Vučić uložio Generalštab u Trampovu kampanju
– Ako se o poslovima zeta Donalda Trampa, koji uključuju i gradnju hotela na mestu srpskog Generalštaba raspravlja u senatskom komitetu za finansije američkog Kongresa i o tome pišu ugledne novine u svetu, to je onda problem i za Srbiju – rekao je Ponoš za N1.
Prema njegovim rečima, Aleksandar Vučić je učestvovao u svim kampanjama poraženih kandidata na američkim izborima.
– Najverovatnije učestvuje i sad. Nije problem što on to lično radi, što se svojevremeno grlio s Klintonom, nego što nas to košta. I tada je davao novac u pogrešnu kampanju, a i sada to radi sa Generalštabom. Čak i da daje u onu kampanju koja će pobediti, to nije od koristi građanima Srbije. On to radi o našem trošku, a u svom interesu – rekao je Ponoš.
Povodom vanredne sednice o litijumu, koju je tražila opozicija, Ponoš je rekao da predstavnici vlasti na sednici o budžetu “jedu vreme, posebno ministri” i da ga ne bi iznenadilo da ta sednica samo počne, a nastavi se tek nakon završetka redovnog zasedanja.
– Ali to nije najvažnije, najvažnije je da ne počnu da kopaju, što i ne smeju jer je takvo raspoloženje javnosti – 60 odsto građana se tome protivi. Opozicija treba da koristi prostor u parlamentu da ogoli sve štetne projekte vlasti i informiše javnost. Takođe, litijum je kohezioni faktor unutar opozicionog korpusa, oko toga postoji saglasnost i unutar opozicije i većine građana uključujući deo glasača SNS-a.Govoreći o rebalansu budžeta Ponoš je upitao zašto se vlast ranije nije setila da predvidi kupovinu Rafal aviona, već da to radi rebalansom budžeta.
– Borbeni avioni se kupuju retko, jednom u 20-30 godina, to je velika investicija i dugoročno se planira, barem pet godina unapred. Ova vlast je prošle godine pravila budžet, i očigledno nije planirala kupovinu aviona. Predsednik države se tek sredinom ove godine naprasno setio da nam trebaju borbeni avioni, odlučio da ih odmah kupuje pa mu treba i 500 miliona evra iz rebalansa. To je nezabeleženo u civilizovanom svetu.
Ponoš je istakao da ogromno izdvajanje za avione neće rešiti gorući problem u Vojsci.
– Vojska je kadrovski razvaljena, nema ljudstvo za upravljanje borbenim sistemima. Čovek koji je učestvovao u nesreći kod Kraljeva ima 54 godine. Ova vojska stoji na ljudima u šestoj deceniji života, na zastavnicima i civilima. To ne može samo parama da se reši – zaključio je Ponoš.
________________________________________________
TEZA ANTITEZA SINTEZA
U eri pohlepe, tehnički gledano, nemoguće je popraviti politički sistem, a što je i istorijski potvrđeno. Sistem se uvek popravljao manjim ili većim, svetskim, ratovima i masovnom patnjom koje su ljudima koliko toliko resetovali osnovne vrednosti. Imajući u vidu koliko je veliki raskorak danas nastao između ljudske prirode i razuma i tehnološkog napretka, scenario sukoba sličan 2. svetskom ratu deluje kao humanitarna intervencija. Tolika dehumanizacija ljudi i naroda i jasni dvostruki standardi u društvenim odnosima u eri enormne razmene informacija teško da mogu da se poprave na iole razuman način.
Meni lično deluje da je danas osnovni problem što se zaboravlja da je osnovna funkcija političara društvena odgovornost i upravljanje društvom, a ne usko profesionalno bavljenje izabranim delatnostima. Zato danas većina političara uglavnom bira izbor na određenu funkciju kao šansu koji treba iskoristiti.
Platonova ideja neposedovanja imovine i materijalnih bogatstava onih koji upravljaju sistemom je smislena ali danas to ne funkcioniše.
Građani bi danas daleko ozbiljnije glasali ako bi bili zadovoljni delima izabranih, a ovi bi imali ambiciju da zadrže društvenu privilegiju i uživaju u benefitima društvene svojine. Jer bi izabrani ograničavali potrebu onih koji glasaju za trivijelnim sticanjem materijalnih bogatstava. Čoveku je potrebno suprotstaviti nešto prirodnim unutrašnjim porivima za sticanje. Društveno priznanje se u svim socijalnim eksperimentima sa grupama pokazalo kao najkvalitetniji nagrada za dobro upravljanje narodom.
Naravno, ovo je teorija, jer većina takvih socijalnih eksperimenata nažalost nije nikad sprovedena na nekoj povećoj grupi veličine recimo barem omanjeg grada, pa je zato malo teže suditi o njenoj realnosti. Dodatno, ovi rezultati su najčešći što je egzistencija grupe ugroženija. Uslovi blagostanje, obilja, paradoksalno su pokazali da grupa ima trend raspada.