Špigel: Srpska vlast otišla najdalje u ograničavanju prava i sloboda

Mnoge vlade u srednjoj i južnoj Evropi, a posebno u zemljama Zapadnog Balkana iskoristile su vanredno stanje i pandemiju kako bi ojačale izvršnu vlasti i masovno ograničile slobode, ali je Srbija zemlja čije su vlasti otišle najdalje u ograničavanju pravne države, piše danas nemački list Špigel (Der Spiegel).

List piše da u Srbiji opozicioni političari, aktivisti za zaštitu ljudskih prava i nezavisni mediji „gotovo jednoglasno govore o kršenju ustava i o državnom udaru“.

Pri tome se, podseća Špigel, predsednik Srbije Aleksandar Vučić još krajem februara smejao na račun virusa, da bi nešto kasnije usledio zaokret i on je mimo parlamenta proglasio vanredno stanje što je dovelo „do ozbiljnih ograničenja osnovnih prava i javnog života“ Srbije, „iako je ona i sada srazmerno malo pogođena korona krizom“.

List piše da u Srbiji „ustvari samo parlament ima pravo da proglasi vanredno stanje, ali da rupa u ustavu to dozvoljava i predsedniku, ako je zakonodavna vlast sprečena“, što je Vučić i iskoristio pozivajući se na zabranu okupljanja zbog pandemije.

„To nije prvi put da predsednik zaobilazi ustav. Tako je Vučić, na primer, i šef svoje Srpske napredne stranke iako mu ustav zabranjuje da pored predsedničke obavlja još neku funkciju“, piše Špigel i ocenjuje da „srpsko rukovodstvo ni inače ne pokazuje skrupule u potkopavanju ustava“.

Navodeći da su u Srbiji uvedena rigorozna ograničenja i zabrane kretanja, posebno za starije gradđane, da je veći broj ljudi zbog kršenja tih zabrana završio i u zatvoru, i da je vlada tek posle masovnog negodovanja zbog hapšenja novinarke Ane Lalić odustala od namere da centralizuje pravo na informisanje, list prenosi ocenu predsednice srpskog Helsinškog komita Sonje Biserko da je „žalosno što EU u ovom trenutku ne želi da vidi šta se u Srbiji događa“.

„Oni gaje nadu da će Vučić doprineti rešavanju kosovskog konflikta, i zato na unutrašnjem planu ima odrešene ruke“, kaže Sonja Biserko za Špigel.

Nemački onlajn dnevnik piše da Aleksandru Vučiću, za kojeg se navodi da je 90-ih bio ministar informisanja i ultranacinalistički ratni huškač, a sada se svakodnevno na televiziji predstavlja kao lider i spasilac Srbije, „jačanje nadležnosti u stvari ne bi bilo potrebno, pošto već godinama vlada bez ograničenja“.

„Prvobitno za 26. april zakazane, a zbog pandemije odložene izbore, njegova bi partija verovatno ubedljivo dobila, delom i zato što većina opozicionih partija namerava da ih bojkotuje. U zemlji, međutim, raste nezadovoljstvo zbog političke korupcije i nepostojanja socijalne i ekonomske perspektive za većinu ljudi. Korona menadžment u kojem Vučić sada nastupa kao da je Srbija u ratu, čini da duboki problemi u zemlji potonu u drugi plan“, konstatuje Špigel.