Вучић и Ђилас имају идентичну политику и истог газду

Ко води политику у држави Србији, српске политичке странке и њихови лидери или амбасадори моћних земаља, омиљена је тема за разговор око славске трпезе, уз кафенисање или испијање пива пред сеоским продавницама.

Ова тема присутна је и у дневно-политичким полемикама у медијима и свакодневном политичком животу у Србији. Она је и тема саопштења Српског покрета Двери, у коме се каже:

Покушаји Драгана Ђиласа да „из петних жила“ објасни грађанима Србије да нема сарадњу са Александром Вучићем, поприма облике озбиљне трагикомедије.

Оно што је суштински јасно, јесте да Вучић и Ђилас имају идентичну политику која се најбоље огледа у ставу да „ЕУ нема алтернативу“, али и у прихватању француско-немачког споразума којим би Србија признала независност лажне државе Косово. Такође, Вучић и Ђилас имају истог газду, америчког амбасадора Кристофера Хила, по чијим налозима и креирају своје идентичне политике.

Из ових разлога, ова два човека и њихове политичке странке представљају подједнаку опасност по интерес Србије и њених грађана, јер су она персонификација свега лошег што у Србији траје преко 30 година. Један је сада на власти, други је био у претходној, а за све то време грађани Србије живе све лошије.

Са друге стране, Драган Ђилас потенцира како је ССП најјача опозициона странка, што је такође ноторна неистина. По свим истраживањима рађеним у последње време Двери и ССП имају подједнаку подршку грађана, док Нови ДСС који промил више.

Такође, удружени патриотски блок државотворне опозиције представља убедљиво другу политичку снагу у Србији, која има далеко веће поверење грађана од удружене проевропске опозиције. Ђилас покушава да превари грађане Србије и слоганом „Правац Европа“, иза кога се крије улазак Србије у ЕУ по сваку цену.

Да жели да буде поштен слоган би гласио „Правац ЕУ“, јер је Европа нешто потпуно другачије од „великог брата“ из Брисела који покушава да буде надзорни орган и да поништава суверенитет држава.

Међутим, оно што Драган Ђилас не види јесте нова Европа, у којој побеђују конзервативне снаге, а са којима Српски покрет Двери има одличну сарадњу.

И на крају, сарадња између СНС и ССП се најбоље видела при оснивању Анкетног одбора, где је Мариника Тепић изабрана за председника гласовима проевропске опозиције и СНС.

А када је СНС одлучила да бојкотује рад Анкетног одбора, Мариника Тепић није желела да настави са радом иако је имала ту могућност и без чланова из СНС.

Све ово је јасан показатељ да су Србији потребни људи који никада нису били на власти, али и људи који немају газде и којима је интерес Србије на првом месту.

___________________________________________________________