator firma ili neko drugo pravno lice, limit se podiže na 200 prosečnih zarada. Ako donator prekorači dozvoljeni iznos, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nalaže stranci da u roku od 15 dana davaocu vrati donaciju. To se, međutim, nije desilo.

Čačak

U periodu od 2012. do kraja 2018. godine Čačani su za SNS izdvojili skoro 11,5 miliona dinara, DS 2,8 miliona a za SPS tek 33.000 dinara. 

Ovo nije prvi put da Kruševljani poklanjaju prostorije naprednjacima. U februaru 2016. Velibor Jovanović predvodio je drugi konzorcijum koji je kupio prostorije Agrobanke u Kruševcu, da bi ih, samo dva meseca kasnije, poklonio stranci. Reč je o 396 metara kvadratnih poslovnog prostora u Balkanskoj ulici u Kruševcu, vrednog nešto više od 13 miliona dinara i namenjenih tamošnjem Gradskom odboru. Ova donacija se ne nalazi u godišnjim izveštajima Srpske napredne stranke.

Sedimo nas dvoje pa dođe treći

„Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, pretpostavljam. I ja kažem, ‘evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra. (…) Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku‘.”

Ovako je predsednik Srbije i SNS-a, Aleksandar Vučić, pokušao da opravda optužbe za pranje novca zbog finansiranja stranke koju predvodi.

Prethodno je Agencija za borbu protiv korupcije saznala da deo donacija iz 2014. godine potiče od ljudi koji primaju socijalnu pomoć, a Uprava za sprečavanje pranja novca je utvrdila i da je grupa donatora prvo na svoje račune uplaćivala 40.000 dinara, a zatim isti iznos donirala SNS-u. Zbog sumnji da donacije potiču iz nelegalnih aktivnosti, između ostalog pranja novca, Agencija je beogradskom Višem javnom tužilaštvu 2017. podnela izveštaj koji zapravo predstavlja jednu vrstu krivične prijave.

Čačani finansirali Vučićevu kampanju sa 5,9 miliona dinara

U istom izveštaju, ali u manjem obimu, Agencija je ukazala i na sumnjive donacije SPS-u i sada neaktivnim Ujedinjenim regionima Srbije (URS). Istraga ni u jednom od ovih slučajeva još nije pokrenuta. U međuvremenu je, početkom 2018, za direktora Agencije izabran Dragan Sikimić, jedan od donatora Srpske napredne stranke.

SNS godinama koristi sličan mehanizam da bi finansirao svoje izborne ili redovne aktivnosti – hiljade ljudi uplaćuju identične iznose, nekada 19.000, a nekada 40.000 dinara.

Analiza izveštaja SNS-a, DS-a i SPS-a pokazuje da je medijalna, odnosno realna središnja vrednost novčanih donacija po godinama najveća kod socijalista. U 2014, 2015, 2017. i 2018. godini medijalna vrednost njihovih donacija bila je oko 200 hiljada dinara. Samo u 2018. godini je direktor Javnog preduzeća Srbijagas, Dušan Bajatović, dao 800 hiljada dinara SPS-u.

Ovde treba spomenuti i Vuka Jeremića koji se istakao po vrednosti prikupljenih donacija tokom predsedničke kandidature 2017. godine. Grupa građana Moramo bolje, koju je tada predvodio, u ovoj kampanji je prikupila više od 223 miliona dinara kroz donacije fizičkih lica, a medijalna vrednost donacija u novcu bila je 615 hiljada dinara.

Pored donacija građana, stranke svoj rad i kampanju finansiraju i novcem od pravnih lica, pre svega kompanija. 

Tako su u periodu od 2012. do 2018. godine SPS, DS i SNS od pravnih lica dobili ukupno nešto više od 182 miliona dinara. SPS je dobio više od 92 miliona, DS više od 75 miliona, a SNS oko 14,5 miliona dinara.

Privatne firme su za kampanju Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda 2018. godine donirale 58 miliona dinara. Od tog iznosa skoro 40 miliona su unele kompanije u kojima je upravo on vlasnik.

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je prekršajne prijave nakon ovih izbora, jer je iznos četiri priloga koje su kompanije dale grupi građana koju je predvodio Đilas veći od maksimalne vrednosti koja može da se donira na godišnjem nivou.

Novac iz budžeta

Pored priloga i članarina, stranke redovan rad i izborne kampanje finansiraju i novcem iz javnih izvora. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa da se za redovan rad novac iz budžeta deli političkim subjektima koji su osvojili mandate u predstavničkim telima srazmerno broju osvojenih glasova.

Za izborne kampanje se 20% sredstava iz budžeta raspoređuje u jednakim iznosima podnosiocima izbornih lista koji su dali izjavu da ih žele. Ostalih 80% se daje podnosiocima lista srazmerno mandatima koje su osvojile na izborima.

Na izborima koji se sprovode po većinskom sistemu, poput predsedničkih, 50% ukupnih sredstava se dodeljuje svim predlagačima kandidata koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za troškove kampanje. Ostalih 50% dobija ili pobednik tih izbora ili se, ako dođe do drugog kruga, taj iznos raspoređuje predlagačima u drugom krugu.