Kako B92 ekskluzivno saznaje, Toni Bler je danas posetio Beograd i održao jednosatno predavanje pojedinim ministrima. Njegova poseta obavijena je velom tajne.

Niko od ministara izlazeći sa predavanja nije želeo da komentariše o čemu je bilo reč.

Predavanje je održano u Tolstojevoj 2 na Dedinju, ali ulaz ekipi B92 nije bio dozvoljen. Na parkingu smo zatekli službena vozila Vlade Srbije. Predavanje Tonija Blera trajalo je oko jedan sat, posle čega su klub poslanika počeli da napuštaju ministri.

Ipak, niko od njih nije želeo da daje izjave.

Na pitanja B92 nisu odgovorili ministri Dušan Vujović, Ivan Tasovac, Nikola Selaković i Zorana Mihajlović, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali je kratko rekao da će „o sastanku pričati neko drugi“.

U međuvremenu, vozila britanske ambasade defilovala su oko vile u kojoj su u tom trenutku sastanak imali srpski ministri i nekadašnji britanski premijer.

Nekadašnjem šefu britanske vlade očigledno je bilo bitno da u Beogradu ostane neprimećen, pa je zato Klub poslanika napustio kroz zadnji izlaz, najverovatnije kroz kuhinju. Napustio je objekat u pratnji blindiranih kombija i automobila.

Iako nam ulazak u sam objekat nije bio dozvoljen, saznali smo da je Toni Bler ministrima objašnjavao strategiju političkog delovanja, odnose sa javnošću to kako bi trebalo da komuniciraju s medijima.

Takođe, rekao im je da bi trebalo da se fokusiraju na tri ili četiri teme tokom svog mandata.

Bler: Ja sam insistirao da NATO bombarduje Srbiju 1999.

Bivši britanski premijer Toni Bler objavio je da je odigrao ključnu ulogu u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine i da je njegovo insistiranje na vojnom rešenju stavilo pod veliki pritisak odlične lične odnose koje je imao sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.

U memoarima naslovljenim „Putovanje“, u poglavlju „Kosovo“ koje zauzima oko 30 strana, Bler piše o svojoj ulozi u NATO bombardovanju SRJ, zbog, kako je naveo, „etničkog čišćenja na Kosovu“, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). Bler je, prema sopstvenom uverenju, odigrao ključnu ulogu u toj vojnoj intervenciji i priznaje da je bio u manjini kada se zalagao za vojno rešenje kosovske krize.

Amerikanci, za razliku od njega, nisu bili toliko zainteresovani za vojno rešenje, pošto ga nije bilo lako prodati američkom javnom mnjenju – za razliku od sukoba u Avganistanu i Iraku, bilo je jako teško reći šta su direktni američki interesi na Kosovu, naveo je britanski radio. Bler u memoarima piše i da ga je Klinton kritikovao zato što su se u američkoj štampi u to vreme pojavljivali tekstovi da britanski premijer vrši pritisak na SAD da pristanu na slanje kopnenih trupa na Kosovo i Metohiju, ukoliko vazdušni napadi ne budu dali rezultate, ali da je naposletku ipak pristao i na kopnene trupe.

Veliko insistiranje Blera na vojnom rešenju kosovske krize, u principu se svodi na njegov već poznat stav o tzv. „humanitarnim intervencijama“, preneo je Bi-Bi-Si. Bivši britanski premijer piše da je u prvom trenutku njegov glavni motiv za traženje vojnog rešenja za Kosovo bio „bes zbog onoga što se tada dešavalo na Kosovu“. Bler ja napisao da je Kosovo za njega u suštini bilo „moralno pitanje“, ističući da svaka vojna intervencija sa sobom donosi određene rizike, ali i da je neintervenisanje takođe rizično i naveo kao primer Bosnu i Hercegovinu početkom devedesetih godina.

Bler u memoarima piše i da ga je Kosovo naučilo nizu lekcija – o vlasti, o vođstvu i o sebi i da sada, kada čita materijale iz tog vremena i razmišlja o tome kako se situacija razvijala, „divi“. Bivši britanski premijer naveo je da je Kosovo „definisalo njegovo viđenje spoljnih i vojnih intervencija uopšte“.

Kako je preneo britanski radio, čini se da Bler ne žali ni zbog jedne odluke iz tog vremena; žao mu je, na primer, zbog toga što su NATO-ovi avioni tokom bombardovanja pogodili jedan civilni konvoj – ne navodi i koji. On je napisao i da mu je žao što je u bombardovanju Beograda stradala i kineska ambasada. Bler takođe priznaje da, kako je napisao, niko ne može da kaže da su problemi Balkana sada rešeni, ali da ovaj prostor, koji je više od veka bio sinonim za nestabilnost barem ima šansu za bolju budućnost.

On je navodi da je Hrvatska počela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, a da je Slovenija već punopravni član EU. Današnju Srbiju Bler ne pominje, i ne bavi se pitanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

U poglavlju posvećenom Kosovu Bler opširno govori i o svom odnosu sa Bilom Klintonom, koga smatra „najimpresivinijem političarem koga je ikada upoznao“, pominje i Klintonovu aferu sa Monikom Levinski, kao i lični odnos Bila i Hilari Klinton.