Prethodni članak
Водећи српски интелектуалци: Француско-немачки споразум представља признање независности Косова
У Народној скупштини Републике Србије 13. маја, у суорганизацији посланичких група Српски покрет Двери – Патриотски блок, Српска странка Заветници и НАДА (Нови ДСС-ПОКС), одржан је округли сто на тему „Правне и политичке последице француско-немачког споразума о КиМ”.
О овој изузетно значајној националној теми, говорили су: проф. др Слободан Орловић, проф. др Игор Вуковић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Милош Ковић, проф. др Зоран Чворовић, проф, др Дејан Мировић, проф. др Бранислав Ристивојевић, др Драган Петровић, др Миша Ђурковић, Бошко Обрадовић, народни посланик и председник Двери, и Данијел Игрец, саветник посланичке групе Заветници. Округлом столу је присуствовао и проф. др Мило Ломпар.
У наставку доносимо кратке исечке из обраћања учесника.
Проф. др Слободан Орловић: Прошла је четвртина века откад нам је Запад ставио до знања да Косово и Метохију не сматра делом Србије. Привидни преговори отпочињани су, прекидани, између осталог и због једне круцијалне ствари, а то је проглашење независности Косова 2008. године, да би се дошло до чак и горе, мрачније фазе, а то је прихватање, корак по корак, противуставних уговора, почев од Бриселског споразума. Француско-немачки споразум и ситуација на терену непобитне су потврде да људских и институционалних права за српски народ нема.
Проф. др Игор Вуковић: Сам француско-немачки уговор има јасне уговорне стране. Не може нико тврдити да је то споразум, како је била прича око првог Бриселског споразума, овде је реч о Србији и „Косову”. Дакле, уговорна страна није аутономна покрајина Косово и Метохија. Када је реч о томе да мишљење може изразити неки представник државе, чији пристанак обавезује државу, а то су шеф државе, шеф Владе и министар спољних послова, држава је начелно везана пристанком представника, на основу његове функције и то за све акте који се односе на закључење уговора.
Проф. др Зоран Чворовић: Оно што је неспорно, из угла међународног права, француско-немачки споразум је обавезујући. Између осталог, примена споразума уговорних страна је доказ да су стране прихватиле споразум, односно уговор. Примена је почела тиме што су 2. маја Вучић и Курти усагласили текст Декларације о несталим особама. Албански сепаратисти се крећу у оквиру једног јасног плана, за разлику од српских политичара који виде да им се руши кућа, односно Косово и Метохија, и покушавају да од онога што се руши што мање падне на њихову главу, а да не покушају да било шта ураде да би се та кућа реконструисала и сачувала.
Проф. др Дејан Мировић: Увод у француско-немачки споразум, због чега смо пре две године поднели и кривичну пријаву, јесте Вашингтонски споразум, тачније члан 15. у којем је Александар Вучић, кршећи законе и Устав ове земље, пристао да тзв. Косово постане чланица међународних организација, после мораторијума од годину дана. Одговорно тврдим да је француско-немачки план у ствари разрада члана 15. Вашингтонског споразума. заснован на уговору две Немачке из 1972. године.
Проф. др Бранислав Ристивојевић: Чини ми се да сувише нагласка дајемо на међународно-правне последице француско-немачког предлога. По свему судећи ћемо све више у чистим међународним односима решавати овај проблем и покушавати да сачувамо и животе и интегритет наших људи на Космету и на крају крајева и интегритет земље. То значи да ће све више зависити од тога колико је реално држава јака и народ јак, спреман и способан да се бори, а не да ли нека одредба међународног права говори у нашем интересу или против наших интереса.
Проф. др Часлав Копривица: Добровољну предају Косова и Метохије српски народ, прво као национални идентитет, а онда као политичка заједница, неће преживети. Мислим да је то намера Запада.
Проф. др Милош Ковић: Немамо много користи од међусобних оптуживања, морамо се уједињавати. На странкама је да артикулишу ту врсту уједињавања. Овај блок има потенцијал да буде друга политичка снага у Скупштини и да потом остварује много боље резултате. Уједињавање, без икаквог права на грешке. Видимо да имамо енергију и да у гласачком телу имамо расположење које би могло да се артикулише у једном државотворном правцу. Све међусобне разлике, примедбе, када је у питању одбрана граница државе, треба ставити у други план.
Др Драган Петровић: Када погледамо Косово и Метохију ми видимо пропуштене прилике и расељавање нашег народа. Мења се однос снага у свету. Морамо схватити да имамо мисију. Морамо да се боримо. Требало би да направимо један савез и економско-социјални програм, који могу направити угледни економисти.
Др Миша Ђурковић: Запад је почео да интезивира одређене процесе, укључујући и преусмеравање опозиционе енергије од национално-косовске нарације. Све личи на период пре пада Слободана Милошевића. На КиМ остале су још просвета, у неком ширем смислу и здравство, укључујући и Универзитет у Косовској Митровици. Већ се увелико ради на преношењу и ова два система. Ми немамо политичку класу која може ово да изнесе. Треба да размишљамо да ли можемо и како да направимо једну нову политичку класу.
Бошко Обрадовић: Када говоримо о правним и политичким последицама француско-немачког споразума, нисмо завршили ни попис правних и политичких последица досадашњих спорних споразума, од првог и другог Бриселског, преко Вашингтонског споразума до данас. Суштински нисмо подвукли црту о последицама досадашњих споразума, који су додатно отежали позицију државе Србије, а посебно отежали позицију српског народа на Косову и Метохији. Досадашњи споразуми су изменили прилике и повлачење државе Србије са севера КиМ 2013. године данас прави драматичан проблем за опстанак српског народа на Косову и Метохији. А француско-немачки споразум имаће још опасније последице јер значи да се по први пут једна власт у Србији одриче дела државне територије.
Данијел Игрец: Обраћам се у име Српске странке Заветници која је предложила да се формира један посебан Тим за одбрану Косова и Метохије, са задатком да припреми свеобухватну националну стратегију за преговоре о косовском питању. Данас расправљамо о споразуму који има судбоносне и далекосежне последице по српски народ и управо због тога би иницијатива за оваквим састанцима требало да потекне од оних који сносе највећу одговорност за политику према Косову и Метохији, а то су представници актуелне власти. Одговорно тврдим да је де јуре признање суштинска и најопаснија последица француско-немачког плана. Без обзира што се у плану не помиње термин „међусобно признање“, у међународном праву су битне радње које држава предузима и само на основу тих радњи оцењују се правне последице.
__________________________________________________________________
Nazalost politikom se bave svi i svako.Od obicnog prosjaka do profesora fakulteta.Drustveni ambijent nazalost kreiran je Titovom revolucijom.
Posledice su stravicne po Srbiju.
Najbolji primer je skupstina Srbije.Vecinom cast pojedincima,skupstina je licila na sjasi Kurta,uzjasi Murta.
Skupstina ili radi ili ne radi.
Kad radi pretvara se u pljuvaonicu.
Vecina poslanika samo sluzi da glasa,bez licnih afiniteta i ideja da se zakoni donose novi ili unapredjuju.
Odavno se u nasu skupstinu uvukao ne izlecivi virus opstrukcije.
Taj virus nikada se nemoze izleciti,ako gradjani nemaju politicku kulturu da to izlece kaznjavanjem na izborima,jer samo
Glasaci to mogu da evakujisu iz skupstine.Srbija je odavno “ mrtva“
U javnosti samo politicari i njihovi poltroni.
Nema vise okruglih stolova,kao da je srbija neka provincija bez intelektualaca.
Odkud sad se javise ovi akademci!?
gde se bili ranije.
Zsr ovi profesori,nisu mogli ranije da se obrate otvorenim pismom javnosti.Neverujem da nebi u nekom mediju bili objavljeni.Ako nista bar na drustvenim mrezama.
Ali pod uslvom da su u nekom znacajniem broju okupljeni.
Ipak su oni neko i nesto.
Sad je kasno,Srbija je vec hibridno
naoadnuta,siptara broji 70000 pod oruzijem,uz logisticku podrsku zapada.Mi jos ne uvodimo vojni rok.
A garantovano u Srbiji se pokrade,za dva tromesjeca koliko bi bilo potrebno za vojni rok.
Nedaj boze kako stoji stanje,Srbiji ili srbima na Kosmetu preti pogrom,Kosmet bez Srba.
Ovi profesori,ako zadiru u sire polje od prava a to je drzava,oni su morali da svaku stranu Poleponeskog rata napanet da znaju.
Jer ovo he model bad Srbijom bas kao pre Hrista Peloponeski rat.
Pregovaranhe,pregovarenje,stalno novi zahtevi.
Zasto ovo tvrdim jer sam pre oko 40 godina pitajuci studente politickih nauka o Poleponeskom ratu sta znaju,samo se uzgred spominjalo ali se kolovinumi nisu radili.
Protka Cacak.
Zao mi je gospodine ali pricate gluposti nazalost.Imate dobru nameru ali nijedan problem niste pravilno identifikovali i izneli resenje.
Prvo kazete svi se bave politikom i kazu sta hoce.Tako i treba i svi treba i da se bave politikom jer mi i treba da budemo zajednica u kojoj svaki ima glas i UCESTVUJE.Ako je situacija toksicna i pljuvacina sto je to tako sto smo dozvolili da dodje do toga i sto cutimo dok se drugi razmahase ?? Hoce li sutra biti bolje ako danas ne uradimo nista protiv toga.
Sjasi Kurta da uzjase Murta je mozda i najgora zabluda.Jesu Kurta i Murta ali poenta je u SJAHHAVANJU to je kljucna rec.To SNS vlast ne razume oni bi stalno da jasu i da Sjasi Kurta uzjasi Murta vazi uvuek ali posto su Kurta i Murta isti ne mora Murta dovoljno ti je Kurta.U tom sjahavanju i u tim sitnim razlikama izmedju Kurte i Murte lezi sloboda i progres.To je malo ali nismo ni savrsena civilizacija.
Stanje je ovako zato sto je Kurta postao pohlepan i nece da deli kao u obdanistu.Krivi smo mi sto cutimo i sto nismo se dovoljno bavili politikom jer se ona bavi nama.To je nesavrsen sistem ali je jedini koji imamo.Biramo izmedju Kurte i Murte stalno ali moze biti i gore moze jedan od njih dva da se osili i bude 10 godina diktature a mi 10 godina za bacanje nemamo.A imamo li 20 godina ???
I nema pravo niko da bude lenj i apatican .To je fundamentalno sta je demokratija uvek ucestvovati.
Kod nas kazu „Eto vam vasa demokratija sta nam je donela posle Milosevica“
Donela je mnogo i to za kratko vreme.A cim je zapustena dosao je opet diktator.
Ako nemamo pravu vlast i demokratiju nasa drzava ce biti slaba i sve ove ostale oluje vani ce nas duplo gore udarati.
Odgovor za Nezni
Uopšte ne sporeći opravdanost građanskog protesta, svesrdno ga podržavam ali u ovoj otupeloj i zaslepljenoj sredini sve to prolazi nezapaženo, pa čak i sa odobravanjem, ali se stiče utisak da tu nema nikakvih ideja ili jasnije rečenno kreativne energoje koja bi donela neke nove nade u bolje sutra.
Deo opozicije – DVERI – izbegava proteste. Dok ostali nikako da shvate da se nedostatak ideja i političke artikulacije ne može nadoknaditi brojem izašlih. Možda računaju da će Vučić podneti ostavku ako izađe više demonstranata. Od tog posla nema ništa to je samo jalova nada. Samo nove i zdrave ideje ruše Vučića!
Trenutno je stvar mnogo komplikovanija, ovdašnja javnost će se uveriti ubrzo nakon što Vučić uskoro objavi NAČERTANJE i da ga na znanje narodu.
Buduća ozbiljna politika podrazumevala bi ozbiljan pomak od politike lažnog patriotizma, filozofije mnogostradalnosti i podilaženja željama mitingaša.Ali prvi uslov svih uslova je „savladavanje straha“ od istine. Tako da posledice odsustva građanske kuraži je vidljiva boljka naše svesnosti.
Mislim da oni protesti dokazuju da imamo jos normalnih ljudi u ovoj drzavi a opozicija kakva je takva je .Generalno fokus na medije i sta oni rade nasem drustvu je pravi ptoblem .Te televzije i REM moraju da plate za nanetu stetu a i valjalo bi da ze cuje i drugi glas i misljnenje.Ne moraju biti grandiozne ideje i veliki govori dosta je nesto prakticno i korisno.
Зашти интелектуалци и политичка елита неће, или не зна изроке свега што нам се дешава, да укажу на главну контрадикцију друштвеног слома, на несигурност живљења и на гажење људског достојанства данашњег грађанина.
На плану интелектуалног и моралног ангажмана пали су најпозванији у српском друштву: САНУ, универзитети, уметничка удружења, удружења књижевника, Српска православна црква, професори, академици, уметници, дакле, установе и појединци чији ангажман трењба да формира јавно мишљење и усмери га ка тражењу алтернатива постојећем стању?
Одговор на ово питање је изузетно важан – будући да је извесно да интелект без ангажмана опортуно јалов посао, односно да теорија која се не може претворити у праксу остаје у сфери егоцентризма њеног ствараоца.Реч је о конзервативној критици стерилних мистификатора, јер с једне стране критикују стварност, а онда тврде да је она непроменљива.Зато су интелектуалци у Србији највећма поданици владајуће странке.
Али чак и када наши интелектуалци вербално критикују стварност, они потом и већма негирају практичну могућност трансформације друштва, јер нису способни да начине корак од теорије ка пракси, да пређу јаз између критике и практичне трансформације друштва. Стаљин је то добро приметио кад каже – дијалектично интелектуални криточари као нешто критикују то је метафизично јел увек изостаје лична самокритика.Зато се држе индиректне апологетике. Наиме, сасвим утонули у влажни националистички сан, који је стварност историјске праксе одбацила, они исправно критикују данашњи свет са становишта отуђености, неаутентичности, неправде, али онда западају у глиб у коме тврде да је наш статус у консталацији односа у свету неправедан, тачно је да смо понижени, ипак једини могућност је да нађемо међусобно сагласне принципе око којих би се усагласили. Како би и оно мало конструктивно смислене друштвене енергије усмерили преме споља да нас и други разумеју.
Интелектуалац данас у Србији, као некада код Броза, нема више своју функцију активног критички постојећег система, он не доводи у питање постојећи систем владавине, није способан да своју критику претвори у делотворну акцију, већ постаје пропагатор окамењених мантри прошлости.
Закључак:
Слаба интелектуална идејна критика је вероватно последица – Тридесетогодишњег одлива мозгова са ових простора. Е то је основни узрок интелектуаног посрнућа нације.
Ugledni,intelektualci raspravljaju o nečemu što niko živi ne poštuje.Sve ovo što se dešava posle 2008 god. je narodski rečeno mlaćenje prazne slame.Kosovo ima svoju nezavisnost,Srbi imaju svoju nezavisnost u okviru Kosovske,mi građani Srbije to decenijama 5-6 decenija lepo plaćamo,a ovi iz Evrope i Amerike baš ih briga.Vode se šatro neki razgovori nešto se potpiše nešta ne samo je važno da se ne puca sve ostalo nebitno.Svi žive svoje živote a nesrećni naši političari i „ugledni“ intelektualci vode prazne razgovore.Svet je koji se pita odavno sve odlučio sve ostalo je utopija.