Vučićev režim je najveći bezbednosni rizik za zemlju
Lider pokreta Srbija Centar – SRCE, Zdravko Ponoš gostujući u emisiji “Dobar Loš Zao” rekao je da je najveći bezbednosni rizik za Srbiju aktuelni režim. Vučić je „guverner kolonijalne uprave“ i pitanje je da li u svom okruženju ima nekog ko bi prošao bezbednosnu proveru.
Na pitanje o aktuelnim brutalnim napadima i negativnoj kampanji usmerenoj na nezavisne novinare i na njega u režimskim medijima, Ponoš kaže da su ti napadi za njega inspirativni, posebno zato što se našao u dobrom društvu.
– Ti napadi inače služe da zaplaše sve koji se protive ovoj vlasti ili su neodlučni, a istovremeno imaju za cilj konsolidovanje stranačke mašinerije SNS i za vraćanje poljuljanog poverenja u snagu i nepogrešivost vodje – kaže Ponoš.
– U prvoj fazi svoje vladavine Vučić je hteo da ga vole i da mu se dive. Sada je stigao u fazu kad bi hteo da ga se plaše i da ga po malo žale jer on nosi sav teret, predstavlja se kao ka vrsta žrtve, pravi Isusa od sebe. Stubovi ove vlasti su Simo Spasić, Safet Pavlović i Ana Brnabić, to ogoljava njenu ranjivost. Ovde do promena može da dođe po crnogorskom modelu, da se na sledećim parlamentarnim izborima napravi drugačija većina. Milo Đukanović je u političkom smislu Bizmark u odnosu na Vučića, pa je ipak sišao sa vlasti. Ovaj naš zna da se održava samo dok se penje, a kad se ne penje on će da padne jer ne zna da silazi -rekao je Ponoš.
Na pitanje o načinima političke borbe protiv režima i mogućoj saradnji u opoziciji Ponoš kaže opozicija može da sarađuje u raznim formatima i na više nivoa. Saradnja na temu izbornih uslova i kontrole izbora je najširi format u kojem može celokupna opozocija da sarađuje. Za više oblike saradnje i koalicije bilo bi važno da se teži formatima koji obezbeđuju da ne dođe do rasipanja opozicionih glasova zbog lose sinergije.
– Nema smisla da pravimo kolonu koja nema sinergiju i u kojoj se pojedinačni izborni potencijali ne sabiraju nego oduzimaju – kaže Ponoš.
Ponoš je ocenio da pokret čije pravljenje najavljuje Aleksandar Vučić nije ništa drugo do rebrendirana koalicija koja treba da prikrije minuse vladajuće stranke.
– Ta koalicija biće ojačana sa nekoliko ocvalih javnih ličnosti iz sveta umetnosti i zabave, a u funkciji političkih manekena SNS.
Kada je u pitanju plan za Kosovo koji je Vučić prihvatio Ponoš kaže da je on loš za Srbiju i da je aktuelni režim mora da snosi političke posledice zbog toga. Opozicija ni na koji način ne sme da podeli odgovornost sa Vučićem.
Kada je u pitanju uticaj Rusije na Srbiju lider SRCA smatra da je taj uticaj i u bezbednosnom i u političkom smislu prenaglašen kada je u pitanju ovaj režim.
– Naš najveći bezbednosni problem je činjenica da je režim političko krilo organizovanog kriminala. Režim se samo pravda ruskim uticajem kad nešto ne uradi ili loše uradi. Osim toga, kakve veze ima ruski uticaj sa namerom režima da kopa litijum – zaključuje Ponoš.
_________________________________________________
Vi ga i održavate na vlasti. Svi hoćete da budete neki šefovi, svađate se i pljujete međusobno.
Патриотска прича, оваква каквa се овде пласира, служила је и служи за разваљивање Србије и за народно заглупљивање. Уместо делатног патриотизма, који би се одупро приватизацији, отимачини и који би побољшавао квалитет и сигурност грађанина у овко несигурним временима, лидери само додају уље на вату.Тридесет године нема нове идеје. Само се врти стара прича на старом мотовилу.
Важно је, ко хоће, запазити да, како се пљачка примиче крају, како све мање има да се дрпи, полако пресушује равногорство, пресушује и антикомунизам.
Све ово је служи само за замајавање, док се рука у џеп осиромашеног гражанина завлачи. Сад кад је џеп празан, слободно можемо проглесити национални крах који ће се ускоро десити.
Све ово збивање говори да смо још као народ у предисторијском стању, односно не хомпгено недовршен народ који нема идеју националног колективитета, а да се та идеја уклапа у модерне глобалне изазове који би се интегрисали у нове историјске токове.
Вучић ће, у то не треба сумњати, пустити своје патриоте да заврше овај посао и да од државе створе разваљену пустару.Докле год су нам важније немаче израубаване олипине од окућнице која је запарложена, ми своју земљу не волимо, а ни образа немамо пред предцима.