Stojanović: Vučić i Nikolić vode istu staru politiku

Istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je da Vučićev odlazak u Zagreb i Nikolićeva dodela ordenja samo izgledaju kao dve suprotne politike.

“Međutim, pošto živimo ovde i navikli smo na analize naše politike, možemo da kažemo da oni šalju dve poruke različitim delovima javnog mnjenja. Tu predsednik Nikolić bolje stoji, jer su obojica dobili glasove na kontinuitetu sa devedesetim godinama, a ne za ono što sada izgleda da je Vučićeva politika”, kazala je ona u emisiji “Jedan na jedan” Radiotelevizije Vojvodine.

“Podelom ordenja predsednik Nikolić šalje poruku glasačima da se ništa ne brinu, da Vučić radi ono što mora da radi, ali da je on tu sa svojom politikom”, istakla je ona i dodala da će se vrlo brzo pokazati da rezultati te politike nisu dobri.

“Naprednjaci su nešto nudili i obećavali, ali će se ubrzo pokazati da je stanje u zemlji sve gore, da je ekonomska kriza sve dublja, da je socijalna kriza dramatična i sada treba naći novu kartu, a karta je uvek stara i ista, a to je nacionalizam i ja te ordene tako razumem”, objasnila je ona.

Govoreći o svom pesimizmu kada su u pitanju evrointegracije Srbije, Stojanovićeva je rekla da mi ni 2011. godine, kada smo ostali bez statusa kandidata, a ni sada ne želimo iskreno da idemo u Evropu, da se suštinski promenimo i da primenimo principe vladavine prava, procedura, jakih institucija i slobodnih medija.

“Evropa vidi šta se ovde dešava i kada hvali naše rukovodstvo, ali kao i sve velike sile, vodeće države članice EU su cinične u tom smislu što imaju jasne prioritete – mir na Balkanu, odnosi između Srbije i Kosova, te zato će prećutati neke stvari koje muče ljude koji ovde žive”, navela je ona.

Stojanovićeva je dodala da se Evropa menja i da se ne zna gde će taj proces otići, a da mi i dalje gledamo u sopstveni pupak.

“Mi smo neverovatno etnocentrični, malo znamo o svetu oko sebe, a malo nas se i tiče. Pored nas mogu da prođu i tenkovi , a mi to baveći se sitnicama nećemo primetiti”, rekla je ona i dodala da je teško reći i kako će se proces promena u Evropi završiti.

Ističući činjenicu da smo od 1835. godine na svakih 17 godina menjali Ustav, Stojanovićeva kaže da nam to govori da nismo izgradili ozbiljnu državu iza koje bismo stajali i za koju bismo tačno znali šta hoćemo sa njom da uradimo.

“Ustav je pravni akt, ali i neka vrsta osnovnog načela, najvažnijeg principa na kojem ta država počiva. O tome najbolje govori činjenica da Sjedinjene Američke Države imaju samo jedan ustav, onaj iz vremena rata za nezavisnost. Prema tome, Ustav je i jedan principijelni akt, ali mi do tih principa nikad nismo stigli. Zato ljudi ne znaju šta slavimo 15. februara, jer država ne počiva na principima i ta njena poruka je krajnje nejasna”, navodi ona.

Stojanovićeva dodaje da se od te 1835. godine, kada smo dobili prvi Ustav, naša politička kultura nije promenila, te da ona nikada nije išla za opštim dobrom i definisanjem principa, već za dnevnim zapušavanjem “nekih rupa i gejzira”.

“Svi se sećamo kako nam je 2006. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao da znamo da Ustav koji donosimo nije dobar, ali da je to najbolje što trenutno možemo. U mnogo slučajeva tokom naše istorije je prilikom usvajanja Ustava rečeno da Ustav nije dobar i da ćemo ga vrlo brzo promeniti, čime se u državu unosi neprekidna pravna nesigurnost. Tokom tih 17 godina, vi u početku kritikujete Ustav, govorite da ne valja, a onda se u drugom delu tih 17 godina pripremate za donošenje novog”, kaže ona.

Govoreći o činjenici da je te 2006. godine Tadić govorio da je usvajanje Ustava “put ka Evropi”, a da je Koštunica video Ustav kao pobedu Srbije u očuvanju Kosova i Metohije, Stojanovićeva je rekla da su obojica bila u krivu, zbog toga što su pokušavali da reše neke svoje prioritete.

“Već iz te izjave “I Kosovo i Evropa” vi vidite da je taj Ustav nemoguć i da, pošto ga donosite za taj dan, onda on veoma brzo pada, jer se menja politička situacija i on više ne važi. Ustav iz 2006. godine, kao i mnogi pre njega, jeste prepreka životu, zato što se život mora zasnivati na opštijim principima, suviše je brz i ne možete da menjate ustav kad god se život promeni. Da bi ustrojio život, ustav mora da počiva na većim idejama”, dodala je ona.