Vlast negira klimatske promene i svaki put je zatečena olujama, sušama i drugim klimatskim ekstremima

Klima se rapidno menja i to jeste nešto sa čim moramo da naučimo da živimo ali postoji mnogo toga što možemo da učinimo da zaustavimo zagrevanje planete. Osim što svi moramo početi da menjamo životne navike, najveća odgovornost je na našim ignorantskim institucijama i njih moramo naterati da donose političke odluke koje idu u prilog održivom razvoju gradova, države i planete.

– Srbija najranjivija zemlja Evrope po pitanju klimatskih promena, ali i među najsporijim u odgovoru na izazove. Ovde je porast prosečne temperature veći od svetskog proseka, a veća je i incidentnost ekstremnih događaja kao što su suše i intenzivne padavine – kaže se u izveštaju Notr Dam univerziteta iz 2020-te godine.

Srbija ima potpisan akcioni plan Ujedinjenih nacija “Agenda 2030” sa jasnim ciljevima za postizanje održivog razvoja, ali ga ne sprovodi, kao ni Pariski sporazum iz 2015-te, Zeleni dogovor Evropske unije. Sve smo to potpisali, ali ostaju mrtvo slovo na papiru jer naše političke elite negiraju postojanje klimatskih promena.

Ostaće zapamćena rečenica gradončelnika Šapića, nakon jedne od sve češćih beogradskih poplava: “Najmanje je važno ko je kriv, na Boga ne možemo da utičemo”.

Ovo je tipičan primer poricanja odgovornosti ne samo zbog onoga što mi kao ljudi činimo našoj Zemlji, već i ovog čoveka koji, nažalost, vodi jedan milionski evropski grad a koji se razvija bez ikakvog plana, gde divlja gradnja proždire zelenilo, parkove i obale reka, umesto da se aktivno uključiti u borbu protiv klimatskih promena.

Beograd se može hitno pošumiti i ozeleneti, bez dodatnog opterećenja na budžet grada Beograda. Od ekološke takse za svaki automobil registrovan u Beogradu – jedna sadnica, za svaki kvadratni metar novogradnje (uslov za građevinsku dozvolu) – jedna sadnica, za svako novorođenče – grad da dodeli jednu sadnicu, naravno, za sadnju na predviđenim lokalitetima po opštinama.

Ovim bi se rapidno intenziviralo pošumljavanje Beograda, dobili bismo novih milion stabala za 3 godine, što nam je svima preko potrebno, kako ljudima tako i svim živim bićima koji žive na teritoriji grada.

Tu je i hitno Ozelenjavanje betoniranih javnih prostora, najpre Trga Republike i Cvetnog trga, sadnja drvoreda i zelenih fasada u ulicama bez zelenila, zabrana orezivanja parkova i drvoreda „topping” metodom – koja uništava stabla i skraćuje im vek.

________________________________________________________