Za sve krivi reketaši prijepoljskog sporta

Од кад постоји, спорт у Пријепољу није био у тежем стању. Владајућа коалиција на челу са СНС нити се разуме у спорт нити схвата принципе по којима функционишу спортски клубови па је решила да гаси један по један спортски колектив док коначно не „спусти завесу“ и „прогласи фајронт“.

Ако овако наставе, ускоро ни ово мало омладине, која је преостала у Пријепољу, неће имати где да тренира па ће кренути за бољим условима попут многих пре њих. Нема наде, перспективе, посла, културе па сад неће бити ни спорта. Па, стварно ко би пожелео да у таквом Пријепољу остане.

Владајућа структура је од кад је заузела позиције, своје лоше навике пренела на све сфере живота у Пријепољу па и на спорт. Њима је, изгледа, сасвим нормално да спортисте деле на своје и оне друге, да завађају спортске раднике, да праве паралелне спортске савезе, да  једнима уплаћују нереално висока средства за текуће трошкове а другима безначајна, да од спортиста очекују да буду њихови гласачи и чланови, да шпијунирају спортске раднике да се случајно не би срели или састали са неким из опозиције.

Љубитељима спорта у Пријепољу, најтеже пада нова мода по којој власт очекује од клубова да један део новчаних средстава добијених од Општине а опредељених искључиво  за спортске намене, уплаћују на рачуне разних „теткиних фирми“ за рекламу и промоцију. Овим се убија смисао спорта а спортски радници увлаче у криминал.

„Случајем Мицановић“, јасно је поручено свима који се баве спортом у општини Пријепоље да је једини начин да добију потребне финансије, које им иначе по закону припадају, да из њих издвоје суму за “рекет“.

Маћехински однос према појединим спортским колективима неминовно ће довести до њиховог гашења и натераће тренере и играче да одустану од посла који најбоље знају да раде или да „спакују кофере“ и потраже нормалне услове за рад у некој другој средини. У том случају, штета ће бити немерљива.

Са друге стране, фаворизовање неких клубова неће ни њима донети ништа добро. Краткорочно гледано, то ће им омогућити извесну финансијску корист али дугорочно гледано, то ће их због сопствене нестручности, негативне селекције као и недостатка спортских мотива, довести у ситуацију да остану и без играча и без клуба.

Преставници актуелне власти не могу никако да схвате да они никоме не дају паре из свог џепа него да распоређују народне паре и да су обавезни да их опредељују и онима који су им симпатични и онима који то нису. Ако се погледају њихове претходне пословне каријере онда и не  чуди њихов начин размишљања и политизација спорта.

Бамби Волеј је добио годишња средства са којима може да „покрије“ две утакмице. Тако је Адис Мицановић осветнички кажњен из личне мржње од стране једног политичара, само зато што је пријавио криминал.

Ми питамо, да ли ово рађа реваншизам и какве поделе међу спортистима можемо очекивати кад се једног дана промене политичке улоге?

Пријепољски спортисти су одвајкада били познати по коректности и спортској солидарности а до шта је дошао спорт у овој општини од кад су се у њега умешали политичари који су бежали са часова физичког васпитања, лако је уочити.

Дошли смо у парадоксалну ситуацију да се већи део власти стиди својих поступака али је немоћан да било шта промени јер је талац коалиционих намиривања и надобудности једног човека.

Очигледно је да су напредњаци љути на Мицановића зато што је у циљу остваривања својих права посегао за  „оружијем“ којим су управо они дошли на власт – штрајк глађу, ако се још дрзне па се довати и стиропора онда ће то заиста бити кап која ће прелити чашу.

Једно је сигурно – спорт треба вратити спортистима а рекет одузети онима који не знају да играју тенис да не би добили „тениски лакат“.

ОО Српског покрета Двери у Пријепоље господину Мицановићу даје пуну подршку у његовој праведној борби и молимо га да чува своје здравље.

ОО Српског покрета ДВЕРИ – Пријепоље

____________________________________________________________