Vulin je hodajuća afera

Zdravko Ponoš, predsednik pokreta Srbija Centar – SRCE, je u intervjuu za portal Glas Šumadije u Kragujevcu izjavio da je Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije, „hodajuća afera„.

– Vulin je hodajuća afera. Od kada je SNS na vlasti, on je sa sobom vukao afere. Sasvim je sigurno da to što se našao na listi sankcija, nije neutemeljeno. I sasvim je sigurno da je tome što se našao na listi sankcija, prethodilo neko upozorenje – izjavio je Ponoš.

Ponoš je postavio pitanje zašto je Vučić postavio Vulina na čelo BIA-e, ističući da nije stručnost bila merilo, već lični odnosi sa Vučićem.

– Da li je Vulin postavljen samo da bi pratio nezavisne novinare i opozicione političare? Ili je, ipak, bio zadužen za te sumnjive poslove o kojima se govori u aktu o sankcijama? Taj akt skreće dodatnu pažnju na slučaj Jovanjica i koincidira sa svedočenjem inspektora Mitića o slučaju Jovanjica u kojem se ukazuje da su kriminalne i narko aktivnosti obavljane uz učešće državnih službenika iz bezbednosnih struktur. Službenike iz različitih bezbednosnih struktura u projekat Jovanjica mogao je da zajedno angažuje i uveže samo neko ko je iznad svih tih različitih bezbednosnih struktura. Ako je to tačno, što po svemu sudeći jeste, imamo veliki problem – izjavio je Ponoš.

Ponoš je takođe naglasio da je narod na protestima i pre američkih sankcija Vulinu i pre Mitićevog svedočenja zatražio ostavku Vulinu i Gašića.

Ponoš je izjavio da su neprimerene izjave Aleksandra Vučića kojima je pokušao da relativizuje aferu sa Vulinom, uključujući one o kokainu u Beloj kući i Vučićevo hvalisanje da je svojevremeno i on bio pod sankcijama.

– Ništa dobro Srbija nije dobila skidanjem Vučića sa sankcija. Upravo suprotno – njegovim dovođenjem na vlast, Srbija i njeni građani stavljeni su pod svojevrsne sankcije pod kojima živimo od 2012.

Govoreći o otkrivanju botovske mreže SNS, Ponoš je istakao da cela botovska arhitektura koju je SNS razvila predstavlja ozbiljnu korupcionašku aferu i zloupotrebu.

– Ovi ljudi, po pravilu su zaposleni u javnim preduzećima, tamo primaju plate, iako uglavnom ne poseduju odgovarajuće kvalifikacije za posao, a često ga nisu ni obavljali nego su se samo formalno vodili na tim radnim mestima, a primali plate za botovanje. Oni su bili plaćeni iz budžeta, našim novcem, da šire govor mržnje i napadaju političke protivnike, novinare, svakoga ko ime reč kritike o režimu. Oni su bili instrument kojim je režim formirao attmosferu nasilja u društvu protiv koje se podigao narod na protest – kaže Ponoš.

______________________________________________________