Vučetić: Budžet grada Čačka je potrošački

Predsednik Skupštine grada Igor Trifunović, zakazao je 7. sednicu gradskog parlamenta za sredu 23. novembar. Jedna od važnih tema o kojoj će se odbornici izjašnjavati biće rebalans gradskog budžeta. Sudeći da smo, praktično, na samom kraju kalendarske godine, izmene i dopune budžeta poslužiće samo za neophodne korekcije onih stavki koje su tokom godine manje ili više promašene.

Za korekcije koje bi donele novi kvalitet budžetu za ovu godinu nema više vremena, jer već polovinom sledećeg meseca pred odbornike stiže nacrt budžeta za 2017. godinu. To će biti prilika da građani upoznaju strategiju kojom će nova lokalna vlast u Čačku, izabrana na ovogodišnjim lokalnim izborima, započeti svoj mandat u punom kapacitetu.

Nema sumnje da će odbornička vladajuća većina uspeti da obezbedi kvorum za odlučivanje i većinu za prihvatanje predloženog rebalansa budžeta za 2016. godinu. Šta građani Čačka dobijaju, a šta gube,  predloženim izmenama i dopunama gradskog budžeta pitali smo Dragana Vučetića (DS), nekadašnjeg odbornika u SG i dugogodišnjeg predsednika skupštinskog Saveta za budžet i finansije.  

– Rebalans tj. predložene izmene budžeta za 2016. godinu su lošije od osnovnog budžeta. Ako one budu usvojene na sednici Skupštine grada, budžet u ovoj godini imaće karakter potrošačkog budžeta. Razlog tome je očigledan interes da se pare samo potroše, a ne da se sredstva budžeta iskoriste za stvaranje nove vrednosti. Planirano je da za korišćenje roba i usluga iz budžeta bude potrošeno 32,74%  ili milijardu i sto tri miliona dinara. Prošle godine za ovu namenu potrošeno je 845 miliona dinara. U ovaj trošak spadaju razne specijalizovane usluge i troškovi za čije pokriće će u ovoj godini biti potrošeno znatno više para nego u prethodnim godinama. Povećavaju se i planirana sredstva rashoda za zaposlene i ona iznose  690 miliona dinara, pa tako ispada da više od pola budžeta ide na pokriće troškova raznih roba, usluga i za troškove zaposlenih, ukupno  53,22% budžeta ili nepunih milijardu i osamstostina miliona dinara. To su elementi potrošačkog budžeta.

* Ako znamo da je ovo bila izborna godina, malo ko je očekivao da će budžet biti investicioni, osim predizbornih „investicija“ .

– Investicije koje su planirane osnovnim budžetom sada su smanjene na 455 miliona dinara, pa se verovatno odustaje od realizacije nekih od planiranih investicija. Da podsetim 2013.  godine u budžetu, koji je bio manji od ovogodišnjeg,  na investicije je otišlo 694 miliona dinara. Kada uporedimo ovu i 2013. godinu, umesto da nam budžet bude razvojni, u godini koja je jača tj. bogatija sa ostvarenjem prihoda, plan za investicije je čitavih 250 miliona manji.

* Koje pozicie se pojačavaju rebalansom?

– Zbog raznih sudskih sporova koji su izgubljeni, a to su sporovi oko radnih odnosa i slično, za novčane kazne se iz budžeta grada izdvaja neverovatnih 89 miliona dinara. Kada je krajem prošle godine planiran osnovni budžet za ovu godinu ova stavka je bila 45 miliona dinara. Odakle sada potreba za novih 44 miliona za plaćanje sudskih kazni. Poređenja radi za socijalnu zaštitu grad troši 87 miliona dinara, što je manje nego što treba da izdvoji za plaćanje novčanih kazni po rešenju sudova. I to je svojevrsni nonsens.

* Da li je to jedina rupa koja se u budžetu krpi ovim rebalansom?

– Ima još jedna negativna karakteristika ovog budžeta, a to su prihodi od zaduživanja. Hvalimo se da je budžet likvidan, da ima dovoljno novca. Ako je tako ako ima dovoljno sredstava, ako je priliv redovani čak povećan u odnosu na planirano, zašto se onda ova stavka zaduživanja povećava sa planiranih 55 miliona na 123,6 miliona ovim rebalansom. To je novih 70 miliona povećanog zaduživanja u odnosu na prvobitni plan za 2016. To govori da je plan bio nerealan, zatim  da imamo manje investicija a više zaduživanja. Nema druge do da će to novo zaduživanje ići u potrošnju. Podižu se krediti a investicije padaju, pa gde idu pare nego u potrošnju. Sad imamo i pitanje da li je budžet stvarno ili samo virtuelno likvidan. Ako je likvidan zašto se podižu novi krediti?

* Pod pretpostavkom da će neko od odbornika  postaviti pitanje likvidnosti budžeta, da li postoji još nešto što bi bilo sporno?

– Ima još jedna negativna stvar u ovom budžetu, a to je prodaja nekretnina koje su u vlasništvu grada Čačka. Prvobitno nije bilo planirano ništa da se proda u 2016. godini. Sada po rebalansu imamo prodaju imovine koja još nije ni popisana. Mi još uvek nemamo popis imovine koja je u vlasništvu grada Čačka, ali se nešto prodaje. Ne znamo ni kako, ni zašto.  Građani imaju pravo da znaju, a onaj ko hoće imovinu grada da proda ima obavezu da javno saopšti koja imovina ide na prodaju, zašto i po čijoj odluci. Da li je prodaja transparentna ili su u pitanju neki interni dogovori, da li su sva zainteresovana lica za kupovinu imala jednaki pristup i dostupnost informaciji da se imovina grada prodaje. Ovo sve otvara mnogo pitanja o zakonitosti celog postupka i ne tiče se samo prihodne strane budžeta grada. Mi smo već imali ranije nekoliko Anketnih odbora Skupštine grada koji su se bavili prodajom gradske imovine.

* Čini se, ipak, da je malo rano za Anketni odbor. Primećujete li nešto zanimljivo u rebalansu na rashodnoj strani budžeta?

– Za 13 miliona su povećani rashodi za zaposlene, sa 677 miliona na 690 miliona. To  nam govori ili da je bilo novog zapošljavanja u gradskoj administraciji ili je planirana neka kompenzacija zaposlenima za smanjene plate, za koje znamo da su sada 5-8 odsto manje. Zanimljivo je recimo i da su smanjene naknade zaposlenima za dobrovoljni odlazak u penziju što svakako nije stimulativna mera.

_____________________________________________________________