Vučić: Ni crno, ni belo, učinimo da bude sivo

U Beogradu je 21. i 22. novembra održan Medijski forum Jugoistočne Evrope.

Poruke sa foruma su: “Mediji u Evropi: spremni za krizno izveštavanje – današnje poslovanje medija u smislu međunarodne krize i konflikata”.

VUČIĆ: Hajde da medijsku sliku u Srbiji učinimo da ne bude ni crna ni bela već – siva

– Ne mogu da zabijam glavu kao noj u pesak, govoreći da je sve u redu, ako imamo jedan deo javnosti, posebno novinarske i medijske javnosti, koji se žali na nedostatak sloboda, koji govori o tome da postoji određena sprega poslovnih i političkih krugova koji sprečavaju finansiranje onih medija koji govore i pišu protiv Vlade, i u tom smislu sam ja lično i cela Vlada potpuno spremni, da razgovaramo, ali ne samo da odgovara na uvrede, sa svima kako bi se to stanje promenilo. Mislim da i sama činjenica da je neko potpuno otvoren za dijalog, a spreman sam da odgovorim na svako pitanje o svakoj inicijativi, o tome kako da tu crno-belu sliku, koju smo svi zajedno napravili, usivimo i napravimo bar nešto prihvatljivijom za obe strane – poručio je premijeer Vlade Srbije u svom izlaganju na desetom Medijskom forumu jugoistočne Evrope.

NE TREBA NIKO DA ME BRANI, MOGU TO I SAM

On je obećao da će se truditi da bude otvoren i za medije i za javnost.

– Ako se neko bavi medijima, navodno u naše ime, u ime Vlade, znajte da se protivim bilo kakvim pritiscima i da bilo kakvo mešanje u uređivačku politiku sigurno ne dolazi iz Vlade Srbije ili iz mog neposrednog okruženja. Ako ima, a ima i samoorganizovanih revnosnih zaštitnika moga lika i dela, kao što ih ima mnogo koji štite i neka druga imena i dela, koristim priliku, da im poručim – nema potrebe, bar u mom slučaju da me bilo ko brani, dovoljno sam sposoban, da to sam učinim – naglasio je on.

On je podsetio da su u poslednje dve godine doneta tri medijska zakona i da je regulisana medijska oblast posle više od jedanaest godina, da je okončan proces privatizacije i izlazak države iz vlasničke strukture medija na šta se čekalo više od petnaest godina. Takođe, naveo je da je uvedeno projektno sufinansiranje na svim nivoima vlasti, čime se štiti i promoviše javni interes.

VLADA SRBIJE JE NAJVEĆI DONATOR MEDIJSKOG SADRŽAJA

– Vlada Srbije je tako, pored ušteda, postala najveći pojedinačni donator medijskog sadržaja kojima se promoviše i čuva javni interes i o čijoj raspodeli većinski odlučuju medijska i novinarska udruženja. Uspešno je okončana digitalizacija TV signala čime su stvoreni uslovi za ubrzani razvoj medija u Srbiji. Planiramo da u narednom periodu izgradimo zgradu RTV Vojvodine srušenu tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Očekujemo da naše Ministarstvo kulture i informisanja odmah počne sa izradom nove Medijske strategije i da to čini u partnerstvu sa novinarima i njihovim udruženjima. Javno ih pozivam da proces donošenja Medijske strategije postane primer najbolje prakse u učešća javnosti u procesu donošenja jedne konkretne javne politike – istakao je premijer.

Premijer je upozorio da je medijima moguće manipulisati do te mere da se rasplamsa mržnja, šire glasine i zamagli stvarnost, te da nedostatak tačnih informacija čini ljude slabim, bezvoljnim, nemotivisanim za potrebne promene i podložnim manipulaciji.

Osvrćući se na ulogu medija u trenucima krize, premijer je podvukao da  obezbeđivanjem tačnih informacija široj javnosti mediji mogu imati važnu ulogu u upravljanju krizom i promovisanju demokratskih vrednosti.

ZLOČINI NAD NOVINARIMA NEĆE BITI ZABORAVLJENI NI OPROŠTENI

On je takođe govorio i o nerešenim ubistvima novinara, navodeći da je „slučaj“ Slavka Ćuruvije rešen, i naveo da se privode kraju relevantni dokazi za podizanje optužnice za ubistvo novinara Milana Pantića. Kazao je još da je u slučaju ubistva Dade Vujasinović urađeno sve što je moguće, i da je na tužilaštvu da dalje preduzme odgovarajuće radnje. Poručio je da zločini počinjeni nad novinarima neće biti zaboravljeni, a još manje oprošteni.

BOJKOT VUČIĆA

Za vreme izlaganja premijera Aleksandra Vučića, desetak novinara je u znak protesta napustilo salu. Među njima su bili novinari KRIK-a, CINS-a, BIRN-a, Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore i Magločistača iz Subotice. Iz istog razloga je svoje učešće otkazao i predsednik NDNV Nedim Sejdinović. Član UO SEEMO Radomir Ličina je svoje mesto za binom zauzeo tek pošto je premijer Vučić napustio skup.    

Posle premijerovog izlaganja, na posebnom panelu, koji se bavio temom odnosa i politike u Srbiji, medijsku scenu u Srbiji komentarisali su ugledni srpski novinari.

NIKAD BOLJI ZAKON, NIKAD GORE STANJE U MEDIJIMA

Dragan Janjić, glavni urednik agencije Beta i potpredsednik NUNS-a je ocenio da sada „imamo nikad bolji Zakon i nikad gore stanje u medijima“, te da postoji „ogromna razlika između onoga što govore političari o medijskim slobodama i onoga što se događa u stvarnosti“. Sličnog mišljenja je i Veran Marić, predsdednik Komisije za rešavanje ubistava novinara. On je ocenio da nikada nije bila tolika distanca između vlasti i medija.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović je kazala da je „nesreća novinara u Srbiji šro je vlast jaka, a novinari slabi“.

– Novinari su u bednom položaju, medijima upravljaju drugorazredni menadžeri, glavni urednici nemaju autonomiju. Novinari su apsolutni gubitnici tranzicije – poručila je ona.

Urednik RTS-a Zoran Stanojević smatra da političari kontrolom medija misle da će sačuvati vlast, što je pogrešno.

– Misle da će tako sačuvati vlast. Takođe, misle da je dobro da se čuje svaka loša vest i kriju ih od javnosti. A kad se to nagomila, pojede i njih i nas – ocenio je on.

Glavni urednik Danasa Dragoljub Petrović je istakao da je na delu diktatura nad medijima, pogotovo onim najvećim. 

Kristijan Špar iz organizacije Konrad Adenaur iz Sofije, je u svom pozdravnom govoru između ostalog rekao da je izbeglička kriza prilika da se novinari pripremaju za krizne situacije. On je konstatovao da se globalni uslovi pogoršavaju  i da je sloboda medija pod pritiskom.

OKRUŽENJE NIJE VIŠE POGODNO ZA SLOBODU IZRAŽAVANJA

Filip Gue, ambasador Švajcarske u Srbiji, je konstatovao da se sve više ugrožava sloboda medija i da se prostor za istraživačko novinarstvo smanjue.

– U tom smisli jugoistočna Evropa nije izuzetak, okruženje nije više pogodno za slobodu izražavanja. Neophodno je sprečiti uticaj na uređivačku politiku, obezbediti bezbednost novinara i rešiti napade na njih za šta je potrebno nezavisno sudstvo, a udruženja i regulatorna tela moraju više da se angažuju na zaštiti profesije – ukazao je ambasador.

LAUREATI

SEEMO Award for better understanding in Sout East Europe za 2016. godinu dobio je Erol Onderoglu iz Turske.

Nagrade za istraživačko novinarstvo za 2016. godinu dobili su Lindita Cela (BIRN) Albanija, Artsiom Harbatsevich (Intex-press, Nashia niva) iz Minska i Xurie Sanduta (RISE), Moldavija.

Andrea Orozio iz OEBS-a je kazao da je prva žrtva svake krize – istina. On je u tom smislu podsetio da je rečnik Oxford reč „zastrašujuće“ proglasio za reč godine.  Istakao je takođe, da OEBS u Srbiji pruža podršku za stvaranje slobodnih medija.

Franko Fratini, bivši premijer Italije je ocenio da je u trenutnoj situaciji nužna edukacija novinara o krizama, te da bi fokus obrazovanja novinara trebalo da bude ka analizi.

Ljuba Đorđević 

_________________________________________________________________