Vučić preuzeo Ustavni sud i iživljava se nad sirotinjom

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud stao na stranu banaka i preinačio svoju prethodnu odluku zbog nezakonite naplate troškova obrade kredita, Vučićeve delegirane sudije preinačile su još jednu presudu. Naime, tetkice i zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama u Srbiji, koji primaju minimalac, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor pošto im je on – sadržan u koeficijentu. Ovo proizilazi iz presude po reviziji koju je objavio Vrhovni kasacioni sud. Dve godine ranije, isti sud je, po istom osnovu tvrdio suprotno – da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada.

Vrhovni kasacioni sud ovog utorka objavio je presudu iz aprila u kojoj navodi da su nižestepeni sudovi „pogrešno primenili materijalno pravo“ i da koeficijent za obračun plate i ovih zaposlenih u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Iako sve tetkice u školama u Srbiji imaju koeficijente koje „ne dobacuju“ ni do minimalca – pa im država dotira do punog iznosa zakonom garantovanog minimuma.

VKS navodi da se na zaposlene u školama primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim se predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

„To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje“, smatra VKS.

Je li zaista nebitno što je minimalac

Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo kaže da je ovde prvi problem u načinu obračune zarada.

„Niko ne može da ima koeficijent za platu nižu od minimalne zarade, to je nezakonito. Ti ljudi ne trpe materijalnu štetu jer im država nadomesti razliku do minimalne zarade, ali je sam način obračuna nezakonit“, ukazuje Reljanović.

On ističe da VKS ispravno utvrđuje da je deo osnovne zarade i regres za godišnji odmor i topli obrok. Ali, napominje da to nikako ne važi u slučaju kada je plata – minimalac.

Sud upoređuje babe i žabe

„Ono što Vrhovni kasacioni sud namerno ne vidi, a tu ne ulazim u motive – to pravilo je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Upravo time su se rukovodili niži sudovi – u minimalnu zaradu nikako ne mogu da uđu regres i topli obrok. VKS namerno upoređuje babe i žabe – upoređuju pravilo da u koeficijent ulazi regres i topli obrok i kažu da to pravilo derogira ceo Zakon o radu. To nije tačno. To pravilo važi samo u situacijama kada se isplaćuje više od minimalne zarade. Kada se plaća minimalna zarada mora da se primene odredbe iz Zakona o radu – jer posebni zakoni ne sadrže odredbe o minimalnoj zaradi. Da u tim posebnim zakonima stoji da se u koeficijente uračunavaju naknade za topli obrok i regres i u slučajevima kada se prima minimalac, mogli bismo reći da je derogiran Zakon o radu“, objašnjava Reljanović.

On podseća da je po Zakonu o radu minimalna zarada – minimalna naknada za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu.

„Tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja“, navodi Reljanović.

Tako radnici koji primaju minimalac, dodaje, naknadu za topli obrok i regres moraju posebno da prime.

Šta je tačno, šta netačno

Argumentacija VKS u presudi donetoj u aprilu, a objavljenoj 5. jula je formalno tačna, kaže Mario Reljanović. Problem je sa zaključkom.

„Sud navodi tačne članove različitih zakona, ali njihov zaključak da se tim odredbama derogira Zakon o radu i da on ne može da se primeni u ovom slučaju – nije tačan. Baš naprotiv, nižestepeni sudovi su imali daleko više pravničke mudrosti pri odlučivanju jer su jasno videli da tu nije reč o istovrsnim odredbama i da one ne mogu jedna drugu da derogiraju nego da se odredba o minimalnoj zaradi uvek i svugde mora da primeni. A, onda dolazimo do zaključka da u minimalnu  zaradu nikako ne mogu da spadaju regres i topli obrok – u svaku drugu zaradu mogu, jer se onda ne primenjuju odredbe o minimalnoj zaradi, već ono što navodi VKS“, pojašnjava Reljanović.

VKS je, dodaje, „verovatno vođen nekim drugim razlozima, a ne stručnim, došao do zaključka da zakon može da se derogira na taj način“.

„Iskreno mislim da će teško naći van suda još nekoga ko će isto razmišljati kao oni – posebno među pravnicima koji se bave radnim pravom“, kaže Mario Reljanović.

Vrhovni kasacioni sud protiv građana, stao u zaštitu krupnog kapitala

Advokati: Kasacioni sud brani interese poslovno-bankarskih centara moći

Dveri: SNS ubacio devet sudija u Ustavni sud Srbije