Za smrt Vladimira Cvijana saznali iz dopisa Poreske uprave
Tri godine trebalo je da vest o smrti Vladimira Cvijana stigne do javnosti. Iako je reč o čoveku koji je svojevremeno bio na visokim državnim funkcijama, te blisko sarađivao sa dvojicom srpskih predsednika Borisom Tadićem, a zatim i Aleksandrom Vučićem. Za vreme Tadićevog mandata dve godine je bio na funkciji generalnog sekretara Predsedništva Srbije, da bi potom 2010. godine pristupio Srpskoj naprednoj stranci, a naknadno bio i njihov poslanik u Skupštini Srbije. Dok se misterije oko toga kako je Cvijan preminuo, kako i zašto se tri godine o tome ništa nije znalo, te da li je moguće da mu niko nije objavio čak ni umrlicu i poslednji pozdrav u novinama, podsećamo o kome je, zapravo, reč.
Predsednik Advokatske komore Beograda (AKB) Jugoslav Tintor izjavio je danas da je Vladimir Cvijan izbrisan iz registra AKB 17. avgusta 2018. godine, nakon zvaničnog saznanja da je preminuo.
Tintor je agenciji Beta kazao da su za smrt Cvijana saznali nakon dopisa Poreske uprave.
“Poreska uprava je tražila da se AKB izjasni da li je Cvijan aktivan advokat. Nakon provere u matičnoj službi, saznali smo da je kolega Cvijan preminuo 5. januara 2018. godine”, kazao je predsednik AKB.
Tintor je dodao da je Advokatska komora Beograda donela rešenje o brisanju iz registra i prestanku prava na bavljenje advokaturom Vladimira Cvijana sa danom smrti 5. januara 2018. godine.
Odbegli član SNS mrtav već tri godine
“U našem dosijeu se nalazi izvod iz matične knjige umrlih u originalu, na osnovu kojeg smo doneli pomenuto rešenje”, kazao je on.
Na pitanje Bete zašto AKB nije izdala saopštenje povodom smrti svog člana Vladimira Cvijana i zašto nije objavljena čitulja u novinama, Tintor je kazao da se za Cvijanovu smrt kasno saznalo tako da nije bilo “primereno” objavljivati čitulju.
“Praksa AKB nije da se objavljuje saopštenje povodom smrti nekog našeg člana”, rekao je Tintor.
Dodao je da je Cvijan do smrti bio prijavljen u advokatskoj kancelariji koja se nalazila u Resavskoj ulici 21.
Vladimir Cvijan je rodjen 1976. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu 1999. godine. Cvijan je od 2004. godine bio konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije.
U februaru 2008, posle ponovnog izbora Tadića za predsednika, imenovan je za savetnika, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara.
Zbog, prema njegovim rečima, neslaganja oko reizbora sudija u martu 2010. napušta Predsedništvo, a već narednog meseca pristupa Srpskoj naprednoj stranci. Na listi SNS-a, 2012. izabran je za narodnog poslanika.
Optužbe na račun Vučića
Ova idila, međutim, nije dugo trajala. Samo godinu dana kasnije, Cvijan izlazi u javnost sa ozbiljnim optužbama na račun Aleksandra Vučića, koji je u to vreme već preuzeo SNS i obavljao funkciju prvog potpredsednika Vlade.
Početkom decembra 2013. godine najavio je da će se kandidovati za predsednika SNS na narednoj izbornoj skupštini i optužio lidera te stranke Aleksandra Vučića, da sednice Predsedništva SNS koristi za najavljivanje hapšenja političkih protivnika ili ljudi koji mu se ne dopadaju.
Među imenima koja su se, prema rečima Cvijana, pominjala na prethodne tri sednice Predsedništva SNS, kao ljudi koji bi mogli biti uhapšeni su: biznismeni Milan Beko i Miodrag Kostić, Dušan Spasojević (DS), lider LDP Čedomir Jovanović i tadašnji predsednik DS Dragan Đilas.
Cvijan je novinarima u Skupštini Srbije rekao i da je u istom kontekstu pominjan i član SNS Dmitar Đurović, tadašnji direktor preduzeća Koridori Srbije.
Istakao je i da je tada aktuelna optužnica protiv biznismena Miroslava Miškovića besmislena i da je zapravo reč o emotivnom problemu koji Vučić ima sa optuženim.
“Predsedništva SNS su se pretvorila u bilten o tome ko treba da bude uhapšen… neka sudovi i tužilaštva vode računa o tome, a ne stranački organi”, kazao je Cvijan i upitao Vučića zbog čega ne poštuje zakon.
“Moja SNS se pretvorila u sve ono protiv čega smo se borili”, kazao je Cvijan i kao najveći problem istakao to što je sve u rukama Aleksandra Vučića.
U skladu sa tim najavio je svoju kampanju za predsednika ove stranke.
Međutim, nedugo potom napustio je SNS. Ali, uz pravi mali politički zemljotres.
Obećali smo fer izbore, a dobili batinaše
Dao je ostavku na sve partijske funkcije i zatražio da ga izbrišu iz spiska članova.
U otvorenom pismu Predsedništvu SNS i lideru Aleksandru Vučiću, Cvijan je objasnio razloge.
“U ovu partiju učlanio sam se jer sam verovao u program i ideju da nikada više neće jedan čovek vladati Srbijom. Umesto toga, dobili smo stranku koja u većini gradova ima po više razjedinjenih odbora, smenjeni su ili po hitnom prostupku izbačeni iz SNS svi koji su se usprotivili volji jednog čoveka. U kampanji smo mnogo toga obećali i skoro ništa nismo ispunili”, ocenio je on.
Cvijan je u ovom otvorenom pismu naveo više obećanja koja je SNS davala u predizbornoj kampanji i koja nisu ispunjena, a među njima i umesto slobode medija – “povratak u devedesete, zatvaranje medija i potpunu medijsku blokadu i satanizaciju”.
“Obećali smo fer izbore – dobili smo batinaše, crne džipove, kupovinu glasova i sve drugo što smo videli devedesetih… Obećali smo slobodno pravosuđe i fer suđenja – dobili smo montirane sudske postupke protiv svakoga ko drugačije misli, progon opozicje i nameštena hapšenja”, rekao je Cvijan.
Obećali smo, naglasio je dalje, da će svako ko je hrabar imati svoje zasluženo mesto u Srbiji, a “dobili smo predsednika SNS koji se plaši, preti svakome ko drugačije misli i progoni mene, moje saradnike, simpatizere i savetnike”.
Uskoro kraj samovolje jednog čoveka
Zbog svega toga, siguran je bio Cvijan, SNS nema budućnost, te će mnogi simpatizeri, iskreni članovi i glasači prepoznati potrebu stvaranja nove snage.
“Uvek sam spreman da svoja mišljenja i ideje suprotstavim Vučiću pred najširim auditorijumom – ako on to sme. Uskoro će biti kraj samovolje jednog čoveka”, poručio je Cvijan.
Nakon odlaska iz SNS, osniva Republikansku partiju (koja se nije nalazila u Reigstru političkih stranaka koje vodi Ministartstvo državne uprave i lokalne samouprave).
Od tada do danas i vesti o smrti, zakasneloj čitave tri godine, o Cvijanu se nije mnogo ni znalo ni govorilo.
Kako je očekivao da državu menja na bolje sa radiklčinom koja je vladala sa Slobom i Mirom istih tih devedesetih?