Šta još treba da se desi

Већ другу школску годину заредом, опустошену трагедијама, девастирано школство бори се да достојанствено доведе до краја. Непостојећим ресурсима и конкретним мерама од стране надлежног министарства, просветни радници у Србији истрајавају на бранику образовања, осиромашени, понижени, занемарени, претучени…

Једна стотина хиљада људи овој земљи није битна. Једна стотина хиљада запослених у просветном систему чека да буде примећена и уважена.

Весна Јеротијевић

Већ дуго ништа афирмативно нисам чула о просветним радницима, заслужују ли они уопште да буду на листи приоритета? ,,Ситни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају“, записао је Доситеј Обрадовић.

У овој земљи има обзира за све осим за образовање. То је зато што просветни радници раде у идеалним условима, њих ђаци воле,  родитељи поштују. Школе су опремљене као да смо у Финској, плате су као у Норвешкој, а у школи су сви срећни и задовољни као у Данској.

Политички подобни директори насиље у школама прикривају од јавности, а данашњи штрајк просветних радника сматрају политичким маркетингом. 

Да се није десила корона наши надлежни не би знала да су нам болнице у очајном стању, да немамо опрему, да немамо лекаре.

Шта још треба да се деси да би надлежни видели какво нам је стање у школама? Доприноси за школство су много мањи него за здравство и за друге делатности.(Само је култура гора од просвете). Сва повећања плата у просвети процентуално су била најнижа. Када се објаве плате буџетских корисника, свима се објављују  основице, само је плата просветних радника објављена са минулим радом од 30 година у просвети.

Не желим никога да вређам, сваки је посао одговаран и важан, али нека се једном узме у обзир колико је неко провео образујући се за своје занимање. Статус службеног лица није нам додељењ, па је самим тим и послата порука да свако може физички да се обрачуна са наставником или професором.

Последице оваквог немара и занемаривања просвете управо су немили догађаји који се нижу из дана у дан. Напретка и развоја једног друштва нема без доброг образовања. Данашњи штрајк просветних радника одраз је колегијалности и потребе да штитећи једни друге, заштите сами себе. ,,Востани Сербије…“звонило је за узбуну!

Оваквим немаром према образовању наша деца само ће бити  јефтина, проста  радна снага. Надајмо се да ће се свега овога просветни радници сетити 2. јуна, када ће бити у прилици да располажу својим јединим ресурсом, правом гласа.

Ауторка текста: Весна Јаротијевић

________________________________________