Vučetić: Rasipnički budžet

Predsednik Skupštine grada Čačka Igor Trifunović, zakazao je za petak  23. decembar, devetu sednicu Skupštine grada na kojoj će najvažnija tačka dnevnog reda biti razmatranje predloga budžeta grada za 2017. godinu.

Šta vlast i opozicija misli o predlogu budžeta Čačka za narednu godinu čućemo na sednici Skupštine grada, a pre sednice pitali smo Dragana Vučetića (DS) nekadašnjeg odbornika i predsednika skupštinskog Saveta za budžet i finansije u dva skupštinska mandata, šta on misli i kako ocenjuje predlog budžeta.

– Predlog odluke o budžetu Grada Čačka za 2017. godinu nimalo se ne razlikuje u nekim boljim performansama u odnosu na budžete koje smo imali u prethodnim godinama. Prema onome što sam mogao videti u materijalu, ako predlog bude usvojen bez većih izmena, u 2017. godini imaćemo rasipnički budžet grada. Mnogi indikatori pokazuju da će rasipništvo biti glavna karakteristika budžeta u narednoj godini. U ovoj godini budžet je bio potrošački, a one stavke koje su ga takvim karakterisale sada su samo uvećane i nijedna nije racionalizovana. Na primer troškovi  za zaposlene u gradskoj administraciji i gradskim službama su uvećani za nekih 60 miliona dinara. Rashodi  koji se vezuju za korišćenje roba i usluga takođe su veći za 60 miliona dinara. Kada sve saberemo troškove i rashode milijardu i 814 miliona dinara iz budžeta u 2017. godini treba da ide na te pozicije, a to je oko 52,6% ukupnog budžeta.  Do sada za ove kategorije troškova nije bilo tolikog ili većeg izdvajanja. Kada tome pridodamo i kategoriju ostalih rashoda, koja je planirana na 202,2 miliona dinara vidimo da preko dve milijarde dinara budžeta tj. preko 58%  budžeta  se planira  za ovakvu potrošnju i to je podatak koji nedvosmisleno govori da se za narednu godinu planira rasipnički budžet.

* Kako je budžet balansiran sa tako velikom projekcijom troškova.

– Normalno je da se nešto moralo smanjiti, ako su troškovi iskazani u ovako neverovatno velikim brojkama. Ravnoteža je uspostavljena tako što ćemo imati smanjene investicije, za koje je predviđeno 560,5 miliona dinara. Evo da uporedimo sa prethodnim godinama, 2014. godine imali smo 693 miliona u investicijama, 2016. godine bilo je 586 miliona, a za narednu godinu planirano 26 miliona manje.

* Ranijih godina mogle su se čuti kvalifikacije da je budžet socijalni, potrošački, investicioni i tome slično, da nije ova vaša kvalifikacija rasipnički teška reč.

– U predlogu budžeta koji je dostavljen odbornicima u materijalu ja ne vidim nijedan segment razvojnog dela. Ako želimo otvaranje novih radnih mesta, povećanje zarada zaposlenih, povećanje prihoda u budžet iz doprinosa na zarade zaposlenih, a znamo da je povraćaj tako ubranih sredstava iz državnog u budžete gradova smanjen, onda moramo da planiramo razvoj na investicijama i to onim investicijama koje će proizvoditi nove vrednosti, otvarati nova radna mesta i povećavati zarade na postojećim. Jedino tako možemo realno povećati prihode u budžet grada.

• Nigde u budžetu nisam video stavku planiranja pomoći lokalnoj privredi, recimo u vidu organizacije sajamskih aktivnosti na kojima bi lokalna privreda mogla da izloži svoje proizvode i usluge. Dobro je kada Čačani odu bilo gde u Srbiji ili inostranstvu, da vide nešto novo, ali postoji i potreba da se naša, čačanska privreda predstavi sa svojom ponudom.

* Dobro, ali u predlogu budžeta  planirani su prihodi koji drže u balansu rashode.

– Tako je, ali su planirani prihodi povećani isključivo kao trošak građana i privrede tj. kao dodatni namet. Evo primera, lokalna vlast planira povećanje prihoda od naplate takse za isticanje firme. Tu obavezu imaju isključivo preduzeća koja imaju preko 50 miliona godišnjeg prihoda, koja će sada morati više da plate po tom osnovu. Tu je predviđeno povećanje prihoda u budžet sa 38 na 45 miliona. To je plan da se po tom osnovu poveća prihod budžeta oko 20% po osnovu dodatnog nameta privredi. Dakle, nemamo racionalizaciju potrošnje iz budžeta grada, a prihodi iz države u budžet grada su već četiri godine konstantni  287 miliona dinara.  To je znatno manje nego što država upumpava u budžete gradova koji su po veličini slični Čačku ili imaju sopstvene prihode identične sa nama. Očigledno je da su kriterijumi po kojima se opredeljuje povraćaj sredstava iz Republike u gradove, politička a ne ekonomska kategorija.

* Postoji inicijativa gradonačelnika Todorovića da se kroz Stalnu konferenciju gradova i opština izdejstvuje promena kriterijuma koje pominjete.

– Pa vidite ako govorimo u ekonomskim kategorijama Čačak ima manje prosečne zarade od proseka Republike, negde smo na oko 84% republičkog proseka. Penzije Čačana su takođe manje, jer je ovde radila privreda a ne vanprivreda ili neke druge državne institucije, bio je dakle manji prosek zarada. Ni prihodi koje Grad Čačak ubire od zarada zaposlenih nije adekvatan kategorizaciji grada u prvu grupu po razvijenosti  gde bi prosek zarada morao biti veći. Tako da realno Čačak treba da bude u drugoj ili čak trećoj kategoriji po razvijenosti, a to znači i da transferna sredstva iz republike treba da budu znatno veća. Evo na primer poređenje sa sličnim gradom kakav je Kruševac koji dobija godišnji transfer od 450 miliona dinara, ili Kraljevo koje dobija oko 750 miliona, ili Leskovac koji dobija 900 miliona.  Pa i ta Jagodina za koju se priča da je napravila ekonomski bum, dobija 321 milion, znači veći transfer od Čačka.

* Tako dolazimo do plana da se umanjeni transfer iz republičkog budžeta nadoknadi većim uzimanjem od građana i lokalne privrede u Čačku.

– Upravo tako.  

• Imamo zanimljivo poređenje planiranih troškova u odeljku gradonačelnika u ovoj i narednoj godini. Ove godine za troškove zarada planirano je i potrošeno nepunih tri miliona dinara. Za narednu godinu planirano je povećanje na pet miliona dinara. U materijalu nema objašnjenja o kakvom povećanju se radi. Da li se planira povećanje zarada gradonačelnika i ostalih čije zarade su u ovoj budžetskoj stavci (pomoćnici i zamenik gradonačelnika), ili se planira novo zapošljavanje tj. povećanje broja pomoćnika gradonačelnika što je zakonom dozvoljeno ali nije opravdano u smislu novog budžetskog troška. Nisam siguran da bi povećanje broja pomoćnika gradonačelnika uz trošak doneo i bolji kvalitet funkcionisanja gradske uprave.

* Šta još možemo uočiti na troškovnoj strani predloga budžeta što deluje prilično nejasno kao recimo razne usluge po ugovorima?

– To je kategorija stalnih troškova koja ulazi u onih pomenutih milijardu i 80 miliona. Za te tzv. specijalizovane usluge, u prethodne tri godine imali smo planiranih po 70 miliona dinara, a sada sledi povećanje na 166 miliona dinara. To znači više nego duplo povećanje. To već bode oči. Verujem da će odbornici imati pitanja vezana za tumačenje ove stavke i da ćemo dobiti objašnjenje o čemu se ovde radi.   

* Da li postoji neka stavka na rashodnoj strani koja po vama treba da bude veća od planirane.

– Svakako, a pre svega mislim na kulturu i informisanje. Mi smo, kao opozicija, u prethodnim godinama stalno predlagali da se za potrebe  kulture i informisanja planira 5% rashoda budžeta. I onda i sada planirano je manje od tih 5%. ovde nije u pitanju samo nečija želja, već se radi o stvarnoj potrebi građana da imaju sadržajan i kvalitetan kulturni život u gradu, da ustanove kulture i ostali subjekti u ovoj oblasti mogu da realizuju svoje programe  u celosti i da građani imaju pravovremeno i objektivno informisanje na svim medijskim platformama.

  * Da li ovaj predlog budžeta ima neku stavku koju možete da ocenite dobrom i kvalitetnom?

– Rekao bih da je jedna od svetlijih tačaka predloga budžeta za nerednu godinu planirana kupovina zemljišta za izgradnju celovite i valjane industrijske zone. Na tu temu sam često pisao amandmane dok sam bio odbornik jer bez razvoja privrede nema razvoja grada. Vidim da je sada planirano 100 miliona dinara za kupovinu zemljišta za tu namenu. U materijalu nije navedeno da li već postoji željena lokacija, a pretpostavljam da se radi o pojasu uz autoput na Koridoru 11 ili nekoj lokaciji uz budući autoput Preljina – Pojate.  Mislim da je to dobra odluka, da je uvek dobro kada se razmišlja investiciono a ne kada se ostvarenje prihoda u budžet koncipira isključivo opterećivanjem građana i privrede.  

__________________________________________________________________