Vino piju nane, age na Dedinju

Možda nije baš sve kao u pesmi koja je proslavila Himzu Polovinu, ali ima neki sevdah koji povezuje pesmu i nedavni skup u Vili Mir, gde se sastadoše  srpska vlast i neka opozicija, s ove i sa one strane Drine, da o nečemu važnom divane i dogovor i važne odluke, kao što je red, vinom zaliju i overe. 

Kako bi se inače na drugi način branilo i odbranilo svekoliko Srbstvo nego junačkim saborovanjem na beogradskom Dedinju. 

A da je muka velika stisla, stisla je, kao kad stisne mraz zimi pa pas i mačka zajedno spavaju i jedno drugo greju. 

Nekome se kruni vlast u Banjaluci, nekome u Beogradu sve krenulo po zlu, nekome presušile finansije, neko ne zna gde je levo a gde desno, pa krivuda malo tamo malo vamo, ali svima kao to nije važno, nego eto oni se žrtvuju za majku Srbiju i braću Srbe i sestre Srbkinje, makar i da obraz svoj prodaju. 

Štrajk glađu na skupštinskim stepenicama, levo Boško Obradović, desno gore Aleksandar Martinović – Screen Shot N1 10.05.2020.

Jer ako to sve nije tako, šta bi drugo moglo biti da ponovo ujedini Boška Obradovića i  Aleksandra Martinovića, koji koliko juče zajedno sedeše na stepeništu Narodne skupštine, svaki u svom štrajku glađu.

Samo velika briga za Srbstvo mogla je dovesti ljutu vlast i ljutu opoziciju na šumovito Dedinje da u miru i uz cvrkut ptica, sa ljutim Dodikom i njegovom svitom otpišu ferman Valentinu Incku, Evropi i svim ostalim neprijateljima Srba. Ne može se takav sastanak voditi u Parlamentu gde zvrje kamere, škljocaju fotoaparati, sevaju blicevi i okolo se muvaju skupštinski izveštači. 

Samo onaj ko je zloban i ko ne razume o kakvoj opasnosti se za Srbstvo radi, može da napada i kritikuje otkud Boško i Radule zajedno sa naprednjacima. 

– Napadati jeftinim pričama o vinu koje nisam pio, jedinstvo po pitanju Republike Srpske koje je postignuto, je dno politike. DJB se nije prodao niti će. Neće izdati ni Republiku Srpsku – napisao je Saša Radulović na svojim tviter nalozima. 

E sad mi je lakše. Frka oko onog miliončeta evra što je onomad ministar privrede Saša Radulović, u Vladi premijera Ivice Dačića, odbio da iz državnog budžeta prosledi Čedi Jovanoviću po preporuci prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića „da ne zateže, jer ne daja pare iz svog džepa“, je izgleda izglađena.

Radulović je u pravu, samo neko sa dna politike može da pomisli da se do jedinstva vlasti i opozicije po najvažnijim nacionalnim pitanjima dolazi u Skupštini, kada se svi okupe, a ne na zatvorenim sastancima sa probranim učesnicima. 

Brnabić, Obradović, Martinović – do juče ga nazivali fašistom, sad sa njim, a i on sa njima, vino piju

Jedino malo zbunjuje otkud da se jedinstvo postiže sa fašistima. Koliko do juče, Obradovićev štrajkački kolega Martinović, nazivao je Boška fašistom. Da su Boško i ostali iz Dveri fašisti, govorili su i premijerka Brnabić i predsednik Vučić, pola Vlade i pola naprednjačkih poslanika u Skupštini, mada bi se svaki iskreni fašista ozbiljno naljutio, a Duče i Firer u grobu prevrnuli, na takve tvrdnje. Verovatno bi se i Ljotić, ona srpska varijanta fašiste, vrteo kao ringišpil.

Ako opet, uzmemo da je istina to što naprednjaci kažu za Dveri, mada po govorenju istine naprednjaci nisu prepoznati u srpskom društvu i šire, eto pitanja – zašto su na razgovor i vino, pozvani fašisti. 

Da li se to nacionalno jedinstvo Srba temelji na saglasju vlasti, „fašista“, Šešeljevog naslednika i Milice Zavetnice.

Naravno da ne. Naravno da Boško i Dveri nisu fašisti i naravno da se u Vili Mir uz čašicu razgovora i čašu-dve-tri vina nije napravilo nikakvo jedinstvo niti bilo šta što bi bilo značajno, ili što bi komšije Hrvati rekli „učinkovito“ za odbranu Republike Srpske ili Srbstva. 

To se samo Srbadija iz Bosne, kojoj osim Dodika zavičajno ili po rođenju pripadaju Vučić i Radulović, sjatila u glavni srpski grad, na Crnogorcima najomiljeniju beogradsku lokaciju Dedinje, da malo srbuje i belo vino pije.

Što bi rahmetli Himzo otpevao: Vino piju nane, age…. 

_______________________________________________________________________________