Зашто Горан Весић и Маја Гојковић већ нису понудили оставке

Хоће ли и овога пута, након трагичног догађаја у Новом Саду, одговорни из реда власти остати некажњени спрам своје одговорности за догађај који је однео људске животе, као што је то био случај са падом хеликоптера, удесом на наплатној рампи у Дољевцу, масовним убиствима у ОШ „Владислав Рибникар“ и Дубони.

У саопштењу Покрета „МИ Снага народа, проф. др Бранимир Несторовић“ се каже:

Ако као високи државни функционер прогласите по други пут отворену железничку станицу „безбедном“ и „потпуно у функцији“, а мање од четири месеца касније њена надстрешница усмрти 14 људи, тешко повреди још троје и унесрећи бројне породице – то значи да ти функционери нису знали ни шта отварају ни шта говоре. Којим њиховим речима ће сутра ико моћи да поверује?

То је већ довољан разлог да се повуку са јавних функција, и то је нешто што би се подразумевало у иоле нормалној држави. Пошто ова држава то није, не очекујемо ни назнаку таквог једног моралног чина, али сматрамо важним да се у јавности бар истакне стандард по којем би нормална власт требало да функционише.

Међутим, одговорност ресорног министарства није само објективна, већ врло конкретна. Крајња инстанца у надзору над оваквим пројектима јесте Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Сигурни смо да ће неки „кривци“ бити нађени а можда и процесуирани. Али то неће бити довољно и прихватљиво. Јасно је да површност, немар и бахатост почињу од самог врха и да је све испод само одраз тога.

Нема прикладнијег симбола те бахатости од сатанског церекања главног извођача пројекта на месту трагедије, док су спасиоци још увек ископавали жртве.

Лагали су да је железничка станица у Новом Саду безбедна, баш као што су лагали да водимо 5:0 у Бриселу по питању КиМ и да је Пројекат Јадар стопиран.

Све те лажи су дубоко дестабилизовале Србију. Овако више не може.

_______________________________________________________________