Odgovor na odgovor odborničkom šefu naprednjaka

Nakon što smo u skladu sa Zakonom o javnom informisanju objavili odgovor šefa odborničke grupe naprednjaka u Skupštini Grada Čačka, Aleksandra Maksimovića, na naš odgovor na njegov demanti, koji smo takođe objavili, moramo, ali ovog puta u skladu sa zdravim razumom, na kraju ove naše male polemike i mi sa naše strane da stavimo tačku, jer je i odbornik Maksimović poručio da se više neće dopisivati sa nama, osim preko nadležnih državnih institucija.

Priznaćete, nije nam lako, jer kad funkcioner moćne svevladajuće političke stranke priziva državne institucije da ga zaštite u polemici sa jednom malom, lokalnom, novinarskom redakcijom, onda nam se gaće tresu.

Najpre hvala bivšem kolegi po novinarskom peru, koji je sada našao bolje društvo, na iskrenom odgovoru koji nam je poslao, jer smo sada i mi i javnost, konačno, u prilici da se upoznamo kako stvari zaista stoje.

Saznali smo dakle, da Maksimović, kao šef Informativne službe Gradskog odbora SNS i član Saveta za medije pri takođe nepostojećem Gradskom odboru SNS u Čačku, nije autor brojnih saopštenja za javnost koje su stranačke službe čiji je on šef izdale u proteklih godinu-dve dana.

Saznali smo i da on, kao šef, ne zna ili zna ali ne želi, ili ne sme, javno da kaže, ko je autor tih saopštenja za koja i sam tvrdi da su puni govora mržnje, vređanja, prevođenja političke borbe na lični nivo, uključivanja u to prepucavanje porodica i da se sada i on ograđuje od saopštenja koja je izdala stranačka služba kojom, gle čuda, baš on rukovodi.

Evo da malo pomognemo našem zaboravnom bivšem kolegi po novinarskom peru, koji kaže da ne zna ko je prvi započeo „medijski rat“. Tačno je da kad rat odmakne, malo ko se seća ko je prvi počeo, ali nismo svi zaboravni kao šef Maksimović.

Sada i nešto lično. Kada se još nisi odricao prijatelja, zarad politike, pozvao si na kafu i na terasi svoje kuće, zajedno sa bratom po tetkine linije, molio da Ozon Press ne objavi priču o tome kako je gazeći preko drugih, njegova supruga avanzovala u glavnu sestru na Palijativnom odeljenju čačanske Bolnice.

Ah, da, pre neki dan reče da se toga sećaš.

A „rat“ je počeo kada smo odbili da objavimo saopštenje Informativne službe GO SNS, čiji su koautori šef Maksimović i tuzla-guzla poverenik Parezanović, u kome su svojim političkim oponentima postavljali dijagnoze, na primitivan i prizeman način ispod svakog nivoa javne komunikacije.

Objavili smo tekst u kome smo pozvali SNS i sve ostale aktere na lokalnoj političkoj sceni da spuste loptu, da upristoje svoj javni dijalog.

Usledio je brzi odgovor čačanske naprednjačke vlasti, saopštenja u kojima nam vlast lepi etikete da smo lopovi koji su krali humanitarnu naftu, da smo otvarali i krali tuđe poštanske pošiljke, da dugujemo i Kurti i Murti … sve to bez dokaza i sve u maniru diktatorske vlasti i onoga što nam je ostalo kao nasleđe iz onih pet vekova pod Turcima – kadija te tuži, kadija ti sudi.

Osim što sada šef Maksimović kaže da on to nije pisao i da takva saopštenja ne podržava. Pa što šefe, onda ne podneseš ostavku na mesto šefa Informativne službe i koordinatora Saveta za medije u SNS-u.

Nije ni sada kasno da to uradiš, ako je u tebi ostalo bar malo od one časti i poštenja po kojima smo te znali pre učlanjenja u SNS.

Kada nam šef Maksimović i ostali lokalni funkcioneri SNS-a, u neformalnim razgovorima, kažu da oni ne podržavaju ono što Informativna služba Gradskog odbora u svojim saopštenjima piše za nas iz redakcije Ozon Press-a i Čačanskih novina, i da  je taj što piše ta saopštenja običan magarac, naš odgovor je da je to, ipak, njihov magarac i da je red da svako vodi računa o svom magarcu, pa i njih sada pozivamo da se javno ograde od njega, kao što je to uradio šef Maksimović ili da snose kolektivnu odgovornost za sve što taj magarac javno saopštava u njihovo ime.

Ono o sklanjanju „crnih para za bele dane“  iz Segedina devedesetih godina, kako ste napisali u svom odgovoru  šefe Maksimoviću, nismo baš najbolje razumeli. Naš narod ima izreku o „belim parama za crne dane“, a upravo takve pare i u takvom vremenu je firma u kojoj ste tada radili, vrlo transparentno primala iz Segedina i vi se niste bunili kada ste od tih para primali platu. Tada vam se te pare nisu gadile.

Jedino ste se, sa još par kolega bunili, što u okviru IIJP „Čačanski glas“ pravimo TV Čačak, što vam kasnije opet nije smetalo da kao sportski novinar uzimate pare ne samo u Čačanskom Glasu i na Radio Čačku već i na TV Čačak.

Režim koji je tada bio na vlasti u Srbiji, setite se samo ko je tada bio ministar informisanja, radio je isto što i vaša vlast radi sada, kada su mediji u pitanju. Gušenje i gašenje medijskih sloboda, finansijsko iznurivanje slobodnih i vlastima nepodobnih, i bogato nagrađivanje onih podobnih i spremnih da se ulizuju svakoj vlasti.

Nema razloga da dalje dužimo tu priču, dok smo zajedno radili u toj firmi i dok je jedan od nas bio direktor, firma je bila jedinstvena i vi ste šefe Maksimoviću uredno primali platu. Znamo šta je bilo posle, kad smo mi nepodobni oterani na ulicu, a vi podobni ostali.

Pošto kao odbornik i nazovi političar, sami kažete da vam nije jasno zašto neko sebi daje pravo da određuje šta je zadatak izabranih lica, pa to povezujete sa duplim standardima i urušavanju načela novinarske profesije, evo da vam pojasnimo.

Misija novinara je da budu kontrolori vlasti i oni koji uvek sa kritičkim osvrtom prate šta radi vlast. Znamo da vi kao agronom po struci, koji se bavio sportskim novinarstvom, nije mogao tokom studiranja agronomije i pisanja o sportskim događajima da sazna šta je zapravo društvena uloga i misija novinara, pa vam na ovome i ne zameramo. Evo da približimo ovo o čemu vam pričamo terminologijom koja je vama bliža. Novinari su, što bi Englezi rekli „watch dog“ tj. psi čuvari demokratije.

A u demokratskom društvu izabrana lica su dužna da javno polažu račune o svom radu građanima, jer su građani ti koji ih na izborima biraju i građani su poreski obveznici od čijih para izabrana lica, u ovom slučaju odbornik Aleksandar Maksimović, primaju platu.

Ako smo to razjasnili hajdemo sad na lekciju br. 2. o vašoj plati. U konkretnom tekstu nismo se bavili iznosom vaše plate, ali jesmo činjenicom da ste u radno vreme, bili van svog radnog mesta, i to ne prvi put. Onaj ko treba da vodi računa gde ste, šta radite i kako organizujete posao jeste vaš direktor, ali je zapravo vaš partijski kolega, koji je u stranačkoj hijerarhiji ispod vas, pa možda i ne sme da vas pita, ali mi smemo i imamo obavezu da propitujemo i vas i njega, sve dok ste obojica zaposleni u javnom gradskom, a ne u svom privatnom preduzeću.

I kad smo već kod vašeg zaposlenja, najpre u SC Mladost, a potom i na sadašnje radno mesto, i jedno i drugo bilo je mnogo više od stranačkog zapošljavanja zar ne? Ali o tome neki drugi put.

Za razliku od vas, odbornici Dveri koji su bili na istom mestu kao i vi, ne primaju budžetske plate, pa mogu u radno vreme da budu gde god im je volja. Toliko o duplim standardima.

To što druge etiketirate da su stranački preletači, a sebe kako kažete „ne doživljavate kao političkog preletača“ govori više o vašem samoljublju nego o objektivnom poimanju činjenica. A činjenica je da ste vi šefe Aleksandre Maksimoviću politički preletač par ekselans.

Evo da objasnimo na primeru koji ste sami dali.

Kažete da se u gradu zna ko je iz Demokratske stranke preleteo u LDP, pa iz LDP u DJB. Kao što vidite, a pravite se da ne vidite, radi se o prelasku, sličnom vašem posle višegodišnje apstinencije iz velike opozicione u znatno manju opozicionu stranku. A onda iz te male opozicione u još manji opozicioni pokret.

Da li vam to liči šefe Maksimoviću na interes političkog preletača, ili na istrajnost i odlučnost da se izborimo za principe i političke ciljeve na koje su neki dolaskom na vlast zaboravili.

Aleksandar Maksimović

A kako je tekla karijera političkog preletača Aleksandra Maksimovića? Bio član Saveza komunista u jednopartisjkom sistemu kada je ta stranka bila vlast. Posle malo apstinirao, pa ga pozvalo u G17 Plus, stranku koja je takođe tada bila na vlasti, a onda opet malo apstinencije pa ga pozvalo u SNS, opet stranku na vlasti.

I sad Aleksandar Maksimović koji je pretrčavao iz jedne u drugu vladajuću stranku, proziva druge koji su iz veće prelazili u manje opozicione stranke i pokrete da su politički preletači.

A što se političkih sudbina svih pomenutih stranaka tiče, šefe Maksimoviću razlika je u tome što su DS, LDP i DJB i danas žive i politički aktivne. Politička sudbina stranaka u kojima ste vi bili član je takva da su dve ugašene, a i ova sadašnja neće još dugo. 

Ako ostajete pri datoj reči da sa ovim završavamo našu javnu prepisku šefe informativne službe fantomskog Gradskog odbora SNS-a u Čačku i da ubuduće prelazite na komunikaciju preko nadležnih državnih institucija, onda vam u kontekstu vaše pretnje državom u kojoj ste i sami delić vlasti, toplo preporučujemo da u utorak kupite novi broj Čačanskih novina i pročitate uvodnik iz pera vašeg nekadašnjeg prijatelja Aleksandra Arsenijevića, a ovde evo samo jednog citata, da vas uvedemo u temu:

„Naprosto u zemlji Srbistanu decenijama unazad na snazi je postulat po kome nije grešan onaj što mulja, kraducka i laže kad zine, već onaj ko na to ukazuje i o tome otvoreno govori. Tako se ponašaju i sa koca i konopca skupljeni čačanski naprednjaci. Pa tako na pomen kritike neizostavno se oglašava nešto što se naziva Informativna služba Gradskog odbora SNS. Ma šta to bilo i ko se iza toga krio…

…Samo zaboravljaju da redakcije Radio Ozona, Čačanskih novina i Ozon Pressa nisu poklekle ni pred režimom Slobodana Miloševića, ni pred klevetama ni pred otvorenim pretnjama za vakta Ilić magistra Velimira i njegove novosrbijanske družine, čije bi metode da kopiraju poverenik Parmezanović i njegova naprednjačka bulumenta ruralne provinijencije.“

Informativna služba portala Ozon Press

____________________________________________________________